U martu je u Prištini održana panel diskusija povodom 20. godišnjice Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN o ženama, miru i bezbednosti na Globalni dan otvorenih vrata Kosova, na kojoj se raspravljalo o rodno odgovornim i inkluzivnim političkim procesima na Kosovu.
Rasprava, koja je obuhvatila niz lokalnih, regionalnih i globalnih pitanja, imala je oko 200 pozvanih učesnika, uključujući domaće i međunarodne stručnjake, lidere civilnog društva i političare radi razgovara o ulogama žena na rukovodećim položajima i radi uključivanja u raspravu o pravnoj reformi na Kosovu koja se kreće ka rodnoj ravnopravnosti.
Globalni dan otvorenih vrata Ujedinjenih nacija, koji su organizovali UN i Kancelarija EU na Kosovu, nudi platformu na kojoj se mogu čuti glasovi žena i pruža mogućnost da se oceni primena Rezolucije 1325, kojom se pozivaju zemlje da uključe žene na svim nivoima odlučivanja.
Prema članovima panela, inicijative za donošenje odluka u kojima su uključene žene, još uvek su nedovoljne u praksi.
Uprkos pritisku da se više žena uključi na rukovodeće položaje i poštuju njihova prava, aktivisti civilnog društva uključeni u raspravu rekli su da kosovske institucije ne rade dovoljno da promene ovu situaciju.
Igbale Rogova, aktivistkinja za ljudska prava i direktorka nevladine organizacije Mreža žena Kosova, rekla je da je obavezna kvota za učešće u parlamentu u velikoj meri pomogla uključivanje žena u politiku.
Rogova je pregovarački tim koji je izabran u decembru da predstavlja Kosovo u dijalogu između Kosova i Srbije, a koji je omogućio Brisel, nazvala „užasnim“, jer ga čine samo muškarci.
„Veoma sam iznenađena strukturom našeg tima. Imali bismo istu strukturu u parlamentu da nismo tražili rodnu kvotu”, rekla je Rogova.
„Institucije krše Zakon o ravnopravnosti polova“, nastavila je ona.
„Zar se ne osećate užasno, gledajući tu fotografiju pregovaračkog tima sve sa muškarcima? Čak su ostavili Duratu [Hodžu] iza sebe, jedinu ženu ministra koja rukovodi Ministarstvom za evropske integracije.”
Sa druge strane, Ardian Arifaj, politički savetnik predsednika Kosova, rekao je da treba da gledamo dalje od statistike učešća žena u institucijama, jer, prema njegovim rečima, ona ne odražava stvarnost.
„Ne treba nas obeshrabriti; treba gledati dalje od statistike. Predsednik Kosova angažovao je ženu savetnika, ali ona nije plaćena iz državnog budžeta, tako da ona nije deo statistike ”, rekao je Arifaj.
Arifaj je rekao da će primena zakona i promocija žena poboljšati njihovu zastupljenost u političkom životu Kosova.
„Veoma smo srećni što imamo kvalifikovane žene u našim kancelarijama. Žene bi trebalo da budu uključenije u donošenje odluka, izbornu reformu kroz rodnu kvotu, primenu važećih zakona i promovisanje uloge žena u politici“, dodao je on.
Naim Rašiti, direktor nevladine organizacije Balkan Policy Research Group (BPRG) rekao je da bi rodna kvota trebalo da se poveća i proširi na institucije koje nisu Skupština Kosova.
Rašiti je rekao da rade na tome da se u vladi nametne rodna kvota, uključujući žene u vladinim ministarstvima i skupštinskim odborima.
„Mislim da moramo izaći iz kampanje i doneti konkretne odluke o rodnoj zastupljenosti. Promena bi trebalo da počne sa zastupljenošću žena u institucijama“, rekao je Rašiti.
„Kvota bi takođe trebalo da bude deo Zakona o Vladi. Za svako ministarstvo trebalo bi da bude dodeljena kvota. Predsedništvo mora da preduzme različite inicijative kroz kampanje, i obavezno je da ima ovu pravičnu zastupljenost“, nastavio je on.
„Umorni smo od toga da samo zovemo Duratu [Hodžu] na konferencije jer imamo samo nju. Da je bilo više žena, imali bismo više prilika.“
Tatjana Lazarević, urednica srpskog portala KoSSev, podelila je svoje iskustvo kao novinarka, prepričavajući izveštaje objavljene u srpskim medijima 1990-ih i početkom 2000-ih koji nikada nisu uključivali žene.
„Glumci, sudije, policajci, fudbaleri, VIP osobe, to su ljudi koji su nekako obeležili to gorko doba. U svim ovim emisijama koje sam gledala – bile su samo dve žene, a one su bile te koje su snimale i intervjuisale“, prisetila se gledanja srpskog dokumentarca o devedesetim.
„Tokom ratova i ekonomskih kriza na Balkanu, upravo bi žena bila ta, nije bitno odakle je sa Balkana, koja je zapravo očuvala život porodice, omogućavajući društvu da ide dalje, a iako smo još uvek u ovom patrijarhalnom društvu, muškarci na neki način gube ovu bitku“, nastavila je.
„Sada definitivno nema dovoljno ženskih glasova, govorim iz perspektive Srpkinje sa Kosova, ali mislim da se to odnosi i na ceo Balkan.“
Tokom panela, Ljinda Šahini, studentkinja iz Lipljana, pitala je Tačijevog političkog savetnika, Arifaja, koje korake bi predsednik preduzeo da poboljša primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, kao i koju bi ulogu žene trebalo da imaju u njegovoj primeni.
Prema mišljenju Arifaja, predsednik nema izvršnu vlast u primeni Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Rekao je da se emancipacija žena i njihovo uključivanje ne može odvojiti od učešća muškaraca.
Arifaj je dodao da bi učešće muškaraca i žena na rukovodećim položajima bilo veoma teško ako bi „postalo borba između rodova“, ali prema njegovim rečima, to bi trebalo biti nešto što se može postići „kroz partnerstvo među rodovima“.
Kada su ih članovi publike podstakli da komentarišu činjenicu da poslanice nisu protestovale zbog toga što su samo muškarci u kosovskom timu za dijalog, Rogova je rekla: „Nećete videti da govorim loše o bilo kojoj ženi koja ima položaj na Kosovu“, i da je ona ponosna na žene u parlamentu zbog njihovog rada i saradnje sa civilnim društvom.
Rašiti je rekao da su ženama u politici potrebni pravni instrumenti koji povećavaju njihovu zastupljenost u parlamentima i drugim institucijama, a to bi blokiralo političke procese ako ne postoji jednaka zastupljenost.
Jovan Živković, predstavnik novog radnog tela UN za mlade, pitao je članove panela zašto žene u manjinskim zajednicama nisu uključene u donošenje odluka.
Rešat Gaši, vladin službenik za rodnu ravnopravnost, rekao je da je pravna infrastruktura dovoljno dobra, ali da se mora primeniti i ceniti. Gaši je zatim pitao druge članove panela da li je njihova porodična imovina uknjižena na ime žene.
Studentkinja Dafina Krasnići upitala je Arifaja zašto kabinet predsednika nije zaposlio ženu za savetnika i da li sumnjaju u sposobnost žene za ovu poziciju.
Prema rečima Arifaja, cela porodična imovina uknjižena je na ime njegove supruge, dok je za prisustvo žena u kabinetu predsednika rekao da je „adekvatno“, ali „nije zadovoljavajuće“.
Rašiti je rekao da je vlasnik svoje imovine, i nije važno da li je ta imovina uknjižena zajedno na njegovo ime i ime njegove supruge, jer „većina ljudi danas živi pod kirijom“.
Zakon o upisu imovine na ime oba partnera, žene i muškarci bi trebalo da se uhvati u koštac sa tradicionalnom nepravdom koju trpe žene na Kosovu, gde je 83% ukupno upisane imovine nasleđeno i uknjiženo na ime muškaraca. Novi zakoni sa poreskim olakšicama za žene da bi dobili svoje ime na imovini trebalo bi da podstaknu više muškaraca da dele zajedničko vlasništvo sa svojim partnerkama, bilo da su to žene ili sestre.
Konferencija je emitovana na televizijskom programu BIRN-a, Jeta ne Kosove, 4. aprila u 20.15.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
