Priština: „Bez konačnog sporazuma dok se ne reše sudbine nestalih“

Dan nestalih

Vest je ažurirana

Više od 1640 osoba na Kosovu i dalje se, prema dostupnim podacima, vodi kao nestalo. Zbog toga što su njihove sudbine i dalje nerazrešene, prema mišljenju prištinskih zvaničnika, kriv je zvanični Beograd. Na međunarodni dan nestalih iz Prištine stiže poruka da „konačnog sporazuma ne može biti bez rešavanja pitanja nestalih“, te da je „žalosno što Srbija politizuje razjašnjavanje njihovih sudbina“. Sa druge strane, iz Beograda stižu poruke o spremnosti da se reši ovo pitanje, ali se Priština optužuje da je ona ta koja ne želi da otvori arhivu „OVK“.

Povodom međunarodnog dana nestalih, a svega nekoliko dana pre sastanka prištinske i beogradske delegacije u Vašingtonu, te potom i u Briselu, danas se oglasila predsednica kosovske skupštine, Vjosa Osmani, sa porukom da konačnog sporazuma sa Beogradom ne može biti sve dok se ne sazna sudbina svih nestalih.

„Danas nemamo konačan odgovor za njihove porodice, kao što nemamo ni glavni argument: kako može da postoji konačni sporazum sa Srbijom, jer ne znamo gde su naši ljudi koji su silom oteti! Shodno tome, konačni sporazum deluje kao nemoguć i anahron bez rešavanja sudbine nestalih i bez upućivanja krivice na srpsku državu“, napisala je Osmani na Fejsbuku.

Kaže i da je preduslov za „međudržavni mir – duhovni mir za 1643 porodice na Kosovu“.

Tvrdi da je odgovornost svakog političara na Kosovu da se razjasni sudbina nestalih, dok, kao krivca vidi Srbiju.

„Postoje 1643 životne sudbine za koje institucije nisu uspele ništa da učine tokom ove 21 godine. Danas težina njihove sudbine je na svakom političaru na Kosovu. Odgovornost za rasvetljavanje sudbine svih pada na nas dok teret krivice pada na državu Srbiju“, poručila je Osmani.

Nestali – ključno pitanje u sporazumu o normalizaciji odnosa i priznanju

Da će upravo tema nestalih osoba biti ključno pitanje u svakom „sporazumu o normalizaciji odnosa i međusobnom priznavanju“, poručio je danas kosovski premijera Avdulah Hoti, nakon odavanja počasti na spomen-ploču nestalima u Prištini.

Tvrdi da bez „Sporazuma o međusobnom priznavanju“ ne može biti normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, te je još jednom ponovio da je svaki sastanak između delegacija Beograda i Prištine usmeren ka međusobnom priznavanju.

 

U međuvremenu, predsednik AAK, Ramuš Haradinaj, rekao je da će „Kosovo biti blizu članova porodice dok se ne otkrije istina“.

„Naše nepronađene sestre, braća i deca nisu samo brojevi. Oni ostaju otvorena rana za naciju, bol koji se nastavlja i nakon dvadeset i jedne godine nakon Oslobođenja“, poručio je Haradinaj na Fejsbuku.

Da je Srbija „direktno odgovorna“ zbog toga što nakon 21 godinu od rata još uvek mnoge porodice nemaju informacije o nestalim i ubijenima, smatra i lider PDK, Kadri Veselji.

„Bol i patnja porodica i rođaka žrtava su ogromni. Međunarodna zajednica mora da izvrši pritisak povodom zločina koje je počinila Srbija da se i dalje ne zataškavaju, izbegavajući odgovornost da prizna krivicu i poštuje žrtve“, poručio je Veselji u objavi na Fejsbuku.

Dodaje da je formiranje „Međunarodnog suda za genocid i zločine koje je počinila Srbija na Kosovu neizbežno“.

To što pitanje nestalih za mnoge porodice još uvek nije rešeno je „sramota međunarodne zajednice“, smatra kosovski predsednik, Hašim Tači, sa druge strane, tvrdi da je „žalosno što Srbija politizuje razjašnjavanje njihovih sudbina“.

„Međunarodna zajednica mora da koristi sva raspoloživa sredstva da izvrši pritisak na Srbiju i da razjasni sudbinu nestalih i svaki zločin počinjen na Kosovu. Nikada nećemo da prestanemo da tražimo da se otkrije njihova sudbina. Nikada nećemo prestati da tražimo pravdu za svaku žrtvu, za svaku nestalu osobu, za svaku porodicu“, poručio je Tači.

I dok prištinski zvaničnici krive Beograd zbog toga što sudbine nestalih i dalje nisu rešene, direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, ovog jutra je uputio poruku da Srbija potražuje 500 ljudi, te da je spremna da se pitanje nestalih reši jednom za svagda – da otvori vojne arhive, ali i da traži da Priština otvori arhive „OVK“.

Međutim, kako je Đurić danas izjavio, a prethodno i predsednik Srbije u više navrata, prištinska delegacija u Briselu nije pristala na to.

„Mi potražujemo oko 500 ljudi o kojima se ništa ne zna, a taj isti Hoti koji obmanjuje danas javnost… tvrdi da ne postoje arhive UČK, Vučić i državna delegacija insistiraju na tome da se reši pitanje svih nestalih, to je humanitarno pitanje. Spremni smo da otvorimo sve naše arhive, da oni otvore sve njihove arhive, da istražitelji idu na teren i da to jednom za svagda rešimo. Oni to neće, kriju arhive, zato što to direktno okrivljuje najviše rukovodstvo Albanaca na Kosovu“, rekao je Đurić ovog jutra za RTS.

Pitanje nestalih na Kosovu ove godine po prvi put je pokrenuto i u okviru političkih pregovora između Beograda i Prištine u sklopu briselskog procesa. Kako su pregovarači najavili, pregovaralo se o mogućnosti otvaranja arhiva Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije ali i „OVK“. Detalji dogovora, kao ni to da li je on postignut, nisu saopšteni.

Prema podacima Komisije za nestale Republike Srbije, procenjuje se da je u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije nestalo oko 40.000 lica. Međunarodnom komitetu Crvenog krsta prijavljeno je 34.984 slučajeva, a prema podacima ove organizacije iz jula 2017. godine, u regionu se još uvek kao nestalo vodi 10.416 lica, od ovog broja 1.658 na Kosovu i Metohiji, 2.057 u Republici Hrvatskoj i 6.701 u Bosni i Hercegovini.

Prema nalazima Fonda za humanitarno pravo (FHP) u sklopu projekta „Kosovska knjiga Pamćenja“ od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine 10.093 civila izgubilo je život i/ili nestalo na Kosovu, od kojih 8.645 Albanaca, 1.013 Srba, 262 Roma, Aškalija i Egipćana, 84 Bošnjaka i 203 osoba drugih nacionalnosti.

Obeležen Međunarodni dan nestalih u Gračanici

EULEX: “Do 20 nestalih moglo bi se identifikovati, ukoliko porodice daju uzorke krvi“

Uticaj na rešavanje pitanja nestalih osoba postoji, ali nije dovoljno efektan

Nestali, ali ne i zaboravljeni

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.