U prethodnih nekoliko dana četiri psa su otrovana na ulicama Kosovske Mitrovice, saopštilo je danas Udruženje za zaštitu životinja „Šapa“ uz još jedan apel građanima da ne bacaju otrov, a vlasnicima pasa i roditeljima – da budu oprezni.
Iz Šape navode sa su pre dve noći u ulici Vlade Ćetkovića, iza Kraša otrovana dva psa, Dunja i Dobrica. Međutim, zahvaljujući brzoj reakciji komšija i veterinara MitroVet obe su spašene.
Dodaju da su slučajevi prijavljeni, da je policija bila na licu mesta, te da su obavestili i nadležne službe da šmrkovima uklone ostatke otrova i operu ulicu.
Udruženje navodi i da je danas još jedan pas sa znacima trovanja zbrinut kod restorana Beli Dvor, kao i da je jednom vlasničkom psu u ambulanti Pet Care Kodi takođe ukazana pomoć zbog trovanja.
Na osnovu simptoma, Šapa pretpostavlja da je za trovanje i ovog puta korišćen otrov Furadan – izuzetno opasan i ilegalni karbofuran, otrov sa najvećom akutnom dozom toksičnosti za ljude.
Ovaj otrov je već više od 10 godina zabranjen u većini evropskih zemalja i veoma je otrovan ako se proguta i udiše.
Podsećaju da su prethodne godine nakon masovnog trovanja pasa poslali uzorak sadržaja koji je povratio jedan od njih na toksikološko-hemijsku analizu, te da su rezultati potvrdili da je reč o karbofuranu.
Šapa upozorava roditelje i vlasnike kućnih ljubimaca da obrate pažnju i apeluje da se ne baca otrov.
„Ponavljamo još jednom da je trovanje životinja krivično delo, a bacanje ovakve vrste otrova na javnim površinama je krivično delo ugrožavanja javne bezbednosti i životne sredine“, naveli su iz Šape.
Podsećaju da do novih slučajeva trovanja dolazi samo nekoliko dana nakon pisanja KoSSev portala i Radija Kontakt Plus o problemu napuštenih pasa u gradu, ali i inicijative lokalnih vlasti i Šape da se pronađe održivo rešenje.
O tome čitajte u posebnom tekstu: Problem pasa lutalica u KM: 50 ujeda prijavljeno od početka godine, izgradnja azila nije rešenje, saradnja je ključna
„Nekima se očigledno sve to činilo previše komplikovano pa su odlučili da problem rešavaju na svoj način – bojnim otrovom. Ali trovanje ne rešava problem, ne mogu se svi psi na ulici otrovati ali mogu nečija deca koja se igraju na istim tim ulicama“, naveli su.
Iz Šape dodaju da su na osnovu reakcija i komentara na društvenim mrežama shvatili da i dalje postoji dosta nerazumevanja oko problema napuštenih pasa poput toga da li je azil rešenje ili ne, zašto se psi sterilišu….
U svom saopštenju izlistili su kako problem pasa lutalica može da se reši, kako je do njega došlo, te kako obični građani mogu da pomognu.
„- Krivci za veliki broj pasa na ulicama nisu psi već ljudi, broj pasa je samo posledica onoga što rade ljudi
– Psi su domaće životinje, žive sa ljudima i oko ljudi. Psi nisu divlje životinje koje iz divljine dolaze u naselja i nastanjuju se na ulicama. Njih na te ulice izbacuju ljudi. Napušteni psi su psi koje je neko napustio ili potomci pasa koje su vlasnici izbacili a nisu sterilisali.
– U okviru programa za sterilizaciju prethodnih godina oko 70% pasa na ulici je bilo sterilisano/kastrirano. Ti psi se više ne razmnožavaju ali se vlasnički psi koji nisu sterilisani i dalje razmnožavaju. Njihove štence u kartonskim kutijama svakodnevno donose vlasnici i ostavljaju na ulici, često zajedno sa majkom koja kasnije nastavlja da se koti na ulici pošto nije sterilisana. Brojni su vlasnici pasa, pogotovo u seoskim sredinama koji su izričito protiv sterilizacije, kojima je to greh a koji bez ikakve griže savesti ostavljaju tek rođene štence pored kontejnera, na deponijama, groblju, u ulazima zgrada.
– U želji da svojoj deci ispune želju roditelji kupuju rasne pse, a kada shvate da čak i rasni psi vrše nuždu i traže redovne šetnje odlučuju da ih “maknu” tj. Izbace na ulicu.
– Nema tog azila koji bi mogao da primi sve pse koji mogu završiti na ulici zbog neodgovornosti ljudi. Sve pse i sve njihove potomke. Nema tog opštinskog budžeta niti donatora koji bi mogao da pokrije troškove smeštaja, hrane, radnika, materijala potrebnih za sve te pse. A i zasto bi? Zašto bi bilo ko plaćao troškove i posledice tuđe neodgovornosti?
– Na osnovu iskustava iz zemalja koje su problem napuštenih pasa rešile, ne preporučuje se otvaranje azila u situacijama u kojima imate konstantni priliv novih pasa. Zbog čega? Zato što su takvi projekti neodrživi i osuđeni na propast. To je isto kao da kofom izbacujete vodu iz probušenog čamca. Logično je da prvo treba zapušiti rupu na čamcu, zar ne?
– Planiranje i održavanje azila je moguće samo kada na ulici postoji kontrolisani i predvidivi broj pasa, kada su vlasnički psi registrovani i čipovani, kada se napuštanje pasa/štenaca sankcioniše, kada svi oni koji ne žele potomstvo svojih pasa te pse sterilišu/kastriraju, kada se zabrani “štancovanje” rasnih pasa u ilegalnim neregistrovanim odgajivačnicama, jednom rečju, kada se primenjuje i poštuje zakon koji postoji i koji je sve to predvideo.
– Problem koji svi zajedno imamo može se rešiti samo kombinacijom rešenja: sterilizacijom/kastracijom, odgovornim vlasništvom čime se prekida priliv novih pasa i udomljavanjem kao bitnim načinom smanjenja broja pasa na ulici.
– Prihvatilište ili azil je prihvatljivo rešenje samo za manji broj pasa, za pse koji su previše stari ili mladi, nesocijalizovani ili koji iz drugih razloga ne mogu preživeti na ulici. Ostali psi se ne sklanjaju, oni su potrebni i imaju svoje mesto u zajednici, o njima brinu ljudi, posebno deca, oni održavaju ravnotežu u prirodi u kojoj ne postojimo samo mi već i druga živa bića. Oni su posebno bitni zato što i okolne sredine, Južna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok, imaju isti problem pa bi se “ispražnjene” ulice vrlo brzo napunile novim psima kada ne bi bilo “starosedelaca” koji će ih u tome sprečiti.
– I na kraju, vezano za hajku na takozvane “agresivne” pse, podećamo da su ljudi sami svojim postupcima i nerazumevanjem ponašanja pasa izazivaju razdražljivost kod pasa. Potvrdu za ovo smo dobili i od nadležnih iz zavoda za javno zdravlje koji tvrde da se broj ujeda povećao u periodu oko praznika kada je ceo grad odjekivao od pirotehničkih sredstava. Takođe, mnogi prijavljeni ujedi su zapravo ujedi vlasničih pasa, građani to dobro znaju ali se plaše da prijave vlasnike pa zato to prijavljuju kao ujede uličnih pasa kako bi naplatili odštetu od opštine. To niko ne proverava. Tako se povećava statistika, opterećuje budžet, stvara panika i poziv na linč.
– Maltretiranje životinja je krivično delo. Nemojte maltretirati, gađati i šutirati pse zato što time ugrožavate i sebe i druge koji će nakon vas doći u kontakt sa njima. Nemojte svaki lavež i prilaženje psa doživljavati kao napad. Naučite da živite sa psima i da u njima ne vidite neprijatelje i opasnost. Tu smo ako vam je potrebna pomoć da ih bolje upoznate.
Pomozite nam da zajedno rešimo problem kroz sterilizaciju, udomljavanje i odgovorno vlasništvo“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
