Šest godina nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, odnosi Kosova i Srbije deluju udaljenije od normalizacije nego tada, dok američki poznavaoci regiona ocenjuju da se Beograd bolje prilagodio transakcijskom pristupu aktuelne američke administracije nego Priština. Istovremeno upozoravaju da politička kriza na Kosovu, zamrznut dijalog i manja pažnja Vašingtona prema regionu nose rizik od novih destabilizujućih događaja, piše Radio Slobodna Evropa.
Vašingtonski sporazum potpisan je 4. septembra 2020. u Beloj kući, uz posredovanje prve administracije Donalda Trampa.
Dokument je bio usmeren pre svega na ekonomsku normalizaciju i obuhvatao infrastrukturno povezivanje, energetiku, investicije i privrednu saradnju, ali i pitanja koja su izlazila iz neposrednog okvira odnosa Beograda i Prištine. Kosovo se tada, između ostalog, obavezalo i na uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Izraelom, nakon čega je otvorilo ambasadu u Jerusalimu.
Ipak, očekivano ekonomsko približavanje nije dovelo do političke normalizacije.
RSE podseća da su odnose u narednim godinama pratili uzastopni krizni događaji, posebno na severu Kosova, koji su kulminirali oružanim napadom u Banjskoj 2023. godine. Ni Sporazum o putu ka normalizaciji i Ohridski aneks iz iste godine nisu promenili taj trend, dok je dijalog izgubio zamah, a sastanci na najvišem nivou prestali.
Promena američkog pristupa
Nakon Trampovog odlaska iz Bele kuće, administracija Džoa Bajdena više se oslanjala na Evropsku uniju i njen dijalog Beograda i Prištine.
Predsednik Američko-evropskog saveza Ričard Krejmer ocenio je za RSE da taj pristup nije doneo očekivane rezultate. Prema njegovim rečima, Trampova prva administracija je preuzela inicijativu i direktno se uključila u proces, dok je Bajdenovo vraćanje pitanja Evropi pokazalo ograničene rezultate.
Tokom Bajdenovog mandata istovremeno je došlo i do zatezanja odnosa Prištine i Vašingtona, pre svega zbog poteza vlade Aljbina Kurtija na severu Kosova, koje su Sjedinjene Države ocenjivale kao nekoordinirane i potencijalno štetne po srpsku zajednicu.
Stejt department je, šest godina nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, za RSE naveo da je taj dokument predstavljao „istorijski korak“ ka normalizaciji odnosa i jačanju regionalne stabilnosti, uz poruku da normalizacija između Srbije i Kosova ostaje ključna za mir u regionu.
Kanin: Srbija uspešnija u odnosima sa Vašingtonom
Profesor evropskih studija na Univerzitetu Džons Hopkins Dejvid Kanin ocenio je da je Kosovo dugo postupalo pod pretpostavkom da će Vašington „uvek biti tu“, dok danas, prema njegovoj oceni, nema jasan strateški pravac niti dugoročni plan.
Kanin tvrdi da je Srbija bila „mnogo uspešnija“ od Kosova u vođenju odnosa sa Vašingtonom, posebno od dolaska Aljbina Kurtija na vlast.
„Srbi su bili mnogo uspešniji od Kosovara u upravljanju odnosima sa Vašingtonom“, kazao je Kanin, dodajući da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspeo da iskoristi Kurtijeve sukobe sa međunarodnim partnerima.
Kao jednu od grešaka Prištine naveo je odbijanje projekata povezanih sa američkim tečnim prirodnim gasom, ocenjujući da Kosovo nije pravilno procenilo politički značaj koji bi takav aranžman mogao da ima za odnose sa SAD.
Krejmer takođe smatra da je Srbija bila uspešnija u izgradnji uticaja u Vašingtonu, naročito kroz lobiranje i veze sa ljudima bliskim Trampu.
Kao dodatni pokazatelj različitog položaja dve strane, RSE navodi da je Srbija u julu pokrenula Strateški dijalog sa Sjedinjenim Državama, dok je isti proces sa Kosovom već godinu dana zamrznut. Vašington je njegov nastavak vezao i za ispunjavanje određenih obaveza prema srpskoj zajednici.
„Kosovo mora da pokaže da je ozbiljan partner“
Prema Krejmeru, Kosovo u transakcijskom pristupu sadašnje američke administracije nema mnogo ekonomskih ili strateških aduta, ali taj nedostatak može da nadoknadi izlaskom iz političke krize i pokazivanjem da je pouzdan partner.
To bi, prema njegovoj oceni, zahtevalo i spremnost za teške odluke u dijalogu, uključujući osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom.
„Morate pokazati da ste ozbiljni i spremni da sednete za sto, pregovarate i razgovarate i o pitanjima koja možda nisu popularna, ali se moraju rešiti“, kazao je Krejmer.
Upozorenje na moguću novu destabilizaciju
Kanin upozorava da sadašnji status kvo može da bude opasan iako trenutno nema neposredne krize.
Prema njegovoj oceni, novi događaj nalik Banjskoj ili ozbiljniji incident mogao bi da zatekne međunarodne aktere nespremne, posebno u trenutku kada su odnosi Kosova i SAD potisnuti među prioritete Vašingtona.
Od povratka u Belu kuću 2025. godine Donald Tramp je više puta tvrdio da je sprečio rat između Srbije i Kosova, navodeći da je trgovinskim pritiskom zaustavio mogući sukob. Bela kuća danas Kosovo i Srbiju ubraja među sukobe za koje Tramp tvrdi da ih je okončao.
Ipak, sagovornici RSE ocenjuju da je Vašingtonski sporazum, koji je pre šest godina predstavljen kao istorijski, danas praktično nestao iz političke svakodnevice.
Krejmer istovremeno upozorava da bi, uz manju pažnju Vašingtona i osećaj većeg manevarskog prostora u Beogradu, Srbija mogla biti u iskušenju da pokuša da promeni stanje na severu Kosova mimo političkih i pravnih procesa.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
