Rama sa Vučićem u BG: Razvlačenje sa uspostavljanjem ZSO strateška greška

Vučić i Rama večeras u Beogradu: O Berlinskom procesu, Otvorenom Balkanu, krizi na Severu. Niko ne bi trebalo da potceni rizik od konflikta koji bi izazvali neki naoružani pokreti i što bi dovelo do nesagledivih posledica, kaže albanski premijer Edi Rama. Ipak, situaciju je moguće kontrolisati sa međunarodnim planom o deeskalaciji. tvrdi. Za njega su strateške greške razvlačenje sa uspostavljanjem ZSO, kao i u prevodu nejasno izrečena tvrdnja da se uspostave uslovi kako bi SPC navodno funkcionisala u okviru kosovskog ustava. Policija i gradonačelnici koji su na vlast došli preko bojkota izbora nemaju uslove da ostanu u opštinskim zgradama i trenutno to pravi prepreku da se dođe do rešenja, tvrdi Rama. Vučić ima jednu poruku: Mora da se formira ZSO, a u statut koji nema nikakve kumove osim svoje vlasnice Srbije, treba da se ubace principi parafirani 2015.

„Mislim da smo posle decenija ćutanja u odnosima između Srbije i Albanije, a rekao bih čak i Srba i Albanaca, upravo nas dvojica počeli da menjamo loše političko nasleđe i mislim da smo u prethodnim godinama pokazali konkretnim rezultatima da naše zemlje i naši narodi mogu mnogo brže da idu napred i mogu mnogo više da sarađuju“, kazao je večeras predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa albanskim premijerom Edijem Ramom.

Rama je u Beograd došao danas nakon obilaska Sarajeva i Podgorice. Juče u Prištini nije uspeo da se sastane sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem. Kurti je sastanak uslovio sa održavanjem zajedničke sednice kosovske i albanske vlade, koju je Rama otkazao zbog aktuelne krize na Severu, a koja je inicijalno bila zakazana za 13 jun.

Rama u Beogradu kaže večeras da su im, u trenutku kada su prisutne tenzije na Severu Kosova, potrebni upravo ovakvi trenuci zajedničkog razgovora, kako bi mogli da postignu opipljive rezultate i da konkretno sarađuju.

Mišljenja izbegavaju da iznose javno, kaže albanski premijer, kako ne bi pogoršali situaciju i kako je ne bi okrenuli „onako kako ne treba“.

On ujedno poručuje da niko ne bi trebalo da potceni rizik eskalacija tenzija.

„Želeo bih da dodam da niko ne bi trebalo da potceni rizik eskalacije tenzija do te tačke kada ćemo se naći u takvoj situaciji da naoružani neki pokreti mogu da krenu i preduzmu, da rade nešto što mi ni na koji način ne smemo da dozvolimo da se desi“, kaže on i dodaje:

„To bi nas dovelo u situaciju koja je možda uporediva sa Donbasom da bi se stvorila neka teritorija u okviru regiona, koja bi nama napravila nemogućim da uložimo energiju i da se dođe do posledica koje su nazamislivih razmera, da bismo vratili situaciju na stanje kakvo je bilo“.

Sa druge strane, tvrdi da je situaciju ipak „moguće kontrolisati“.

„Sa jasno definisanim tačkama u cilju deeskalacije koju je odredila međunarodna zajednica. To znači da mora da dođe do nekog zajedničkog stanovišta i da se proces dijalogu normalno nastavi“, kazao je Rama.

Vučić poručuje da se niko normalan „ne raduje rovovima“. Dodaje da Srbija želi mir.

„Ne mislim da se bilo ko normalan raduje novim nacionalnim rovovima, mogućnosti bilo kakvog sukoba i nisam slučajno rekao – uveren sam niko normalan“, istakao je Vučić.

Zna da i u Tirani i u Prištini postoje oni koji će u Srbiji da vide zlo i krivca za bilo šta, te dodaje da je teška situacija.

„U Srbiji je veoma teška situacija po tom pitanju, kolika je težina situacije sa kojom se suočavamo, kakva je reakcija srpskog naroda na severu Kosova i Metohije i u drugim delovima“, kaže Vučić.

Kaže da nema problem da se vidi sa kosovskim premijerom Kurtijem, dodajući da je u svim razgovrima učestvovao.

„Poznajete li nekoga sa kim nisam razgovarao?“, upitao je Vučić, izlistavši imena bivših kosovskih premijera.

„I sa svakim od njih u razgovoru sam se trudio da pronađemo mirno rešenje za naše probleme i da naši narodi mogu da žive bolje, da im obezbedimo bolji životni standard“, kaže Vučić.

I danas je ponovio zahtev da mora da se formira ZSO, o čemu je dve i po godine teško pregovarao sa Isom Musafom i Hašimom Tačijem, te da Srbija samo zahteva se u statut Zajednice ubace upravo principi koji su „parafirani“ 2015.

„Jer su Srbi prihvatili sve ostalo, i regionalnu policiju i sudstvo i učestvovanje na izborima i mnoge druge stvar,i čak i onu civilnu zaštitu koji su neki posle proglasili za terorističku grupu. Dakle, suština je u tome da ZSO mora da bude formirana, trebalo je da bude formirana pre 10 godina i više ali očigledno nije bilo dovoljno volje da se to učini“.

Edi Rama je podsetio na predlog nacrta svog statuta koji je nedavno objavio i to kao svoj doprinos, ocenivši to kao pozitivan korak, ali i naznačivši da on „nije moranje“.

Žao mu je što „neki tamo“ nisu razumeli da je to bio doprinos i za Kosovo, te da to nije bila „nikakva vrednost“ za njih.

Potvrdio je da se nije konsultovao sa Vučićem kada ga je radio, odgovarajući na optužbe prethodne sa Kosova, jer Srbija nije ta koja je izradila plan sporazuma, već da je predlog poslao „kumovima plana“ – Šolcu i Makronu.

Konkretan je bio kada je u pitanju kriza na Severu.

„Smatram da je razvlačenje sa procesom uspostavljanja Asocijacije ili ZSO je strateška greška. Isto je i strateška greška da se i dalje razvlači sa uspostavljanjem uslova za građane Srbije da sprovode svoja verska prava i da Crkva funkcioniše u okviru Ustava Kosova. I takođe smatram da insistiranje na tome da se ostane u opštinskim zgradama sa policijom, sa gradonačelnicima, koji su pod uslovima bojkota izabrani i koji nemaju uslove da ostanu, oni prave prepreku da se dođe do rešenja. To su greške. Ja sam to rekao javno a evo i ovde to ponavljam“. 

Vučić je potom izneo opasku da jedini nadležan da predstavlja statut nisu „nikakvi kumovi“:

„Nikakva Francuska i Nemačka, niti bilo ko drugi, već srpski Upravljački tim u skladu sa Briselskim sporazumom prvim i svim onim što je postignuto do avgusta 2015. godine. Ne postoji niko drugi u skladu sa pozitivno pravnim propisima koji je dužan da predstavi Nacrt statuta i koji je dužan da učestvuje u procesu pravljenja statuta, izuzev srpskog Upravljačkog tima“.

Rama, sa druge strane, nije bio konkretan u vezi sa zahtevom koji je nedavno izneo Vučić da SB UN održi sednicu o Kosovu. Nije mu jasno zašto bi SB o Severu raspravljao, ali je spreman da sasluša predsednika Srbije kako bi dobio više informacija.

„Ovo što mene u ovom stadijumu ovih tenzija brine, jeste to da tenzije ne bi trebalo da poremete naš kompas i da tenzije na Severu ne treba da budu viđene kao isključive akcije samo jedne strane, već kao stvar sa kojom se mora pozabaviti sa svim savezničkim partnerima i EU“.

Vučić „zna“ da će i premijer Rama „uložiti ogromnu energiju“ da se dođe do novih važnih rezultata u predstojećem periodu.

Prvi deo zajedničkog obraćanja ticao se Berlinskog procesa, Otvorenog Balkana i zajedničke trgovinske razmene.

Predsednik Vučić je kazao da brojevi i nivo trgovinske razmene u periodu od 2019. do 2022. govori o tome koliko je uvećana ta razmena između Srbije i Albanije.

Vučić je naglasio da se Berlinski proces poklapa sa Otvorenim Balkanom, ali i sa boljim „političkim odnosima“, dve zemlje.

„Mi pozdravljamo angažovanje Republike Albanije i lični doprinos premijera Rame u okviru Berlinskog procesa“, kaže Vučić.

Ističe da su uvek podržavali aktivnosti u okviru ovog, kako je kazao, veoma korisnog regionalnog formata, te smatra da će on doprineti daljoj saradnji u unapređenju procesa pomirenja i prevazilažnju „nasleđenih problema iz prošlosti“.

Kaže i da su opredeljeni da u narednom periodu „aktivno doprinesu“ realizaciji ciljeva iz akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

Podseća i da je Narodna Skupština Srbije ratifikovala pojedine regionalne sporazume.

„Kao što znate i Narodna Skupština Srbije je ratifikovala regionalne sporazume o kretanju na Zapadnom Balkanu sa ličnim kartama, o priznavanju akademskim i o priznavanju profesionalnih kvalifikacija krajem aprila 2023. koji su stupili na snagu 21. juna 2023.“

Večeras će kaže, za večerom, razgovarati i o Otvorenom Balkanu, naglašavajući da to nisu uvek laki, ali veruje da će biti „plodotvorni“ razgovori, ali i o razlikama o Kosovu.

Vučić je podsetio i da je Srbija, zajedno sa Albanijom i Severnom Makedonijom zajedno pokrenula ovu inicijativu, te tvrdi da je ona donela „ogromne koristi“.

Ističe da će i u narednom periodu imati zajedničke sastanke o ovoj inicijativi, te poručuje i da će se održati sajam u Beogradu za koji tvrdi da će biti među tri u Evropi.

Poželeo je još jedanput dobrošlicu albanskom premijeru, istakavši da je on u Srbiju „uvek dobrodošao“

„Ma kako ponekad imali različite stavove o pojedinim pitanjima i Srbija će dati sve od sebe da nastavi da razvija iskrene i istinske prijateljeske odnose sa Republikom Albanijom“.

Premijer Albanije se zahvalio na gostoprimstvu, istakavši da premijerka Srbije Ana Brnabić nije prisustvovala na ovom sastanku, za koji kaže da je trajao „nešto duže nego što je trebalo“.

„Ali to mi je dalo priliku da opsežno razgovaramo, ne samo o temama koje sam pomenuo, koje su ključne teme o Berlinskom procesu i da samit u Tirani prođe uspešno“, kaže Rama.

Albanski premijer smatra da bi uspeli da naprave „neki novi plan“, kako bi se, kaže, integrisali u jedinistveno evropsko tržište.

„Kako bi Evropska komisija mogla da stavi jedan paket finansiranja Zapadnog Balkana iz ovih sredstava i da otvorimo nekoliko novih puteva za integraciju naših zemalja u jedinstveno evropsko tržište“.

Stekli su naviku, tvrdi Rama, da direktno razmenjuju mišljenja na otvoren način i dodaje da ne mogu da slože oko svega.

„Ali uprkos tome da ćemo dati sve od sebe u korist onih ciljeva koji moraju da budu ciljevi svakoga u našem regionu kako bismo unapredili proces saradnje i mira koji je zapravo naša dužnost i moramo da ga učinimo nepovratnim“.