Srbija je zemlja sa slabim institucijama, u kojoj lažne vesti šire senzacionalistički mediji koje podržava vlada, novinari su izloženi gotovo svakodnevnim napadima koji sve više dolaze od vladajuće elite i provladinih medija; Mediji na Kosovu, kao i gotovo sve ostalo su i dalje podeljeni po etničkim linijama, novinari su izloženi fizičkim i verbalnim napadima, navode u novom izveštaju Reportera bez granica u kojem je Srbija na nepromenjenom 93. mestu po slobodi medija, a Kosovo beleži pad od čak 8 mesta i sada je rangirano kao 78.
Svetski indeks slobode medija za 2021. godinu pokazuje da je novinarstvo – „glavna vakcina protiv dezinformacija“, u potpunosti blokirano ili ozbiljno otežano u 73 zemalja, a ograničeno u 59 drugih, od ukupno 180, poručuju Reporteri bez granica.
Ove zemlje su klasifikovane kao „veoma loše“, „loše“ ili „problematične“ sredine za slobodu štampe i označene su crnom, crvenom ili narandžastom bojom na mapi slobode medija u svetu.
Narandžastom bojom obojen je skoro ceo region Zapadnog Balkana, osim Slovenije koja je označena žutom.
Prema listi RBG za 2021. godinu Srbija je na čak 93 mestu, poziciji koju je imala i u 2020. godini.
Sa druge strane, skoro svi u regionu, osim Slovenije, beleže bolji skor u odnosu na prošlu godinu. Crna Gora je na 104. mestu, za jedno bolje u odnosu na prošlu godinu, Severna Makedonija na 90, za dva bolje u odnosu na 2020. Albanija je 83, Hrvatska 56, a Slovenija 36. mesto, dok su za prošlu godinu bile rangirane kao 84, 59, odnosno 32.
„Sa neostavarenim političkim obećanjima iz prethodnih godina, Srbija je zemlja sa slabim institucijama i plen lažnih vesti koje šire senzacionalistički mediji koje podržava vlada, zemlja u kojoj su novinari izloženi gotovo svakodnevnim napadima koji sve više dolaze od vladajuće elite i provladinih medija“, navodi se u izveštaju Reportera bez granica.
Tvrde da je srpska vlada „iskoristila“ krizu nastalu sa pandemijom koronavirusa za donošenje „drakonskog“ zakona koji je kasnije i ukinut.
Podsećaju da je na osnovu ovog zakona novinarka Ana Lalić bila zadržana preko noći u pritvoru u aprilu 2020. godine nakon što je uhapšena zbog izveštavanja o situaciji u lokalnoj bolnici.
U izveštaju su našle mesto i prošlogodišnje „antivladine“ demonstracije u Beogradu.
„Tokom antivladinih demonstracija, novinari su bili žrtve nasilja kako od strane demonstranata, tako i od strane policije, koja je proizvoljno hapsila. U mnogim slučajevima vlasti su brzo identifikovale odgovorne za zločine nasilja nad novinarima, ali je bilo mnogo manje verovatno da će uspešno sprovesti postupke“, dodaju.
RBG ujedno podsećaju da je ukinuta presuda za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine protiv četiri osobe i da je taj slučaj vraćen na ponovno suđenje.
Sa druge strane, napominju da je početkom 2021. zabeležen značajan napredak u borbi protiv nekažnjivosti nad licima koja su vršila krivična nad novinarima, navodeći kao primer izricanje presude za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića 2018. godine.
Međutim, dodaju i da je Aleksandar Obradović, kojeg su označili kao najpoznatijeg uzbunjivača u Srbiji, i dalje predmet optužbe uprkos nedostatku dokaza protiv njega.
Naznačili su da nezavisni mediji, od kojih su mnogi lokalni, nastavljaju da pokrivaju „opasne teme“, poput korupcije u politici, organizovanog kriminala, uprkos tome što su, oslabljeni krizom usled koronavirusa i toga što ne dobijaju finansijska sredstva od države, koja, kako dodaju, odlaze provladinim medijima.
Kosovo palo za čak osam mesta na listi slobode medija
Kosovo je prema novom izveštaju Reportera bez granica, palo za osam mesta u odnosu na 2020. godinu – sa 70 na 78.
Mediji na Kosovu, kao i gotovo sve ostalo, i dalje su podeljeni po etničkim linijama, tvrde Reporteri bez granica.
„Pristup određenim informacijama često je ograničen na određenu etničku ili političku grupu a mediji se uglavnom fokusiraju na pitanja koja se tiču vlastite nacionalnosti i pokrivaju ih isključivo sa svog stanovišta“, dodaju RBG.
Podcrtali su da su novinari i mediji na Kosovu izloženi neprijateljskom okruženju koje uključuje fizičke i verbalne napade, sajber napade, pritisak da se vrši cenzurisanje, kao i nedostatak transparentnosti u pogledu vlasništva nad medijima“.
„Finansijski krhki mediji podložni su političkom uticaju i kao rezultat uticaja pandemije mnoge novine su morale da prestanu da štampaju novine“, dodaje se u izveštaju za Kosovo.
Reporteri bez granica takođe ukazuju na to da je Kosovska policija prošle godine u aprilu, privela urednicu KoSSev portala, Tatjanu Lazarević, koristeći kao izgovor meru policijskog časa.
Podsećaju da je u februaru mesecu zabranjen ulazak na Kosovo ekipi sa RTS-a s obrazloženjem da prethodno nisu obavestili kosovske vlasti.
Takođe su naznačili i da je sudbina mnogih novinara koji su nestali ili su oteti tokom sukoba 1999. godine i dalje nepoznata.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
