Prvi pregovarači posle 5 godina: "Pahuljica se nije istopila", "Niš na sto"…

Pravno obavezujući, detaljan, precizan i sveobuhvatni sporazum između Beograda i Prištine je neophodan. Jasno je da će Priština to tumačiti kao priznanje nezavisnosti Kosova, a Beograd kao jedan korak ka temeljnoj normalizaciji i regulisanju odnosa za budućnost. Sveobuhvatni sporazum treba da obuhvati i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, ali ne i u Ujedinjenim nacijama. Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine može da se desi samo kada dođe do uzajamnog priznanja i to treba da bude prihvatljivo za rukovodstvo "obe države" i oba naroda. "Kosovo i Srbija" neće imati otvorene sukobe, samo ako u potpunosti budu uvažile i priznale jedna drugu – poruke se prvih lidera pregovaračkih timova Beograda i Prištine u Briselu, Borka Stefanovića i Edite Tahiri iz Kosovske Mitrovice.  Nakon više od pet godina, ponovo su suočili svoje stavove, ovog puta ne za pregovaračkim stolom, već na Severu Kosova, na forumu "Proces normalizacije odnosa Beograda i Pristine", u organizaciji nevladine organizacije "Aktiv". U jednom su saglasni – treba još dosta toga uraditi kako bi se odnosi normalizovali. Ipak, Stefanović kao "orgoman neuspeh svih nas" ocenjuje to što ljudi suštinski ne žele da žive zajedno. Srbija niti ima snage, niti želje, niti mogućnosti, niti će ikada priznati nezavisnost Kosova, izričit je bio Stefanović, takođe.

"Jedina, krajnje hipotetički, mogućnost da Srbija eventualno prizna nezavisnost Kosova je ukoliko bi jedan od pet mogućih ishoda – rešenja bila podela Kosova," naveo je Borko Stefanović u Centru građanske energije (CEC) gde se panel održavao.

Govoreći o periodu kada je bio na čelu pregovaračkog tima Beograda, kazao je:

"Dve države ništa nisu potpisale i to je prosto proverljivo. Urađen je paraf na jednom od sedam sporazuma i taj paraf je posle išao na Vladu Srbije koja je to potvrdila, a posle i na Skupštinu Srbije."

O pahuljici – zvezdici

"Sigurno će se gospođa Tahiri sa simpatijom setiti izjave da će se pahuljica istopiti i, eto, nije se istopila, kao što sam ja rekao da se neće istopiti. Ne može da se istopi, jer je postala deo međunarodnog poretka. Možete pet Nigerija da imate da vas priznaju, ali ako pahuljica stoji kao deo međunarodnog poretka – ostaće pahuljica, dok Srbija ne kaže ne treba vam pahuljica." 


Srpske zastave na svakoj banderi

"Ja dolazim u Mitrovicu jednim putem koji je loš, kroz kuće koje su dosta oronule. Ljudi nemaju posla, ali su srpske zastave na svakoj banderi, nisam video nijednu kosovsku zastavu."  

Naveo je i da je njihov cilj bio da "uvažavajući nepremostive razlike oko statusa" – razgovaraju o stvarima koje se tiču života ljudi.

"Koliko smo bili uspešni – ne previše. Većina sporazuma nije primenjena. Krivicom i jedne i druge strane, ali najviše Prištine," dodao je lider Levice Srbije. 

Istakao je i da je briselski dijalog koji su oni vodili bio uvod u "jedno normalno prihvatanje različitosti i konstruktivnog ambiguiteta." 

Ono što saopštava Beograd nema veze sa istinom. Vlast u Beogradu shvata da Kosovo postoji

"Ko god je na vlasti u Beogradu, od 2008. shvata da Kosovo postoji, da mi moramo regulisati i potpuno normalizovati naše odnose, da to ne sme biti više neka siva mrlja na mapi," naveo je, takođe. 

Stefanović je kazao i "da ne možemo da krenemo napred jer se sve što se dogovori u Briselu tumači na potpuno suprotan način":

"Jer vi ako želite da čujete šta je stvarno dogovoreno često morate da slušate šta kaže kosovska strana – vlada i zvaničnici u Prištini, jer to što nam se u Beogradu saopštava apsolutno nema veze sa istinom."

Ljudi se integrišu iz egzistencijalnih razloga

Suprotno svojoj sagovornici, Stefanović smatra da srpski građani na Kosovu žele integraciju u kosovski sistem iz egzistencijalnih razloga:

"Ja sam sreo mnogo više građana koji ne žele integraciju. Građani žele integraciju u kosovsku državu ili društvo da bi pokrili egzistenciju. I onog trenutka kada obezbede egzistenciju, budete sigurni da oni svoja uverenja nisu promenili."

"Ljudi suštinski ne žele da žive zajedno – to je ogroman neuspeh svih nas," ocenio je. 

"Siguran sam da će naši aerodromi i naše stanice biti prepune mladog sveta – i Srba i Albanaca i Roma, Hrvata, Mađara… koji će gledati samo da što pre odu u Dizeldorf, jer je Dizeldorf ili Minhen postalo ishodište za njihovu egzistenciju i budućnost njihovih porodica, a vikend nacionalizam ili nacionalizam za velike praznike, to uvek sebi mogu da dozvole," zaključio je Stefanović. 

"Nezakoniti zid i ludi voz"

"ZSO neće biti treći nivo vlasti i biće u skladu sa Briselskim sporazumom i odlukom Ustavnog suda. Izradom statuta doći će do rasformiranja paralelnih struktura," rekla je Tahiri.

Dodala i da je Priština krajem prošle godine, odnosno početkom ove, započela pregovore o formiranju ZSO, ali da su se, kako je navela, tada pojavili "nezakoniti zid i ludi voz".


"Niš na sto"

"Nemojte pominjati zemlju Kosova. Naše teritorije bile su do Niša. To je istorija. Ako neko misli da smanji Kosovo onda ne zaboravite da se vraćamo pretenzijama za naše istorijsko pravo. To sam rekla, to kažem i danas. Ali mi gledamo ka budućnosti, ne bavimo se prošlošću. Ali, ko ima pretenzije u suverenost Kosova – Niš ćemo staviti na sto, a onda ćemo vidite gde ćemo izaći," istakla je Tahiri govoreći o ideji podele Kosova.

Tahiri: Dijalog postavio temelje otvaranja poglavlja mira i dobrosusetskih odnosa​

"Briselski dijalog postavio je temelje otvaranja poglavlja mira i dobrosusetskih odnosa između Kosova i Srbije," smatra, sa druge strane, ministarka za dijalog u bivšem sazivu Vlade Kosova, Edita Tahiri.

Smatra i da je vrednost briselskog dijaloga od strateškog značaja kako bi se završio proces uzajamnog priznanja "između dve države 'Republike Kosovo' i Srbije".

Ističući da je dijalog kritikovan i "na Kosovu i u Srbiji", kao njegove pozitivne rezultate, ipak, navodi to što je:

"Srbija stekla status kandidata, a Kosovo dobilo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju."

Kao "najpozitivniju stvar", Tahiri je navela "reintegraciju stanovništa" sa Severa i "rasprostiranje suvereniteta". 

Govoreći o mogućem sveobuhvatnom sporazumu između Beograda i Prištine, Tahiri je navela:

"Sveobuhvatni sporazum treba i imaće priznanje između dve države. Drugo, treba postaviti liniju ili razgraničenje između dve države, da odredimo načelo sukcesije, odnosno podele imovine koju smo imali u prethodnoj državi, a treba govoriti i o ratnoj odšteti i reparaciji."

Srbiji je, smatra Tahiri, potreban jedan de Gol kako bi priznala Kosovo i kako bi "donela mir samoj sebi":

"Jer priznavanje realnosti na Balkanu treba da prepozna i Srbija. Većina država na Balkanu priznala je jedna drugu, prepoznajemo realnost, ne postoji bivša Jugoslavija, pojavilo se sedam novih država koje se moraju međusobno poznavati."

"Primer međunarodnog prava, definisan kao humanitarna intervencija"

Na pitanje da li će Kosovo tužiti NATO ili tražiti odštetu za civilne žrtve – Albance koji su poginuli za vreme  bombardovanja 1999. i da li će tražiti bilo kakav vid odštete zbog toga što su 122 tačke gađane na Kosovu osiromašenim uranijumom i danas kao posledicu toga imamo veliki broj obolelih od kancera, Tahiri je rekla:

"Bio je to primer međunarodnog prava, definisan kao humanitarna intervencija jer je sprečen genocid, etničko čišćenje Srbije nad Albancima na Kosovu. Mi ćemo uvek biti zahvalni našem glavnom savezniku – Americi, NATO-u i Zapadu jer su pomogli našoj borbi i pokretu kosovskog naroda i danas je Kosovo nezavisna, slobodna država i svi građani su slobodni. Svakako politički izazovi sa kojima se suočavamo s vremena na vreme su izazovi državotvornosti i izgrađivanja nove države."

Kosovo i Srbija neće imati otvorene sukobe, samo ako u potpunosti budu uvažile i priznale jedna drugu

Na pitanje kome će potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma više pomoći – Srbiji ili Kosovu, Tahiri je odgovorila:

"Sveobuhvatni sporazum treba da bude sporazum koji bi u biti pomagao obema državama da postignu sve evropske i evroatlantske ciljeve. Svi mi znamo da postoje dva glavna uslova za integraciju u Evropskoj uniji – dobri odnosi sa susedima i regionalna saradnja. Kosovo i Srbija neće imati otvorene sukobe, samo ako u potpunosti budu uvažile i priznale jedna drugu kao dve nezavisne i suverene države, pritom poštujući suverenitet bez uplitanja u težnje i vrednosti ka evropskim i evroatlantskim pitanjima."

Priznanje Kosova više nije pitanje

Sa druge strane, Stefanović je naveo:

"Mi nemamo ervoatlantskih aspiracija i težnji. Ne postoje evroatlanstske vrednosti, to su evropske vrednosti sada. Niko od nas ne traži da priznamo Kosovo. Mi smo kao država potvrdili da možemo da pristupimo EU bez priznavanja Kosova. Ne samo zbog toga što postoji pet zemalja koje to nisu učinile, već zbog toga što to više nije pitanje i problem. Nikoga više nije briga, niko ne vrši pritisak na Rumuniju ili Grčku da priznaju Kosovo, niko čak ni ne sanja o tome da promeni brzinu mašine diplomatije, da se ide u Moskvu i govori sa Putinom o dopuštanju Kosovu da postane punopravna članica EU, to se neće desiti. Ono što se može desiti jeste da regulišemo i normalizujemo naše odnose."

Pored Stefanovića i Tahiri, treći učesnik debate bio je izvršni direktor Balkanske grupe za istraživačku politiku iz Prištine (Balkan policy research group), Naim Rašiti.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.