Pre deset godina, istovremeno sa usponom na vlasti, deklarativno prozapadnih, a nekada radikalno desno orijentisanih političara, premijerno je izvedena Nušićeva „Gospođa ministarka“ sa Goranom Jevtićem u ulozi čuvene Živke. Takozvana muška ministarka, poslužila je tada kao simbol političke travestije, pretvaranja, prerušavanja srpske političke scene, a kojem svedočimo i danas, smatra pozorišna rediteljka Tatjana Mandić Rigonat.
Ona je rekla da svakodnevno svedočimo politici neopterećenoj sistemima vrednosti, njenim prevarama i opsenama, i potrebi da se bude neko i nešto u društvu izražene duhovne i materijalne bede.
„Kod Nušića su vlast i malograđani najveće teme njegovog stvaralaštva. Muškom „ministarkom“ sam htela da pokažem da vlastohlepija i vlastoljublje nije ni ženska ni muška osobina već jedan ljudski porok koji, kada nema mehanizama kontrole, dovodi do ludačkih razmera apetita vlastoljublja i vlastohleplje. Želela sam da pokažem kroz ministarku tu patologiju, da joj se smejemo, jer smo se navikli da se neki političari preko noći preobuku i postanu totalna kontra onome što su prethodno bili. To se videlo kod stvaranja SNS-a, kada se na radikalsko telo obuklo evropsko odelo. Ta prešminkavanja, marketinški stilisti, ta sva sila koja se upregla da se svi oni predstave u drugačijem svetlu je tako nešto očigledno, kao što je i u predstavi očigledno da muškarac igra ženu“, rekla je rediteljka.
Ona je istakla da je jako važno pitanje kakav mi to svet ostavljamo svojoj deci.
„Vreme u kojem sam živela i posmatranje života oko mene pozvalo me je da ga promišljam kroz Gospođu ministarku. Ona je pokazala Nušićeve duboke uvide u mentalitet, ponašanje pojedinaca kada dođu na vlast i društvo uopšte. ‘Gospođu ministarku’ možemo čitati na milion načina, ali vidimo da je taj trenutak u kojem je čitamo večan. Ništa se nije promenilo.To je konstanta našeg života. Ja sam to osvetlila kroz temu političke travestije, režirala sam politički vodvil i publika vidi kako se muškarac prerušavu u ženu. Perfektno je igra do poslednje scene, odnosno, trenutka kada taj muškarac / žena izgubi vlasti i na kraju kaže: ‘samo malo bruke da prođe, ova sramote da se zaboravi’ i onda skida svoju masku žensku i oblači muško odelo“, objašnjava rediteljka Mandić Rigonat.
Govoreći o tome koliko je važan imati dobar karakter rediteljka je navela da i u siromaštvu čovek može biti dobar i čestit kao što bogat može biti loš.
„Svako iz ministarkine familije zapravo traži zastrašujuće stvari, i taj momenat je toliko vidljiv, groteskno. Ja vladara ne dočaravam kroz njega, nego kroz njegove podanike. Prikloni se većini, ne talasaj, pa danas se i deca tako vaspitavaju, uče se konkurentnosti, pragmatizmu. U prirodi svakog čoveka je da bude prihvaćeni i voljen ali je pitanje u čemu prihvaćeni i zbog čega voljeni? Možete biti prihvaćeni i kao kriminalac ili kao neko ko je vredan. I to je taj pogrešan sistem vrednosti koji živimo. Poslednja slika u predstavi je kada se svi njeni podanici uhvate u „demokratsko kolo“. To je jedno opasno kolo, jer se kliče novoj Živki ministarki, koja je sada obučena u muškarca, a ista je“.
Rediteljka je navela i to da su „malograđani izrodili i nacizam i fašizam i to su jako opasne stvari ako ne postoji mehanizam da zaustavi toliku samovolju“.
„Ljude treba ohrabriti da veruju da je promena moguća i da se treba boriti i biti onaj koji kreira istoriju. Zato sam i potpisala Proglas. Mislim da je balon straha pukao, i da su ljudi prešli tu granicu i dali vetar opoziciji u leđa ali i odgovornost. Opozicija ne sme da zaboravi da su građani stvorili njenu popularnost i da ne zaborave kako su iz pepela podignuti“, zaključila je ona.
Podsetite se legendarne predstave
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
