Devastiran srpski kadar je gorući problem za Srbe na Kosovu i Metohiji. Srpske "velmože" su "oktroisane" od strane Beograda. Srpskoj političkoj sceni nedostaju kadrovi i veliku odgovornost za stanje u kome se nalaze Srbi na Kosovu snose i sami predstavnici Srba sa Kosova, poručio je bivši srpski ministar bez portfelja, zadužen za evropske integracije i potpredsednik SPS-a, Branko Ružić. Gostujući u emisiji "Slobodno srpski", autora Budimira Ničića, Ružić je kazao da je Kosovo "tamni vilajet" u mnogim segmentima društva, što je, kako navodi, loše po običnog čoveka koji živi na Kosovu. Iako mu je deda sahranjen u Podujevu, a za njega je, kako kaže, "Kosovo druga kuća", on ne veruje da je moguće da Srbija "povrati Kosovo", a da se sa podelom "zakasnilo". Možda je "bogohuljenje", ali Srbija u Evropsku uniju "neće da uđe sa postojećim Ustavom", tvrdi. Uprkos tome što je rekao da on lično nikad ne bi mogao da digne ruke od Kosova, Ružić je više puta tokom emisije naglašavao da se mora biti i "realan", da se ne sme "zabijati glava u pesak", te da treba "dići ruke od mitova" i navodio primere onoga što smatra "real-politikom", "realnim stanjem na terenu", "suštinom", a "ne formom". Srbija na Kosovu i Metohiji ima ingerencije još samo u sferi obrazovanja i zdravstva, ističe. Ipak, na više puta ponavljane fraze "moramo da budemo realni", "ne možemo da živimo od mitova", Ružić nije odgovorio na takođe više puta ponovljeno novinarsko pitanje "Šta je za vas mit". Lider SPS-a, Ivica Dačić, je preuzeo istorijsku obavezu da se "gordijev čvor zvan Kosovo i Metohija" razveže potpisivanjem briselskog sporazuma, istakao je Ružić. Ipak, priznao je da je Srbiji "oteta" teritorija, te da Rusi to nisu sprečili.
Kosovo – "srce Srbije", "kolevka srpstva" – ne želim da živim u mitovima
"Samoproklamovana nezavisnost je jedan politički čin koji je legitiman, naravno, ali nisam primetio da je stopa korupcije, nezaposlenosti, nivo investicija koje dolaze u kosovsko društvo, da se bilo šta epohalno promenilo od tog momenta," rekao je Ružić na početku emisije, postavljajući pitanje većinskim Albancima da li se ta nezavisnost jede.
On se, međutim, ubrzo osvrnuo na značaj koje Kosovo i Metohija ima za Srbe:
"Što se tiče srca Srbije i kolevke srpstva, ja ne želim da živim u mitovima. Ono što je obaveza svih nas jeste da sagledamo realnost i da se bavimo real-politikom. Ako pogledamo kroz prizmu srpske zajednice, rekao bih da ta realnost nije nimalo svetla, ali bih rekao da je dijalog barem pomogao da se neki sukobi koje smo imali u prošlosti i za koje odgovornost snose i Srbi i Albanci, na neki način izbegnu," kaže Ružić.
|
Stojanović u otvorenom pismu Ružiću: Verovatno za vas mi još visimo na drveću Reagujući na gostovanje Branka Ružića, zamenik kosovskog premijera i član liste Srpska, Branimir Stojanović, kritikovao je, kako je u otvorenom pismu, ovom visokom srpskom funkcioneru iz Beograda, naveo – "čestu nadmenost i umišljenost pojedinih političara koji u ličnoj karti imaju beogradsku adresu". Ružićev nastup i stavovi u emisiji autora Budimira Ničića, ocenio je kao "totalnu glupost". Više o tome čitajte u posebnoj VESTI. |
Ipak, smatra da status Kosova "nikada" neće biti rešen ni briselskim razgovorima, ni "krajnjim sveobuhvatnim dogovor koji je predviđen". On dodaje da ne postoji "mogućnost neformalnog priznanja" Kosova, već samo "formalno priznanje".
Na novinarsku upadicu da je Beograd pristao da formalno, ono što se u Briselu bude dogovorilo, treba da bude u skladu sa Ustavom Kosova, Ružić je napravio sledeću razliku između "formalnog" i "suštinskog":
"Ne, ja mislim da je to suštinski. Moramo da podelimo šta je forma, a šta suština."
Ustav Srbije ne prepoznaje na svojoj teritoriji Ustav neke strane države? – pitao je voditelj emisije.
"Ne prepoznaje, ali zato što je to veoma kompleksno pitanje i ono što je važno, mislim, da moramo korak po korak da se približavamo nekom održivom rešenju koje će biti oličenje zajedničkih interesa," ovako je odgovorio visoki funkcioner SPS-a.
|
Zakasnili smo sa predlogom podele Kosova Zakasnili smo sa predlogom podele Kosova, o tome je bilo moguće razgovarati ranije, ovako je Ružić odgovorio na pitanje šta misli o podeli, ideji koju je zagovarao lider njegove partije Ivica Dačić. Ružić smatra da to nije danas realna opcija jer zavisi od globalnih procesa, ali bi se time pokrenula i pitanja "Preševske doline" i Republike Srpske. "U ovom momentu nije realno. Mislim da je takođe puno rizika. Zašto? Jer bi jedan velik deo srpskog stanovništva ostao unutar razgraničenog dela Kosova," rekao je Ružić. "Naravno, nikad ne recite nikad," dodao je. Na pitanje da li je Beograd mogao "da sačuva" severni deo, Ružić je rekao: "Bilo je realno da je Beograd sačuvao severni deo Kosova mnogo, mnogo ranije." |
Održivo rešenje – ustanoviti odgovornost međunarodne zajednice i prištinskih vlasti o nedostatku povratka raseljenih
Za Ružića je održivo rešenje to da se treba ustanoviti odgovornost međunarodne zajednice i vlasti u Prištini – u vezi sa pitanjem zašto posle 17 godina nema povratka raseljenih.
"Ako je UNHCR jasno definisao da postoji 225.000 interno raseljenih lica, neki kažu da je to naduvana brojka, Albanci će sigurno reći da je to naduvana brojka….nema veze, nije bitan broj, bitno je elementarno ljudsko pravo. Ako neko želi da se vrati u svoju sredinu, ko je za to odgovoran? Posle 17 godina imamo manje od dva procenta Srba koji su se vratili," istakao je ovaj političar.
Naveo je primer lokalne samouprave u Suvoj Reci čiji su odbornici zabranili povratak raseljenih Srba, postavljajući pitanje, da li je to "normalno", na šta je voditelj pitao, kako je onda normalno da Beograd u takvom slučaju, u Briselu, čini ustupke?
Suprotstaviću se ukoliko neko želi da predstavi Vučića i Dačića kao izdajnike
"Ako neko želi da, danas ili sutra, predstavi Vučića i Dačića, a pre svega Dačića koji je potpisao taj briselski sporazum, kao izdajnike srpskog naroda, ja ću se oštro suprotstaviti tome," odgovorio je Ružić, objasnivši i zašto:
"Zato što je mnogo važnije da ne zabijete glavu u pesak i da puštate da se u međunarodnu arenu neke stvari događaju same od sebe, dakle, morate da uđete u arenu i da se borite za svoje sunarodnike."
Na pitanje o kakvoj se borbi radi ako se u 15 tačaka Briselskog sporazuma nigde ne spominje pitanje povratka, on je odgovorio da se o povratku "sve vreme razgovara".
Predsednici privremenih opštinskih organa u sredinama na jugu su formalni, rešavaju svoje egzistencijalno pitanje, svi znamo da oni nisu tamo
Za Ružića je i postojanje privremenih opštinskih organa Republike Srbije u većinski albanskim sredinama na Kosovu "pitanje forme".
"To je forma i to forma koja na neki način rešava barem neko egzistencijalno pitanje nekih ljudi da su zaduženi za tu teritoriju, ali svi znamo da oni nisu fizički tamo," ovako na rad srpskih opštinskih funkcionera u ovim sredinama na Kosovu i Metohiji gleda Ružić.
|
Šta znači kada se iz Beograda govori "pokrajinska vlada", "pokrajinske institucije"? "Retorika, vokabular, na neki način lekovito deluje za mene. Suštinski, ne znači ništa," ovako je Ružić odgovorio na pitanje o tome šta znači to što se iz Beograda potencira upotreba odrednice "pokrajinski" za kosovske institucije. Šta je cilj te frazeologije? – bilo je novinarsko pitanje. "Pa dobro, ako su svi građani, onda su građani Srbije. Zašto nose kosovski pasoš? Dajte da budemo realni, da pričamo o nečemu što je istina," bio je sledeći pokušaj odgovora. |
ZSO novi impuls za kosovske Albance koji bi im dali Srbi
Iako je za Ružića dogovor o Zajednici srpskih opština "jedna velika pobeda" i "obavezujuća" tačka u Briselskom sporazumu, koju je "iznedrio" Ivica Dačić, jer "ZSO nije ni postojala kao opcija" pre briselskih razgovora, Ružić "ne razume i ne shvata" zašto političari u Prištini nisu spremni da tako nešto sprovedu u delo.
"Srbija je uradila sve, pravosuđe, telekomunikacije," dodao je Ružić, navodeći da bi Srbi sa Zajednicom srpskih opština "dobili jedan model kojim bi impuls kosovskom društvu dali na jedan drugačiji način".
"Dobijaju jedan novi impuls, ne Srbi. Srbi dobijaju jedan model koji je drugačiji, da taj impuls kosovskom društvu daju na jedan drugačiji način."
Kako? Da li u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova? – bilo je novo novinarsko pitanje.
"Kakve veze ima da li je u skladu sa zakonima Kosova?" -ovako je odgovorio Ružić, istakavši, potom:
"Ako formiramo ZSO, to, po meni, jeste pobeda zato što uvezujemo sve opštine sa većinski srpskim stanovništvom na KiM-u, uz uvažavanje svih specifičnosti koje imate, na primer, na severu i južno od Ibra. Južno od Ibra su se kao politički faktor integrisali odavno i tad' su bili izdajnici."
Na opasku da nije sve iz sistema Srbije integrisano, i na ponovljeno pitanje da li to znači da će sve biti rađeno po Ustavu i zakonima Kosova, odnosno, da li to podrazumeva i integraciju obrazovanja i zdravstva, ovaj političar iz Beograda je rekao:
"Ne. Da li vi mislite da je Albancima stalo do toga da Srbija nema na neki način obavezu prema bitisanju svojih sunarodnika, jer to na neki način košta, nisu zainteresovani da izdvajaju iz svog budžeta."
Iako ZSO u svom nazivu ima odrednicu "srpski", za Ružića to ne znači da za deset godina neka opština sa albanskim stanovništvom neće ući u nju ako budu našli zajednički interes.
|
Da li je Sever Kosova poklonjen? "Sever Kosova je bila getoizirana teritorija. Setite se, kada su teritorije prebačene u sistem tadašnje SAP KiM? Nakon Drugog svetskog rata. To su bile faktički teritorije koje jesu većinski bile srpske," kazao Ružić, na šta ga je novinar ispravio da se radi samo o jednoj opštini na Severu, a ne o svih četiri. |
Čije su ovce njegova je i livada
On je podsetio na to da 120.000 Srba živi na Kosovu, uz 1.700.000 Albanaca, te da "čije su ovce, njegova je i livada".
"Da li je vama kao stanovniku Kosova i Metohije, ili Kosova, kako ovi drugi vole da kažu – važno kako živite? Kako živi vaša porodica? Da li su vaša ljudska prava ispoštovana? Da li će vaše dete moći da se zaposli u nekoj multinacionalnoj kompaniji ako bude došla na Kosovo?" – obrazlagao je dalje.
Na novinarsko pitanje kakve to veze ima sa pitanjem o tome da li će obrazovanje i zdravstvo biti integrisano, Ružić je rekao: "Neće biti integrisano".
Možda je bogohuljenje, ali Srbija u Evropsku uniju neće da uđe sa postojećim Ustavom
Iako je priznao da Ustav Republike Srbije definiše Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije, što za njega "nije sporno", Ružić tvrdi da Srbija u EU neće ući sa postojećim Ustavom:
"Je l' vi mislite da ćemo mi u Evropsku uniju sa tim Ustavom?! Evo ja vam kažem danas, koji je ovo decembar 2016. – nećemo. Možda je to bogohuljenje, ali ja vam kažem da nećemo."
Na pitanje hoće li iz Ustava Republike Srbije biti izbačena preambula o Kosovu, bivši ministar u srpskoj vladi kaže:
"Naći će se naravno neka forma. Ja nisam za izbacivanje preambule o Kosovu, ali moramo da budemo realistični i realističniji ako govorimo o jedinstvenom ustavnom poretku i tretiramo Kosovo kao srpsku teritoriju. Zašto se mi 17 godina bavimo isključivo srpskim stanovništvom? Zašto se ne bavimo Albancima koji žive bilo gde? Da li je to normalna situacija za jedan jedinstveni ustavni poredak?!"
Ružić ne veruje u dve stvari:
"Ne verujem da je moguće reintegrisati kosovsko društvo u srpsko društvo, nisam verovao ni ranije. Ne verujem da je moguće da povratimo Kosovo. Mi možemo, ponavljam, da živimo u mitu o Kosovu, ja nemam ništa protiv, meni je Kosovo druga kuća. Meni je deda sahranjen u Podujevu."
|
Zašto se Veljko Odalović ne vrati na Kosovo? Ružić: Gde da živi? Iako se Srbi na KiM-u, prema Ružićevom tvrdnji, suočavaju sa "devastiranim kadrovskim potencijalom", on sam je istakao da postoji mnogo čestitih, poštenih, sposobnih ljudi koji žive u centralnoj Srbiji, a koji su sa Kosova, odakle su morali da pobegnu. Na novinarsku opasku zašto se sam kadar SPS-a i drugih partija, koji potiče sa KiM-a, onda ne vrati na Kosovo, odnosno, šta ih sprečava – poput Veljka Odalovića i Jorgovanke Tabaković, Ružić se složio da su oni svakako potrebni, ne samo Srbima na Kosovu, već i samom kosovskom društvu. Ipak, rekao je: "Čovek je (Veljko Odalović, prim. red.) imao kuću u Kosovu Polju. Gde da živi?". |
Iz Beograda se ne prepoznaju srpski političari sa Kosova; Srpska instrument iz Beograda ali treba započeti sa reintegracijom srpskog političkog korpusa; Beograd učinio mnogo na reintegraciji Srba u kosovsko društvo;
"Srbi bi morali da imaju autentičnu kosovsku poltiku, jer žive na Kosovu. Ne žive u Vojvodini, Timočkoj krajini," smatra Ružić, dodajući da srpski predstavnici ne bi trebalo "po svaku cenu da slušaju Beograd", što će, veruje, da se promeni već na sledećim izborima.
Izneo je i kritike na račun srpskih političara nove generacije sa Kosova.
"Lako je u Beogradu srbovati," kazao je Ružić, kritikujući političare sa Kosova koji ne rešavaju probleme Srba na Kosovu i Metohiji, dok, istovremeno "srbuju" u Beogradu, navodeći primere problema otuđenja poljoprivrednog zemljišta u Gračanici i izgradnju zida u Kosovskoj Mitrovici.
Ipak, iz Beograda se ovi srpski političari koji učestvuju u kosovskim institucijama "uopšte ne vide".
"Ne bih rekao da se iz Beograda uopšte vide, i na prste obe ruke bih mogao da nabrojim političare koji bi mogli da prepoznaju kakva je politička scena kada govorimo o srpskom etničkom korpusu koji je ovde zastupljen u izvršnoj, zakonodavnoj, parlamentarnoj vlasti pa i sudskoj," priznao je Ružić.
Smatra da je upravo to "na neki način i iznuđeno rešenje", ali i "dobar način" da se započne sa procesom "reintegracije srpskog korpusa u društveno-politički život Kosova". Srpski politički predstavnici bi mogli više da utiču na tekuće procese na Kosovu ukoliko bi bili aktivniji, istakao je funkcioner SPS.
On se složio "jednim delom" da je Srpska "instrument iz Beograda", te da je Beograd "mnogo uradio" kako bi se "srpski etnički korpus reintegrisao" i učestvovao u političkim dešavanjima, a kao primer za to naveo je da je Beograd "doveo do toga" da se na Severu "prihvate" lokalni kosovski izbori.
"Mislim da je to dobro. Ono što jeste manjkavost takvog pristupa jeste činjenica da smo mi kadrovski na neki način devastirani kao Srbi na teritoriji KiM-a. Ovo nije najbolje od onog što Srbi imaju," istakao je Ružić, govoreći detaljnije o Srpskoj:
"Siguran sam da nije najbolje, ali je ovo jedna inicijalna kapisla i da će već na sledećim izborima…voleo bih da bude jedan liberalniji pristup i da ne bude isključivo fokus na Srpskoj listi. Neka postoje partije, neka se takmiče, neka se bore da bude sto manje neregularnosti na izborima, da ne pričamo da nije bilo neregularnosti i da ne budu velmože, koje su praktično oktroisane od strane Beograda i nisam siguran i da Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji to odgovara."
Nove generacije treba da reše problem
Ružić razume "jed" Albanaca koji je nastao u određenom vremenskom periodu.
On želi da se "deca ne biju", treba da igraju fudbal i sport treba da spaja. Priznaje da je u Prištinu doveo svog 15-godišnjeg sina i da se družio sa Albancem sa kojim je komunicirao na engleskom. Njegov lični prijatelj je Fadilj Vokri, kojeg viđa u Prištini i koji dolazi kod njega u Beograd.
Smatra da nove generacije treba da rešavaju nastale probleme.
"Signal zrelosti kosovskog društva biće nova građanska partija, koja će imati Srbe i Albance. Kosovo je daleko od toga, a to treba mladi ljudi da urade," istakao je Ružić, dodavši da sada ne veruje Albanci žele Srbe u partijama, te da, ukoliko mu bilo koji Albanac bude rekao da želi Srbe u partiji, on će pronaći "10 Srba koji će pristupiti".
Poručio je i da Srbi i Albanci treba da nauče da žive jedni s drugima, ili makar jedni pored drugih, ako ne budu, kako kaže, mogli drugačije.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
