Privredna saradnja Srbije i Albanije značajna kockica u mozaiku ekonomske saradnje Zapadnog Balkana

Piše: Nenad Đurđević 

Kada je pre tri godine, u novembru  2014. godine albanski premijer Edi Rama došao u Beograd i Srbiju u prvu zvaničnu posetu posle više decenija, na okruglom stolu u organizaciji Foruma za etničke odnose izjavio je da Albanija želi da bude dobar prijatelj Srbije i učiniće sve da tako i bude, dodavši da će "biti teško, ali što je teže, to će prijateljstvo biti jače na kraju", zaključivši izlaganje poslovnicom koju je izgovorio na srpskom jeziku: "Bez muke nema nauke".

Prva zvanična poseta Premijera  Albanije umalo nije bila otkazana usled “incidenta” koji se desio na fudbalskoj utakminic Srbija – Albanija kada su, tada nepoznata lica, upravljajući dronom, razvila provokativnu zastavu koja je prikazivala teritorije na Balkanu nastanjene Albancima, označene kao “Velika" ili "Prirodna Albanija”. Ovaj incident je u javnom mnjenju Srbije izazvao uzavrele komentare koji su negativno uticali na pripreme za predstojeću “istorijsku” posetu premijera Rame Srbiji i njegov susret sa, tada – predsednikom Vlade Srbije, Aleksandrom Vučićem. Uprkos napetoj atmosferi i uglavnom negativnim komentarima u javnosti Srbije, susret koji je planiran i dogovaran avgusta 2014. godine tokom konferencije u Berlinu označio je simboličnu prekretnicu u odnosima dve zemlje. Inače, u završnoj deklaraciji iz Berlina kojom je označila početak “Berlinskog procesa” za Zapadni Balkan, Nemačka se obavezala da će podržati članstvo svih zamalja Zapadnog Balkana u Evropsku Uniju po ispunjenju neophodnih uslova, podržati rešavanje bilateralnih problema zemalja putem intenziviranja regionalne saradnje, razvoj dobre uprave koja podrazumeva borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, jake i odgovorne institucije, vladavinu prava i slobodu medija, i obezbeđivanje ekonomskog razvoja kao preduslova stabilnosti društava i država. Putem berlinskog procesa Evropska unija se obavezala i preduzela korake na unapređenju putne, železničke, energetske i digitalne infrastrukture na Zapadnom Balkanu. 

Posle ovog susreta u Beogradu usledila je poseta premijera Vučića Tirani u martu 2015. i ponovni dolazak premijera Rame na poslovni forum Srbija – Albanija u Nišu 2016. godine. Poslovni forum je okupio 211 kompanije iz Srbije i 41 kompaniju iz Albanije, otvorivši put za upoznavanje poslovnih ljudi o mogućnostima ekonomske saradnje dve zemlje koja je „dobila“ i zvaničnu podršku. Ovako veliko interesovanje kompanija govori o velikom potencijalu za saradnju koji nije do tog trenutka bilo iskorišćeno usled negativnih političkih okolnosti izazvanih, pre svega, različitim pristupom dve države o statusu Kosova. Tokom Foruma potpisan je memorandum o saradnji na osnivanju Albansko-srpske trgovinsko-industrijske komore koji su potpisali Marko Čadež, predsednik PKS i Ljuan Bregazi, predsednik poslovne asocijacije “Biznis Albanija”. Sedište komore je u u Tirani.

Mešovita komora je registrovana početkom 2017. godine, a osnivačka skupština na kojoj je učestvovalo preko sto albanskih i srpskih kompanija održana je 25. novembra 2017. godine u Tirani, uz učešće ministra privrede Srbije Gorana Kneževića, ministarke za zaštitu preduzetništva Albanije Šonile Ćato (Sonila Cato), predsednice Unije trgovinsko-industrijskih komora Albanije Ines Mucostepe (Ines Mucostepa) i predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža koji je najavio investiciju velike  distributerske kompanije iz Srbije u logističku kompaniju u Albaniji. Na skupštini su izabrani predsednik i kopredsednik mešovite komore Isuf Fera (Isuf Ferra) i Miroljub Aleksić, i Izvršni savet koji broji sedam članova – četiri predstavnika poslovne zajednice Srbije, i tri iz Albanije.

Cilj komore je unapređenje sveobuhvatne privredne saradnje Srbije i Albanije putem jačanja poslovnih veza između kompanija, širenja članstva, olakšavanje poslovanja uklanjanjem barijera u poslovanju, zastupanjem i pružanjem drugih usluga o kojima se članice dogovore.

Privredna saradnja u poslednje dve godine beleži konstantan rast, što se sigurno može pripisati i povećanom intenzitetu i pozitivnoj dinamici politčkih odnosa. Ukupna robna razmena Srbije i Albanije u 2016. godini, iznosila je 118,4 mil. evra i beleži povećanje od 7,8% u odnosu na 2015. godinu. Izvoz u Albaniju iznosio je  93,14 mil. evra, što je za 1,5% više u odnosu na 2015. godinu. Uvoz iz Albanije porastao je za 40,1% u odnosu na isti period 2015. godine i iznosio je 25,3 mil. evra. Međutim, ukupna robna razmena u periodu januar-septembar 2017. godine se znatno uvećala i iznosila je 118,6 mil. evra u odnosu na isti period 2016. godine. Izvoz u Albaniju je povećan za 36,2% u odnosu na isti period 2016. godine, a uvoz iz Albanije porastao je za 37,2% što govori o uravnoteženoj razmeni i obostranom rastu. Ovoj privrednoj razmeni svakako je doprinelo uvođenje direktne avio linije Beograd – Tirana sa svakodnevnim letovima kao i organizovano učešće kompanija na najvećem sajmu u Albaniji – PANAIR. Ove godine Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije predstavili su nacionalni štand na kome je učestvovala 41 kompanija iz Srbije na preko 300m2 prostora. Na sajmu izlažu kompanije iz sektora polјoprivrede i prehrambene industrije, građevinske, mašinske i hemijske industrije, elektroindustrije, tekstilne i farmaceutske industrije. Ovogodišnji nastup kompanija iz Srbije je najveći do sada.

Već je rečeno da je za ovako pozitivan trend privredne saradnje Srbije i Albanije zaslužno unapređenje političkih odnosa dve zemlje, kao i početak procesa  normalizacije Beograda i Prištine. Oba procesa su nagovestila, ako ne i otvoreno demonstrirala, činjenicu da se dijalogom može doći do unapređenja odnosa Srba i Albanaca i do stvaranja preduslova za pozitivna kretanja na širem području Zapadnog Balkana. Ova pozitivna kretanja uslovljena su aktivnom ulogom vodećih zemalja Evropske unije preko Berlinskog procesa i pridruživanjem EU, i ulogom Sjedinjenjih Američkih država koje imaju značajni uticaj na političke procese u regionu, a naročito na Kosovu i Albaniji.

Evropska unija je izradila i predstavila na samitu u Trstu akcioni plan za formiranje zajedničkog ekonomskog prostora (REA) koji obuhvata usvajanje i harmonizaciju propisa, usaglašavaje procedura radi unapređenja poslovanja u četiri oblasti: trgovina, investicije, digitalizacija i neometana razmena radne snage putem priznavanja kvalifikacija. Ovaj akcioni plan se umnogome oslanja na iskustva CEFTA sporazuma koji je omogućio ekonomijama regiona da ostvare značajan privredni rast i da povećaju uzajamnu razmenu. Međutim, veliki broj registrovanih necarinskih barijera, neusaglašenost propisa, certifikata, standarda, kao i prilično neefikasan mehanizam za rešavanje sporova u okviru CEFTE čine razmenu u regionu Zapadnog Balkana i dalje neefikasnom, što poskupljuje krajnji proizvod, čineći ga nekonkurentnim u odnosu na proizvode koje dolaze iz EU i ostalih zemalja. Imajući ovo u vidu, na neformalnom sastanku premijera Zapadnog Balkana u Draču krajem avgusta 2017. godine raspravljalo se o preduslovima za sprovođenje akcionog plana, odnosno koje korake vlade regiona treba da poduzmu kako bi došlo do veće i  dublje regionalne ekonomske saradnje. Komesar za proširenje i politiku susedstva Johanes Han (Johannes Hahn) je izjavio da je izvoz svih zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku Uniju udvostručen, dok je trgovina između zemalja u regionu ista na nivou od pre deset godina.

Uprkos činjenici da bi intenziviranje privredne saradnje, povezivanjem kompanija u oblastima koje su kompatibilne i koje ukrupnjivanjem mogu da stvore dodatnu vrednost, kao i da bi pojednostavljivanje i potpuna harmonizacija procedura i dokumenata doprinela razvoju svih ekonomija regiona, postoje otpori inicijativi za stvaranjem jedinstvenog ekonomskog prostora. Ti otpori su politički i pre svega se  ogledaju u bojazni da REA ne postane izgovor za prestanak procesa proširenja EU na sve zapadnobalkanske zemlje. Takođe, uprkos činjenici da se sve zemlje zalažu za intenzivnu regionalnu saradnju, bilateralni odnosi pojedinih zemalja ne idu tome u prilog i dovode u pitanje održivosti ove inicijative.

Ekonomska saradnja koja obezbeđuje razvoji rast društvenog proizvoda mora biti praćena intenzivnim investicijama u obrazovanje, proizvodnju, infrastrukturu, inovacije i razvoj IT i digitalnih tehnologija. Da bi do nje došlo, potrebno je obezbediti produbljenu političku saradnju i koordinaciju, što na žalost, često nije slučaj pa smo svedoci uvođenja jednostranih mera jedne države prema drugoj.

Jedan od zaključaka (koji je proizišao iz preporuka šest komora organizovanih u Komorski investicion forum –KIF- Zapadnog Balkana 6 predstavljenih u Trstu) neformalnog samita u Draču  je i imenovanje koordinatora za regionalnu saradnju pri kabinetima premijera. Njihovo zaduženje će biti  komunikacija i koordinacija između kabineta premijera šest članica Berlinskog procesa i obezbeđivanje preduslova za sprovođenje dogovorenog u nacionalnim sistemima. Preporuka KIF-a je bila da vlade regiona imenuju potpredsednika vlade ili ministra zaduženog za regionalnu saradnju, koji bi imao politički uticaj i bio operativno angažovan na sprovođenju zajedničkih regionalnih politika. U ovom trenutku, procena je, da u svim zapadnobalkanskim vladama šestorke maksimalan broj službenika koji se bave regionalnom (ekonomskom) saradnjom, uključujući sprovođenje CEFTA sporazuma, dostiže tek dvadeset. Svakako ispod svakog minimuma za postizanje ambicioznih ciljeva koje su vlade sebi postavile ili koji su im postavljeni u Briselu.

Na kraju, pokazaće se da bez sistemskog pristupa regionalnoj ekonomskoj saradnji i iskazane političke opredeljenosti i volje da do nje dođe, neće biti značajnih rezultata. Slično možemo i konstatovati za odnose Srbije i Albanije, odnosno unapređenje odnosa Srba i Albanaca koji zahtevaju sistemski i dugoročni pristup. Valjalo bi iskoristiti postojeći pozitivni momentum i postaviti temelje buduće saradnje tako da ih je teško razgraditi, i to osnivanjem krovne organizacije – institucije koja bi imala zadatak da sistemski radi na približavanju Srba i Albanaca vođenjem programa kulturne razmene (prevođenjem, knjiga, tekstova, filmova, itd.), naučne saradnje kroz program stipendiraja istraživača i studenata, stažiranja, učenja jezika i na kraju, razmene državnih službenika. Ova institucija mora voditi politiku i programe koji vode upoznavanju dva naroda i doprinose razumevanju i prevazilaženju sukoba nastalih tokom istorije, koristeći iskustva nemačko-francuskih inicijativa posle Drugog svetskog rata. Takva inicijativa mora da potekne i da bude finansirana od vlada Srbije i Albanije sa mogućnošću da se proširi i na saradnju sa Kosovom, ukoliko postoji zainteresovanost kosovske strane.

Privredna saradnja otvara puteve jer postoji obostrani interes za njom. Siguran sam da takav interes postoji i u drugim oblastima jer poznavanje komšija i saradnja sa njima obezbeđuje miran san svima.

(Tekst je nastao na marginama nedavno održane prve skupštine Trgovinsko-industrijske komore Albanija-Srbija)

 



Svi navodi iznešeni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. KoSSev nije autor teksta.



 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.