Osnovni sud u Prištini ponovo je zakazao početno ročište u postupku protiv 21 nekadašnjeg vojnog, policijskog i bezbednosnog zvaničnika i starešine, koje Specijalno tužilaštvo tereti za ratne zločine protiv civilnog stanovništva i postupke koji su, prema optužnici, od januara do juna 1999. doveli do prisilnog proterivanja 862.979 albanskih civila. Novi termin je 28. septembar. Biće to treći pokušaj da se početno ročište održi – prethodna dva, 1. jula i 15. septembra, prekinuta su zbog problema sa zastupanjem i dostavljanjem spisa odbrani. Sud i u najnovijem saopštenju među optuženima navodi generala Božidara Delića, koji je preminuo još 23. avgusta 2022, gotovo tri godine pre podizanja optužnice.
Današnje saopštenje sud je na stranici suda na Fejsbuku, objavio i na srpskom i na albanskom jeziku, za razliku od brojnih prethodnih objava ove institucije koje smo pratili samo na albanskom.
Sud je saopštio da će ročište biti održano 28. septembra u 9.30 u Palati pravde u Ajvaliji, pred većem kojim predsedava sudija Medije Bitići (Medie Bytyqi).
Reč je o predmetu PS.br.48/25, formiranom po optužnici Specijalnog tužilaštva PPS.br.59/2022, podignutoj 15. avgusta 2025. godine.
Tužilaštvo je predložilo da se postupak vodi u odsustvu svih optuženih, uz obrazloženje da oni nisu bili dostupni kosovskim organima gonjenja do trenutka podizanja optužnice.
Sud ih je danas ponovo pozvao da se pojave i predaju organima gonjenja, a građane koji raspolažu informacijama o njihovom boravištu da ih proslede Kosovskoj policiji ili drugim nadležnim institucijama.
Optužnica i pozivi za ročište, prema navodima suda, objavljeni su na internet stranici suda i u Službenom glasniku.
Treći pokušaj početnog ročišta
Ovo će biti treći pokušaj da se pred sudom otvori ovaj predmet.
Prvi put je početno ročište zakazano za 1. jul, ali postupak nije mogao da bude nastavljen jer je sud tek tog dana dobio konačan spisak branilaca određenih po službenoj dužnosti. Zbog toga pojedinim advokatima optužnica nije bila blagovremeno dostavljena, a posle pauze jedan branilac se nije pojavio, dok se dvojica nisu vratila u sudnicu.
Drugi pokušaj usledio je 15. septembra, ali je ročište ponovo prekinuto – deo branilaca saopštio je da nije dobio spise predmeta.
Specijalni tužilac Atdhe Dema tada je kazao da je Tužilaštvo preduzelo sve potrebne radnje kako bi optuženi bili dostupni pravosuđu i naveo da su za njima izdati nalozi za hapšenje, kao i domaće i međunarodne poternice.
Sudija Bitići je nakon prigovora odbrane prekinula ročište. U izveštaju koji je KoSSev tada imao na raspolaganju novi termin nije bio naveden, iako su pojedini mediji naknadno objavili da je ročište odloženo za 28. septembar.
Terete ih za proterivanje 862.979 albanskih civila
Optužnicom su obuhvaćeni Zlatomir Pešić, Mladen Ćirković, Radomir Marković, Duško Adamović, Obrad Stevanović, Živko Trajković, Goran Radosavljević, Bogoljub Janičević, Slaviša Ivanović, Boško Vukićević, Sreten Popović, Nikola Petrović, Krsman Jelić, Ljubiša Stojimirović, Božidar Delić, Radojko Stefanović, Dragan Živanović, Miloš Đošan, Ljubinko Cvetić, Božidar Filić i Milovan Kovačević.
Tužilaštvo im pripisuje komandnu odgovornost nad vojnim, policijskim i drugim snagama koje su od januara do juna 1999. delovale u različitim zonama odgovornosti na Kosovu.
Prema optužnici, oni su preko operativnih izveštaja, interne komunikacije i prisustva na terenu imali informacije da snage pod njihovom komandom ili kontrolom pale i uništavaju kuće i civilnu infrastrukturu, progone i proizvoljno pritvaraju civile na etničkoj osnovi i napadaju naselja sa albanskim stanovništvom.
Tužilaštvo tvrdi da je cilj takvih postupaka bilo prisilno raseljavanje i formiranje kolona civila usmeravanih prema Albaniji i tadašnjoj Makedoniji, te navodi broj od ukupno 862.979 proteranih albanskih civila.
Na teret optuženima stavlja se i da nisu preduzeli mere iz svoje nadležnosti da takva postupanja spreče, zaustave počinioce ili prijave nezakonite radnje.
Među optuženima bivši šefovi bezbednosti i komandanti
Optužnica ne odnosi se na jedan pojedinačni događaj ili jednu lokaciju.
Među optuženima su nekadašnji rukovodioci državne bezbednosti i policije, komandanti specijalnih policijskih jedinica, kao i komandanti više brigada Vojske Jugoslavije.
Radomir Marković tereti se u svojstvu tadašnjeg šefa Resora državne bezbednosti, Obrad Stevanović kao rukovodilac struktura posebnih jedinica policije za Kosovo, Živko Trajković kao komandant Specijalne antiterorističke jedinice, a Goran Radosavljević kao komandant antiterorističkih snaga posebnih jedinica policije.
Među vojnim starešinama obuhvaćenim optužnicom nalaze se Krsman Jelić, Ljubiša Stojimirović, Božidar Delić, Dragan Živanović i Miloš Đošan, tadašnji komandanti jedinica Vojske Jugoslavije.
Sud i dalje na spisku drži Božidara Delića, preminulog 2022.
Posebno ostaje otvoreno pitanje generala Božidara Delića, kojeg Osnovni sud i u današnjem saopštenju ponovo navodi među 21 optuženim.
Delić je, međutim, preminuo 23. avgusta 2022. godine, gotovo tri godine pre nego što je Specijalno tužilaštvo podiglo ovu optužnicu.
Tokom rata na Kosovu bio je komandant 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, a Tužilaštvo ga u optužnici navodi kao tadašnjeg komandanta brigade na području Prizrena i Đakovice.
U javno dostupnim saopštenjima suda koja smo pregledali nema objašnjenja kako se procesno tretira činjenica da je Delić preminuo gotovo tri godine pre podizanja optužnice.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
