„Nijednom do sada nije bilo stvarnog argumentovanja zašto treba da postoji Zajednica srpskih opština i koji će biti uticaj na život građana unutar tih opština. Srpski predstavnici nisu ni minimalno zastupali svoju zajednicu u institucijama Kosova“, poručila je danas poslanica vladajućeg Samoopredeljenja, Mimoza Kusari Ljilja (Lila). Ona je zapravo samo još jednom ponovila od ranije poznat stav Kurtijeve vlade po pitanju formiranja ZSO i to uprkos seriji izjava međunarodnih zvaničnika u prethodnom periodu – da se sve dogovoreno u Briselu mora sprovesti.
Kusari je u intervjuu za Ekonomia online, govorila o dijalogu koji u Briselu Priština vodi sa Beogradom.
Osim što je i sada naglasila da je fokus kosovske strane u tom procesu i kao konačan rezultat „uzajamno priznanje“, poručila je i da je „udruživanje na etničkoj osnovi neprihvatljivo“, aludirajući na Zajednicu srpskih opština.
„Zajednica je na etničkim osnovama, ono što je traženo i ono što je promovisano je na etničkim osnovama i u suprotnosti“, kazala je Ljilja za ovaj medij.
Tvrdi da, sa druge strane, srpski predstavnici nisu ni minimalno zastupali svoju zajednicu u institucijama Kosova, uključujući i u Skupštini.
Kaže da oni gotovo uopšte ne pokreću pitanja koja se odnose na probleme Srba na Kosovu, te da su fokusirani na diskusije o Srbiji.
„Vrlo malo ili uopšte govore i pokreću pitanja koja se odnose na svakodnevne probleme Srba sa Kosova, već ostaju fokusirani na političke diskusije o Srbiji na Kosovu. Stoga, i udruživanje na etničkim osnovama je neprihvatljivo“, kazala je ova poslanica.
Njene izjave o pravima Srba, u međuvremenu je Srpska lista nazvala „licemernim“.
„Laž je da o potrebama našeg naroda brine Aljbin Kurti i Mimoza Kusari Ljilja, oni isti koji šalju naoružane specijalce na goloruki narod, oni isti koji kažu da im je stalo do potreba srpskog narod“, navode iz ove stranke.
„Dobro znaju u Prištini da su predstavnici Srpske liste, i u Skupštini, i u Vladi, ali i na lokalnom nivou na svim sastancima sa albanskim predstavnicima, ali i predstavnicima ambasada, međunarodnih organizacija i institucija insistirali na formiranju Zajednice srpskih opština, kao krovne institucije srpskog naroda, na čije se formiranje Priština obavezala još pre više od devet godina“, dodali su.
Iz Srpske liste tvrde da Priština zapravo odbija da sprovede dogovor o ZSO „u nadi da će Srbi odustati i napustiti svoja ognjišta“.
Inače, i međunarodni posrednici od nedavno učestalije šalju poruke o obavezi Prištine da formira ZSO, i ujedno pozivaju obe strane da primene i sve ostalo što je dogovoreno u sklopu Briselskog dijaloga.
Osim ambasadora u Prištini i Beogradu, takve poruke upućivali su i izaslanici za Zapadni Balkan.
Na razgovorima o ZSO posebno su insistirali zvaničnici SAD-a, među kojima i američki izaslanik za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar, uz navode da modeli slični ovom telu već postoje u svetu.
„Zajednica ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova. Ne bi trebalo da stvori probleme u funkcionisanju Kosova i ne bi trebalo da bude država u državi. Međutim, postoji više evropskih modela prema kojima manjine mogu da zaštite svoje kulturno nasleđe i svoj jezik, a u okviru Ustava. Želeli bismo da pronađemo neke od tih primera, možda i da ih iskoristimo kao vodič ka putu napretka u sprovođenju Zajednice“, kazao je avgusta meseca Eskobar, pozivajući obe strane da o tome razgovaraju.
Da Priština ne treba da se plaši diskusije o temi ZSO, juče je naglasio i izaslanik Nemačke, Manuel Zaracin, ali uz konstataciju da je neprihvatljiva „nova Republika Srpska“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
