Prolećna igra gluvih telefona: Profesori pazite šta radite, ne gasite svetlo!

Nisam više ni siguran da su svi obavešteni da je proleće stiglo. Vreme se prolepšalo, bašte nekako sramežljivo, ipak rade, uređuje se grad novim sadnicama i cvećem. Sve na prvi pogled govori da je lepše i da ide bolje vreme. Čak je i dan duži, pa se ima vremena i za šetnju koji će vas uveiti u to. Bilo je lepih premijera filmova (ne baš i karata), bilo je i pozorišnih predstava, što u pozorištu, a više u našim životima, nekakvih tribina, okruglih stolova, humanitarnih akcija, akademija i raznih gostovanja i obećanja iz Beograda. Prošao je i onaj  1. april sa svojim neslanim šalama; ili to samo mi mislimo da je prošao i da su to bile samo aprilske šale? Pa 'ajde redom da vidimo sta smo u međuvremenu progutali i da li se igramo žmurki, ili gluvih telefona…

Kad smo već kod gluvih telefona, želim da ponovim da ni u onom jednom trenutku kada uspostavim vezu posle pet do deset pokušaja, nisam ni pomislio da su razlog tome studenti i njihov navodno povećan broj u školskoj 2015/2016 godini. Pa zar je opet student zapalio žito? Priča o zlim studentima koji stereo barataju sa po dva mobilna i skidaju  Britannica enciklopediju i to svih 15 edicija ne pije vodu ni tamo gde je zeka pije. Kao što je Telenor jos početkom prošle godine digao ruke od proširenja usluga na KiM, tako je i Telekom u tajnosti krenuo tim putem pod nedavnim opravdanjem da je ipak u pitanju čekanje rezultata u primeni Briselskog nesporazuma.

Žabu smo progutali i ućutali. Ali hajde da analiziramo šta nam je ostalo. Jedan do dva pokušaja u desetak poziva biće uspešni. Svi koji se prekinu sa obaveštenjem ili onim užasnim skremblovanim zvukom, biće naplaćeni kao započeti razgovor. Nit' pričao, nit' slušao, ali kredit, ili oni besplatni – odlaze u ništa. Svaki novi pokušaj se uredno evidentira, ali mi smo presrećni kada makar nekad upali pa se povežemo sa tamo nekim i siti se ispričamo, jer nemamo pojma kada ćemo opet imati tu privilegiju.

Šta je potrebno da se dozovimo se pameti da  jednom, nikom ne trebalo, nećemo moći da pozovemo, na pimer, 194. Koliko će i koga to koštati tada? Za neke stvari nemamo drugu šansu.

Ovo oko hitnih poziva je preozbiljno!  Šalu na stranu. Hajdemo na pitkije situacije: „Ne javljaš se, kasnimo u bioskop"; "sat vremena si isključio telefon, opet si bio kod one tvoje pseto jedno"; "namerno se ne javljaš da ne bi mi uplatio kredit"; "sat vremena te čekam parkiran na kružnom toku…"

Slična je i situacija sa fiksnom mrežom jer opet treba dobiti nekog na mobilni. Da bi vam bilo jasnije, okrenite operatore MTS, ili Telenora i sasvim lepo i ljubazno se ispričajte i oni će vam reći više o sporazumu o telekomunikacijama, nego naši česti gosti iz Beograda. Takođe, kvalitet Telekomovog interneta je poslednjih mesec dana očajan, sa stalnim prekidima pa mnogi, kojima posao zavisi od protoka informacija i fajlova preko mreže, nađu se u situaciji kao kada u Beogradu krenu na posao GSP-om, a neki komunalac zaustavi baš taj bus i propoveda nepisano pravilo da su interesi države baš u tom nesrećnom autobusu. Tako je i svaki naš interes i uslov za naš običan svakodnevan život daleko iza interesa još uvek nepoznatog Briselskog nesporazuma.

Ipak, to nije sve, jer ako još i ovo pročitate, saznaćete (kao na TV shop): Sasvim nemo i gluvo ispratili smo naše pravosuđe iz naše zemlje. Putuj i ne vraćaj se. Nešto nisam video da su se studenti Pravnog fakulteta pobunili. Valjda će se pobuniti kada im fakultet lagano pređe pod okrilje prištinskog visokog obrazovanja. Ako se ne pobune, onda je sramota koliko im je dobro. Otišla je i naša CZ poznatija kao civilna zaštita. Iskreno mi je mnogo žao, jer znam da ih niko ništa nije ni pitao, već su ih i naterali da sami sebi utabaju baš taj put kratkog trajanja u državi Srbiji. Verovali su ti časni ljudi na „žimi majka“, kao što su naši pregovarači verovali da na isto usmeno obećanje, KBS/VK neće nikad biti formirane. Sada samo tvrde da ih neće biti na Severu. Ovim tempom neće uskoro biti ni nas.

Pritisci za naplatu struje rastu bez obzira na već navedenu gomilu nepravilnosti i svi se prave gluvi, kao ona mreža sa početka naše priče. Bivši carinici su dobili angažmane širom Srbije po sistemu 'uzmi ili ostavi', što dalje znači da je moguće i iseljavanje nekih porodica, a što će se neminovno dogoditi i sa brojnim pripadnicma civilne zaštite i njihovim porodicama. Zapamtite, i jedne i druge ne proteruje albanska strana, već matična država. Sasvim prećutno prolaze i informacije, ali i pripreme nekih komisija za što bezbolnije prebacivanje Prištinskog Univerziteta sa onim provremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, pod upravu visokog obrazovanja tzv. Kosova. Profesori pazite šta radite, ne gasite svetlo.

Park mira će uskoro da uvene, telekomunikacije se prebacuju nemo i gluvo, brđani se naseljavaju, a vrelo leto ni počelo nije. Za dokumenta se opet ide u Beograd, mada je i interesovanje sve manje, semafori ne rade, a i ne polaze se vozački ispit ovde. Pasoš izdat građanima Srbije sa kosova i Metohije i dalje nije isti kao pasoš izdat bilo kome drugom u centralnoj Srbiji. Srbi iz južnog dela KiM i dalje plaćaju ogromne sume na osiguranje vozila prilikom ulaska u Srbiju jer je to po sporazumu o slobodi kretanja.

Vreme 1. aprila i dalje traje, ali ovo nisu šale. Igrajmo se i dalje gluvih telefona, ako ništa, ovi iz banaka barem ne mogu da nas dobiju (računi uredno stižu na kućnu adresu).

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.