U tihom i raskošnom ambijentu biblioteke manastira Visoki Dečani, među rukopisima iz mnogih vekova i turskim fermanima i pravoslavnim spisima, koji svedoče o burnoj istoriji očuvanja ove svetinje, knez Mihailo Karađorđević pažljivo je zastao nad posvetom koju su ovom manastiru pre više decenija ostavili njegov otac i stric – princ Tomislav i princ Vladimir. Upravo tu, u srcu manastira koji je pod zaštitom UNESO-a, započinje priča o njihovoj višednevnoj poseti Kosovu i metohijskim sredinama.
Njihova Kraljevska Visočanstva, knez Mihailo i kneginja Ljubica Karađorđević, tokom vikenda obišli su Pećku Patrijaršiju, Gračanicu, Visoke Dečane, Prizren, manastir Svetih Arhangela, Prizrensku bogosloviju gde su i prenoćili, kao i srpske sredine u Gračanici, Pasjanu, Prizrenu i Velikoj Hoči. Kroz svaki susret pratila su ih deca, kojima je kneginja namenila svoju knjigu „Borba za zapis“, objavljenu preko fondacije kojom rukovodi – „Koreni“.
„Jedan razlog je da obiđemo naše svetinje i naš narod ovde, a drugi, manji povod je da donesemo moju knjigu Borba za zapis, koju je izdala naša fondacija Koreni i da je poklonimo dečici na Kosovu i Metohiji“, kazala je princeza Ljubica za KoSSev.
Knjiga je, dodaje ona, posvećena očuvanju nasleđa i identiteta:
„Knjiga govori o borbi za očuvanje našeg nasleđa, tradicije i svega onog što nas čini Srbima, tako da smo mislili da je naročito prikladno da dečica ovde imaju tu knjigu i da ih obradujemo pred novogodišnje i božićne praznike, jer upravo njihovo bitisanje ovde je srž te priče.“
Promocije knjige održane su u Velikoj Hoči, Gračanici i Pasjanu. Deca su svuda bila izuzetno pažljiva, radoznala i toplo raspoložena.
„Dečica su divna. Sa takvom pažnjom su pratili promociju, i moje izlaganje i čitanje knjige. Nekolicina se odvažila da me pita ponešto. Nadam se da ćemo sledeći put imati još više prilika da se družimo“, rekla je princeza lokalnim medijima kasnije koji su ih pratili na ovim gostovanjima.
Za kneginju, ovo je bila prva poseta Kosovu, dok je knez Mihailo stigao prvi put nakon 21 godinu. Prethodni put bio je 2004. godine, neposredno nakon martovskog nasilja.
„Velika je razlika od tada do danas, situacija je potpuno drugačija“, rekao je knez Mihailo u ekskluzivom kraćem razgovoru za KoSSev, prisetivši se da je ranije „svega pomalo“ video samo kroz prozor oklopnog vozila. Ovoga puta, kaže, mogao je da osmotri manastire i ljude drugačijim pogledom i s više vremena.
Oboje ističu da ih je obilazak svetinja duboko dirnuo.
„Imali smo tu ogromnu čast i blagodat da celivamo mošti Velikog Kralja i zaista sam pod ogromnim utiskom“, rekla je princeza. „Biće potrebno vreme da se ti utisci slegnu, pogotovu koliko je velika borba našeg sveštenstva i naroda koji je ovde da sačuvaju ovo neprocenjivo blago – ne samo zarad nas, nego zarad čovečanstva uopšte.“
Knez Mihailo je u manastirskoj biblioteci posebno zastao nad potpisima svog oca i strica.
„Vidi se da još uvek traje borba za očuvanje našeg identiteta i vere ovde na Kosovu i Metohiji. I kad vidim potpis mog oca i strica, i brata od strica, nešto je posebno – osećam koliko je naša porodica vezana za ovo ovde. Želim da dođem ponovo i češće i da se borimo za bolju budućnost i da bude lakše za naš narod ovde“, rekao je knez.
I sam se sa kneginjom upisavši u Knjigu utisaka, ostavio je trag za nove dolaske i uspomene.
„Zahvalan sam na vašem gostoprimstvu i radostan sam da ponovo budem ovde nakon 21 godinu. Vaša istrajnost, hrabrost i diplomatske veštine čuvaju našu svetinju i na tome sam vam lično zahvalan – Njegovo kraljevsko visočanstvo princ Mihailo Karađorđević“.
Tokom svoja tri dana na Kosovu, Karađorđevići su, kako su naglašavali kroz mesta kroz koja su prolazili, doživeli „mešavinu raznih osećanja – i radosti i tuge“, ali i izuzetno toplu dobrodošlicu. Svuda ih je pratio isti prizor – deca koja strpljivo slušaju priču o korenima, nasleđu i vrednostima koje se prenose.
Promocije su organizovane u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a njihova knjiga namenjena je predškolskom i školskom uzrastu. Poruka ostaje jasna, ističe prinčevski par: Čuvanje korena nije samo priča o prošlosti, već temelj opstanka budućih generacija“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
