“Tokom pet godina od kako predsednik Aleksandar Vučić, efektivno upravlja zemljom, Srbija je postala mesto gde bavljenje novinarstvom nije ni sigurno niti podržano od države”, zaključuje se u godišnjem izveštaju Reportera bez granica (RSF). S druge strane, kad je reč o Kosovu, navodi se da su „etničke podele izvor uznemirujućih problema za novinare koji su pripadnici srpske manjine“ kao i to da su u toku prošle godine „kritičari nacionalističke politike“ na Kosovu bili nazivani “izdajnicima” i “srpskim simpatizerima”.
Prema svetskom indeksu RSF-a za 2019, Srbija je u odnosu na prošlu godinu pala za 14 mesta i nalazi se na 90. mestu, dok se Kosovo u odnosu na prošlu godinu popelo za tri, i nalazi se na 75. od 180 mesta na ovoj listi.
Srbija se nalazi na petom mestu u regionu, iza Slovenije (34.), BiH (63.), Hrvatske (64.) i Kosova (75.), a ispred Makedonije (95.) i Crne Gore (104.).
Srbija – Nebezbedna
„Tokom pet godina od kako predsednik Aleksandar Vučić, efektivno upravlja zemljom, Srbija je postala mesto gde bavljenje novinarstvom nije ni sigurno ni podržano od države“, stoji u izveštaju RSF-a. Dalje navode da je „broj napada na medije u porastu, uključujući i pretnje smrću“, dodajući da „zapaljiva retorika čija su meta novinari sve više dolazi od vladinih zvaničnika“.
Autori navode da mnogi pokušaji ugrožavanja integriteta novinara nisu istraženi, rešeni ili kažnjeni, ali i to da su „agresivne kampanje klevete orkestrirane od strane provladinih medija protiv istraživačkih novinara u punom jeku“.
Razlog za zabrinutost, kako se navodi, predstavlja i „dosluh između političara i medija, široko rasprostranjene lažne vesti koje vlada toleriše, i nedostatak pluralizma u štampanim i elektronskim medijima“.
„Neki hrabri novinari nastavljaju da pokrivaju opasne teme kao što su kriminal i korupcija, ali zbog koncentracije vlasništva u medijima, njihove priče obično imaju ograničen doseg“, zaključuju autori izveštaja.
Kosovo – Žrtva nestabilnosti
Tokom 2018. godine, „politička situacija na Kosovu postala je sve napetija i nestabilnija, kao rezultat približavanja susedne Srbije Evropskoj uniji, koja je Vladu Kosova ostavila diplomatski izolovanom“, smatraju autori ovog izveštaja.
Navode da je „nedovoljna transparentnost kosovske vlade po pitanju Evrope izazvala snažne reakcije kosovske javnosti i novinara“, dodajući da „određeni mediji koji su bili skrajnuti nisu oklevali da kritikuju nacionalističku politiku kosovskog predsednika Hašima Tačija i njegove PDK, dok je kosovska vlada optužila novinare koji su kritikovali da su ‘izdajnici’ ili ‘srpski simpatizeri'“.
Etničke podele na Kosovu, kako stoji u izveštaju, izvor su „veoma uznemirujućih problema za novinare koji su pripadnici srpske manjine“.
„Medijske kuće ove zajednice često su meta verbalnih napada, sajber-maltretiranja i kampanja od strane provladinih medija“, stoji u izveštaju.
Zaključuju da se, „medijski krajolik ipak čini relativno pluralističkim, barem na prvi pogled, i da mnogi mediji imaju vlasnike bez direktnih političkih veza, što rezultira raznovrsnijim uređivačkim politikama i mišljenjima“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
