Rakić: Sporazumom Kosovo priznalo da njihovo zakonodavstvo ne predstavlja garant

Bela kuća
FOTO: KoSSev

Da li je Srbija potpisala sporazum sa Kosovom ili sa SAD, koliko je on obavezujući za Beograd i Prištinu i – prvenstveno – da li će se i na koji način njegova primena odraziti na građane Kosova pitanja su na koja još nema jasnih odgovora, piše juče Nova.rs.

Lazar Rakić, programski rukovodilac Centra za alternativno rešavanje sporova, za ovaj mediji podseća da je, pre svega – Grenel demantovao da se radi o bilateralnim sporazumima sa SAD.

“Ja bih rekao da ova dva dokumenta više predstavljaju pisma o namerama, potpisanim od strane predsednika Vučića i od strane kosovskog premijera Hotija, što taj dokument ne čini pravno obavezujućim. I tu se postavlja pitanje da li će taj dokument makar u svojim delovima biti relevantan ukoliko Bajden pobedi na predstojećim američkim izborima”, ističe Rakić.

Ukoliko se desi da Tramp ostane na poziciji predsednika, on očekuje izvesnije sprovođenje nego što je to slučaj sa sporazumima postignutim u Briselu, gde se Evropska unija pokazala kao ne previše efikasna kao garant sprovođenja.

Dalje, sadržaj sporazuma i činjenica da u njemu ima stavki koje su malo relevantne za odnose Beograda i Prištine, nas podseća da je ceo događaj bio organizovan za potrebe predsedničke kampanje kao i za potrebe usklađivanja srpske spoljne politike sa spoljnopolitičkim interesima SAD”, ukazuje Rakić.

Izrael važan za Trampovu kampanju, ali i da se sporazum „proda“ na Kosovu

On ističe značaj Izraela kao jednu od tačaka u dokumentu.

“Izrael kao tačka u dokumentu u formi priznanja Kosova s jedne i izmeštanje srpske ambasade u Jerusalim s druge strane je bila važna iz dva razloga: Izrael kao deo dokumenta je važan za Trampovu kampanju, jer je pitanje u kojoj meri bi jučerašnji događaj privukao željenu pažnju američke javnosti. Fokus američke spoljne politike je Bliski istok, malo ljudi u Americi bi uopšte znalo da pokaže Balkan na mapi. Mi prosto nismo u fokusu i otud u petak i tvit Donalda Trampa u kojem povezuje Kosovo sa Bliskim istokom”, ističe Lazar Rakić.

S druge strane, kako ističe – Kosovu je bilo potrebno to priznanje i nešto čime bi moglo da “proda” sporazum na Kosovu.

“Jer, za razliku od Srbije gde je sva moć koncentrisana u jednoj partiji, trenutna kosovska vlada nije toliko snažna”, pojašnjava on.

Drugo, što se tiče usklađivanja sa američkom spoljnom politikom, deo dokumenta je i diversifikacija energetskih izvora kao i zabrana upotrebe 5G opreme od nepouzdanih dobavljača.

“Ovo se direktno odnosi na promenu u kursu saradnje Srbije sa Rusijom i Kinom. A takođe imamo i segment koji se tiče bezbednosti, i tu imamo usklađivanje bezbednosnih protokola u aviosaobraćaju kao i proglašavanje Hezbolaha za terorističku organizaciju”, navodi Lazar Rakić.

Što se tiče ostalih delova sporazuma, reč je o nekoliko tačaka koje su već poznate u delovima ili u celosti jer se samo ponavljaju kao stavke iz prethodno postignutih sporazuma.

“Tu pre svega mislim na obnavljanje železničkog i avio saobraćaja, rešavanje pitanja nestalih i priznavanje diploma dve strane”, ističe Lazar Rakić.

Apsurd o obavezi poštovanja sopstvenog suda

Rakić ističe da u sporazumu postoji i “apsurdni deo”.

“To je tačka gde piše da će Kosovo raditi na zaštiti verskih objekata i sprovođenju sudskih odluka. Apsurdno je to da se Kosovo obavezuje na sprovođenje odluka sopstvenog suda kao i zakonodavstva koje je proizašlo iz Ahtisarijevog plana i već jasno reguliše zaštitu kulturnih spomenika, što mnogo govori o odnosu Kosova o Ahtisarijevom planu, koji je u celosti inkorporiran u kosovski ustav, i jasno potvrđuje primedbe srpske zajednice sa Kosova u vezi sa poštovanjem zakonodavnog okvira”, ukazuje sagovornik Nova.rs.

Na kraju, što se tiče direktnog uticaja na građane, Rakić smatra da iako većina stavki oko ekonomskog povezivanja i dalje nije definisana, one pružaju okvir za dalju razradu. Ukoliko budu razrađene one će, dodaje „sigurno doprineti ekonomskom povezivanju dve strane kroz unapređenje infrastrukture, kreiranje Mini Šengena, stimulisanje privrede i zajedničke projekte dve strane“.

“Stavke oko nestalih i raseljenih sa Kosova su jako važne za građane i poboljšanje odnosa, iako i one tek treba da se razrade. Obe su bile deo pregovora u Briselu, ali je važno što su deo i ovog dokumenta jer se time priznaje da postoji institucionalni problem na Kosovu kad je status povratnika u pitanju. Ono što iz perspektive zajednice mogu da kažem da bi bilo bitno da to održivo rešenje podrazumeva poboljšanje i bezbednosne situacije u povratničkim mestima, ali i adekvatno reagovanje na izjave kosovskih političkih elita o tome da povratak Srba podrazumeva kolonizaciju, što je deo diskursa na Kosovu i što je apsolutno neprihvatljivo”, zaključuje Lazar Rakić.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.