Radivojević: Većinski vlasnik Trepče nije država, već akcionari i to bi za Srbiju trebalo da bude "zacementiran dokaz"

Većinski vlasnik Trepče su akcionari iz Srbije koji drže 69,67% kapitala, među kojima su vodeća preduzeća u Srbiji, poput Jugobanke, Beogradske banke, Beobanke, Geneksa, Zorke Šabac, Termoelektra, Goše Smederevska Palanka, Ika term Zemun, Jedinstvo Kumane, itd. i to treba da bude "zacementiran dokaz" za srpsku vladu u rešavanju pitanja Trepče, jer je UNMIK, koji je po rezoluciji 1244 nadležan za upravljanje državnim vlasništvom na Kosovu, svoje ingerencije u praksi preneo na kosovsku vladu, po čemu insistiranje Srbije da je Fond za razvoj većinski vlasnik Trepče, zapravo pogrešno, jer to ide upravo u prilog kosovskoj vladi, smatra jedan od bivših rukovodilaca ovog kombinata na Severu, Milan Radivojević. On je, gostujući u emisiji "Crno-beli svet" na RTV "Mir", govorio o poslednjim dešavanjima u vezi sa Trepčom, izrazivši čuđenje što akcionari ćute i što Srbija ne koristi upravo taj argument da su akcionari iz Srbije većinski vlasnici, jer je to bio razlog zašto je, po njegovim rečima, UNMIK 2000. godine, morao da upotrebi silu i tako okupira Trepču, umesto da uđe bez problema, kako je uradio na jugu, gde Srba više nije ni bilo.

Još 1999. godine, rekao je Radivojević, tadašnji generalni direktor ovog kombinata, Novak Bjelić, tadašnjem šefu UNMIK-a, Bernaru Kušneru "predao" je papir kojim je potvrđeno da država ima samo 30,33 odsto, zbog čega je šef Kušner onda iskoristio ovlašćenja koja je UNMIK imao po Rezoluciji 1244 da ima pravo da upravlja svom državnom imovinom i 2000. godine Trepču je okupirao. 

"Međutim ja ne znam da li naši predstavnici u vladi znaju, da li prvi čovek Trepče to zna – podatak koji je prethodni generalni direktor Trepče, Novak Bjelić, dostavio u to vreme Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara, gospodinu Bernaru Kušneru. On mu je dostavio ovaj papir (Radivojević drži papir u ruci i pokazuje dok govori, prim. red.) u kome stoji da je državno vlasništvo 30,33 odsto kapitala, da je akcijski kapital 69,67 odsto. Ako je to tako, onda je Trepča akcionarsko društvo, odnosno Trepča je u privatnom vlasništvu. Da ovaj papir i ove dokaze prethodni direktor nije dostavio Bernaru Kušneru, on nikada ne bi pokrenuo KFOR i svu onu silu da okupira Trepču, da izvrši invaziju i okupira Trepču. Njemu je osnovni adut izbijen iz ruku, tako da nije mogao ni na šta da se osloni, već na rezoluciju 1244 kojom se daju sva ovlašćenja da Specijalni predstavnik raspolaže Trepčom," objasnio je Radivojević.

Kako je država vlasnik 30,33 odsto kapitala u Trepči, a UNMIK, koji je od 1999. godine bio zadužen za upravljanje državnom imovinom na Kosovu, nedavno "sve ingerencije" preneo na vladu Kosova, insistiranje Srbije na većinskom državnom vlasništvu zapravo ide u prilog kosovskoj vladi kada je u pitanju vlasništvo nad ovim kombinatom, dodao je Radivojević. 

Radivojević je naglasio da pošto su većinski vlasnici Trepče, koji drže 69,67 odsto kapitala, zapravo akcionari, a UNMIK preneo imovinu na kosovske vlasti, izlaz za Srbiju bi trebalo da bude upravo pojavljivanje akcionara, te da su na papiru koji je Kušner dobio, a Radivojević pokazao, navedeni konkretni podaci svih akcionara i procenat njihovog kapitala. Među akcionarima su Jugobanka AD Beograd, Progres Beograd, Beogradska banka, Dunav Beograd, 14. oktobar Kruševac, Goša Smederevska Palanka, Geneks, Jedinstvo Kumane, Beobanka, Termoelektro Beograd, Zorka Šabac, Ika Term Zemun, itd.

"Ovo je dokaz kojeg bi naša vlada, odnosno akcionari, trebalo da se drže kao zacementiran dokaz, jer taj je dokaz predat UNMIK-u 2000. Ponavljam da nisu imali taj papir, oni bi na legalan način ušli na Sever, ali to je bila rampa preko koje oni nisu mogli," naglasio je Radivojević i objasnio da je na jugu preuzimanje Trepčinih pogona išlo lakše jer tamo Srba nije bilo.

Pogledajte čitavu emisiju "Crno-beli svet" RTV "Mir" u kojoj je o poslednjim događajima u vezi sa Trepčom govorio bivši rukovodilac u Trepči, Milorad Radivojević.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.