Sahrana posmrtnih ostataka "heroja Kosova" juna u Boljetinu kod Zvečana; KFOR ne dopušta KBS da uđe na Sever

KFOR neće odobriti Kosovskim bezbednosnim snagama da idu na teritoriju opština sa Severa, a neće ni pružiti pratnju za sahranu posmrtnih ostataka Ise Boljetinca u selu Boljetin 10. juna, saopštio je juče KFOR. Tako će, u neposrednoj blizini manastira Sokolica, u Zvečanu, početkom juna, kosovski Albanci sahraniti posmrtne ostatke "heroja Kosova" – za Srbe jednog od pobunjenika koji se borio protiv srpske armije 1912. za ujedinjenje Albanaca i koji je smatrao da je "davanje Kosova Srbiji najveća nepravda koju je Evropa ikada učinila, nepravda koja se i samoj Evropi može gorko osvetiti". 

"KFOR neće pružiti pratnju za sahranu posmrtnih ostataka Ise Boljetinca u selu Boljetin 10. juna, kao što su neki mediji izvestili. U skladu sa svojim mandatom i rezolucijom UN 1244, KFOR će biti spreman da interveniše kao treća instanca odgovora, na zahtev Kosovske policije i EULEX-a, a tokom ceremonije ponovnog ukopa će održavati diskretan, ali snažan stav," saopšteno je iz KFOR-a.

"Prenos ostataka sa stadiona u Mitrovici, prema selu Boljetin će biti u pratnji Kosovske policije, a komandant KFOR-a neće odobriti Kosovskim bezbednosnim snagama da idu na teritoriju opština sa severa," dodaje se takođe u saopštenju iz KFOR-a.

Iz KFOR-a su dodali i da njihov komandant, general major Frančesko Paolo Filjiuolo, smatra da je "od velike važnosti da se svi ljudi koji će učestvovati u ceremoniji, ponašaju odgovorno i zrelo" i da će na taj način oni pomoći KFOR-u u "obavljanju svog zadatka održavanja sigurnog i bezbednog okruženja za sve ljude na Kosovu."

Isa Boljetin – lik uz mapu Velike Albanije, heroj Kosova 

Koliko je Isa Boljetin važan i značajan u istoriji Albanaca govori i činjenica da je upravo njegov lik jedan od likova sa zastave velike Albanije koja je i prošle godine dronom unešena na fudbalski teren, tokom utakmice reprezentacije Srbije i Albanije. 

Pored Boljetinca, uz mapu Velike Albanije je i lik Ismaila Ćemaljija, čiji je spomenik nedavno, u prisustvo albanskog premijera, Edija Rame, otkriven u Prištini. 

A 2004. godine, tadašnji predsednik Kosova, Ibrahim Rugova, dodelio je Boljetincu posthumno orden Heroja Kosova. 

U Južnoj Mitrovici je 2012. godine otkrivena statua Ise Boljetina, a jedna od ulica ovog grada, takođe, nosi njegovo ime. 

U proteklim nedeljama u kosovskim medijima se vodila žustra polemika oko toga gde će biti sahranjeni posmrtni ostaci Ise Boljetinca, koji se trenutno nalaze u Vljori. Prvobitno je sahrana zakazana u Vljori, ali nakon snažne reakcije civilnog društva i kosovskih intelektualaca, odlučeno je da to bude u selu Boljetin, koji se nalazi u neposrednoj blizini manastira Sokolica. 

Organizacioni odbor sahrane posmrtnih ostataka je od kosovske vlade zatražio i sredstva za organizaciju sahrane, u iznosu od 100.000 evra, dok je sahrana posmrtnih ostataka više puta pomerana. Tako je prvi put zakazana za 28. novembar 2014. godine, a zatim i za kraj januara ove godine, što je, takođe, promenjeno.


Isa Boljetinac: Albanija bez Kosova nije Albanija; Kosovo i Albanija su jedno

Kako Politika navodi u jednom od svojih ranijih članaka, Isa Boljetinac je bio jedan od onih koji su se na Kosovu i Metohiji borili protiv srpskih vlasti, navodeći i jedan od njegovih citata o ujedinjenju Albanaca:

"On je austrougarskim listovima, koji su mu davali veliki publicitet tom prilikom, između ostalog, izjavio – Kosovo se mora pripojiti Albaniji, jer Albanija bez Kosova nije Albanija. Kosovo i Albanija su jedno. Davanje Kosova Srbiji je najveća nepravda koju je Evropa ikada učinila, nepravda koja se i samoj Evropi može gorko osvetiti. Da se Kosovo oslobodi od Srba neće ići lako, ali mi se nećemo smiriti dok to ne postignemo, prenela je Politika u članku pomalo sarkastičnog naslova – 'Isa fon Boljetin'."

Isa Boljetinac (Isa Šalja) iz sela Boljetin kod Zvečana, predvodio je 1912. godine 15.000 hiljada "dobrovoljaca" koji su se "suprotstavili Trećoj srpskoj armiji, koja je nastupala prema Prizrenu". 

On se sa 14 godina pridružio Prizrenskoj ligi, a sa 17 godina je učestvovao u bici kod Slivova. Zajedno sa Ismail Ćemailom Vljorom je 1093. otputovao u London da "traži britansku podršku za novu državu." 

Kanadski albanolog, Robert Elsi, u svojoj knjizi "Bibliografski rečnik albanske istorije" navodi da je Boljetinac predvodio naoružane gerilce na Kosovu, a kasnije i u Albaniji, ali ne pominje da se Boljetini borio protiv Srbije, već Srbiju pominje u kontekstu okupacije Makedonije, to jest, da je Boljetinac "predvodio 6.000 boraca u Debru i Ohridu u Makedoniji pod srpskom okupacijom".


 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.