Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Piše: Augustin Paljokaj (Palokaj)
Samit Evropske političke zajednice koji je održan u Tirani nema nikakve veze sa proširenjem Evropske unije. Inicijativa je pokrenuta upravo da bi EU izašla iz formalnih i birokratskih okvira EU. Iako se često kaže da „nije alternativa za EU“, ova inicijativa može da postane takvom. Međutim, za Albaniju je to bio izuzetan uspeh u trenutku kada ona koristi ovako stvoren trenutak da napreduje u pregovaračkom procesu. Dvadeset drugog maja, Albanija će formalno preteći Srbiju po broju otvorenih poglavlja, ostvarivši više za sedam meseci nego u poslednjih deset godina.
Albanija je godinama patila od nedostatka adekvatne pažnje od strane međunarodne zajednice. Kao posledica toga, često je bila neprepoznata, često čak i pod predrasudama, upravo zbog nedostatka pravilnog poznavanja. Čak i kada se spomenuo „Zapadni Balkan“, uglavnom se mislilo na zemlje bivše Jugoslavije, a Albanija je često bila izostavljena. Pažnja koju su ove zemlje dobijale nije bila zasluga tih zemalja, već posledica krvavih ratova, zločina koji su se tamo desili u razmerama kakve nisu viđene još od Drugog svetskog rata.
Danas, Albanija dobija disproporcionalno veću pažnju nego bilo koja druga zemlja u regionu, i to u potpuno drugačijim okolnostima. Kao članica NATO-a, zemlja koja je imala priliku da predsedava Savetom bezbednosti UN-a, zemlja u kojoj su se održali neki međunarodni samiti, a sve je kulminiralo Samitom Evropske političke zajednice 16. maja u Tirani, najvećim samitom koji se održao na teritoriji celokupne Evrope.
Albanija je briljirala u testu organizacije ovog događaja. Čak bi mnogo veće i razvijenije zemlje imale poteškoća da organizuju ovakav skup tolikog broja lidera u jednom danu.
Sa aspekta dešavanja na ovom samitu, malo toga će se pamtiti. Pažnju je privukla umetnička performansa i tu i tamo poneka poruka premijera Rame koje za neke učesnike, nisu bile na mestu.
Na primer, nije bilo potrebe da pobedu njegove stranke na izborima predstavi kao glas Albanaca u korist EU. I naročito nije bilo potrebe da to poredi sa glasom protiv EU u Britaniji na referendumu za Bregzit. I bilo je nepotrebno, i pre svega netačno, nazvati 48 posto onih koji su glasali za druge stranke „neinformisanim“. Jer, ako Albanci imaju nešto zajedničko, bez obzira na to za koga glasaju, to je cilj integracije u EU.
Rama je imao legitimno pravo da evropske integracije postavi kao moto svoje izborne kampanje. Međutim, sada kada su izbori završeni, nema potrebe da i dalje etiketira protivnike kao „neinformisane“.
Uprkos velikoj pobedi Rame i velikom porazu Beriše, ovi izbori su pokazali Albaniju kao dvostranačku zemlju. Jer zajedno su dve glavne stranke uzele više od 90 posto mesta u Parlamentu. Opozicija, drugim rečima PD, i dalje će biti veoma važan faktor u procesu evropskih integracija.
Samit Evropske političke zajednice koji je održan u Tirani nema nikakve veze sa proširenjem Evropske unije. Inicijativa je pokrenuta upravo da bi EU izašla iz formalnih i birokratskih okvira EU. Iako se često kaže da „nije alternativa za EU“, ova inicijativa može da postane takvom. Međutim, za Albaniju je to bio izuzetan uspeh u trenutku kada ona koristi ovako stvoren trenutak da napreduje u pregovaračkom procesu. Dvadeset drugog maja, Albanija će formalno preteći Srbiju po broju otvorenih poglavlja, ostvarivši više za sedam meseci nego u poslednjih deset godina.
Sve može da se desi u procesu proširenja. Neke članice EU mogu da se okrenu protiv ovog procesa. Ali, dokle god traje, potrebno je iskoristiti priliku. I Albanija to koristi. S druge strane, inicijativa „Evropske političke zajednice“ je još uvek na testu. Još uvek nije dobila svoju konačnu formu. I dalje je to neformalni skup gde se lideri okupljaju i govore bez obaveza, ne donose odluke i ne preuzimaju obaveze.
U Tirani je predsednik Francuske Emanuel Makron spomenuo potrebu za stvaranjem sekretarijata ove zajednice. To bi bio prvi korak ka njenoj formalizaciji. I pomoglo bi da postane trajna.
Evropi je definitivno potrebna ovakva inicijativa, jer je to jedini forum gde se sastaju sve zemlje starog kontinenta (osim Rusije i Belorusije), bez obzira na to da li su članice EU i NATO-a. Nijedan drugi forum ne okuplja sve te zemlje, čak ni Savet Evrope, jer tamo nije prisutno Kosovo. Tamo su zemlje koje ne žele da budu deo EU, one koje žele, ali ne uspevaju da postanu članice, i one koje su već članice – dakle, sve. I niko se ne oseća isključenim.
Međutim, ova inicijativa ne treba da bude povezana sa EU, jer ako bude, to će ići protiv procesa proširenja. Istorija poslednjih 20 godina procesa proširenja nas uči da budemo skeptični, posebno prema Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj, kada one „podržavaju“ proširenje. Jer ta podrška s njihove strane nije bila iskrena.
I neki krugovi u tim zemljama, koji igraju ključnu ulogu u EU, jedva čekaju da se pojavi alternativa punopravnom članstvu u EU za zemlje koje trenutno nisu članice. Samiti poput onog u Tirani pomažu u jačanju veza, pa će onda i drugi procesi, koji su diktirani političkom voljom i interesima, ići lakše. Međutim, formalno, ovi samiti nisu u okviru EU.
Zbog toga je postalo pravilo da se jedan samit održi u zemlji EU, a drugi van nje. Tako je, nakon Moldavije i Velike Britanije, Albanija imala priliku da bude treća zemlja van EU koja je domaćin ovakvog samita.
Osmani sa Kalas: Kosovo spremno za naredni korak ka EU, ali vreme i za hrabre odluke Brisela
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
