Primetili da Kaja Kalas u EP nije govorila o Kosovu i dijalogu

Tekst RSE, koji prenosi Gazeta je priređen sa albanskog

Od 2011. godine, kada su počeli pregovori o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, ti pregovori su se odvijali uz posredovanje triju različitih šefova spoljnih poslova Evropske unije – Ketrin Ešton, Federike Mogerini i Žozepa Borelja.

Svako od njih je dao svoj doprinos, održano je desetine sastanaka, a postignuto je isto toliko sporazuma. Međutim, postizanje konačnog cilja još uvek ostaje daleki san, piše Gazeta Express pozivajući se na RSE.

Politički lideri pregovora, Albin Kurti sa Kosova i Aleksandar VučiĆ, nisu se sastali još od 14. septembra 2023. godine.

Deset dana kasnije došlo je do napada u Banjskoj, kada su oružane grupe Srba napale Policiju Kosova i ubile jednog policajca. „Ovaj eskalirajući incident – najteži u poslednjim godinama – doveo je odnose između dve zemlje do kritične tačke“, navodi RSE.

Odlazeći šef spoljnih poslova EU, Borrelj, poslednji pokušaj da okupi Kurtija i Vučića učinio je 26. juna, ali bez uspeha.

„Bio je to jedanaesti sastanak lidera kojem sam ja predsedavao. Dakle, sastanak sa liderima, a ne među njima. Jer, ovog puta nije bilo trostranog sastanka“, rekao je Borrelj.

Upravljač spoljnom politikom EU sada bi trebalo da postane bivša premijerka Estonije, Kaja Kalas.

Ona je ove nedelje nastupila pred Evropskim parlamentom, govoreći o ratu u Ukrajini, konfliktu na Bliskom istoku, pretnji iz Kine, o jačanju odbrane u Evropi i drugim pitanjima, ali, kako to RSE primećuje, „iznenađujuće, vrlo malo“ o Zapadnom Balkanu – regionu u kojem EU ima veliki uticaj i direktno je uključena u nekoliko procesa, uključujući posredovanje u pregovorima između Beograda i Prištine.

Nije iznela ništa konkretno o ovom dijalogu koji će ona lično predvoditi, već je samo obećala da će proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana postati stvarnost.

„Mislim da zaista moramo imati priču o uspehu u narednih pet godina, jer to nije samo za prosperitet regiona, već i da bi toj regiji dala nadu“, izjavila je Kalas.

Rikard Jozvjak, urednik sekcije za Evbropu Radija Slobodna Evropa, kaže da je iznenađen zanemarivanjem Zapadnog Balkana u njenom govoru o spoljnoj politici EU.

On kaže da je očekivao da će Kalas spomenuti taj region uz druge ključne regione, poput Ukrajine i Bliskog istoka. Očekivao je i posebnu pažnju za dijalog između Beograda i Prištine.

„Činjenica da nije spomenula Zapadni Balkan tokom uvodnog govora, koji je trajao 15 minuta, a kasnije je imala samo jedno pitanje o tome od članova Evropskog parlamenta, zaista me šokirala. Slično tome, nijedan poslanik Evropskog parlamenta se ne čini zainteresovanim za region koji je vrlo blizu EU“, kaže Jozvjak.

Među hitnijim političkim izazovima, Leon Hartvel, viši saradnik u „LSE IDEAS“ – Londonskoj školi ekonomije, smatra da je Kalas verovatno odlučila da stavi prioritet na bezbednost EU u celini i da malo potisne dijalog BG-PR.

„Pitanja koja će sigurno dominirati njenim mandatom su rat između Rusije i Ukrajine, odnosi između EU i SAD-a, posebno nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima, zatim Kina će ostati važna tema, energetska sigurnost i tako dalje. Dijalog između Kosova i Srbije neće imati neposrednu pažnju, ako ne bude bezbednosnih problema, što je vrlo moguće“, kaže Hartvel za program „Expose“ Radija Slobodna Evropa.

„Poslednjih godina eskalacija tenzija između Kosova i Srbije kontinuirano stvara izazove i konflikte. Evropska unija je neprestano pozivala predstavnike obe zemlje da rešenje traže putem pregovora. Ipak, održivije rešenje je još uvek daleko, a EU nema luksuz da zapostavi dijalog na duži period“, smatra Hartvel.

„Potencijal za destabilizaciju je prilično visok i definitivno ovo nije pitanje koje treba ignorisati. Pogotovo ako se uzme u obzir da je region Balkana veoma osetljiv deo Evrope. Šta god da se dogodi na Balkanu, neće ostati samo tamo, već ima velikog uticaja na ostatak Evrope“, navodi.

Premijer Kosova, Kurti, postavio je nekoliko uslova za nastavak dijaloga – među kojima i predaju osoba odgovornih za napad u Banjskoj od strane Srbije.

U nekoliko navrata, on je optužio Evropsku uniju da „tetoše“ Srbiju – što je EU negirala.

Tokom jednog od obraćanja prošlog meseca, Kurti je rekao da očekuje novu dinamiku od nove Evropske komisije u vezi a dijalogom, ali nije precizirao detalje.

Predsednik Srbije, Vučić, s druge strane, stalno traži od Kosova da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, za koju postoji sporazum još iz 2013. godine.

Jozvjak smatra da će se mnoge stvari u procesu dijaloga ubrzati nakon što Kosovo završi parlamentarne izbore u februaru 2025. godine.

Na pitanje šta bi moglo da pokrene stvari, Jozvjak se seća jednog razgovora sa bivšom šeficom spoljnih poslova EU, Ketrin Eštonn, koja je posredovala u prvom sporazumu o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije:

„Ona je rekla da je tajna u tome: ‘započeti i razgovarati, razgovarati, razgovarati i upoznati obojicu lidera’.“

„Sada imamo – da ih nazovemo – dva snažna državnika na Kosovu i u Srbiji, koji imaju veliku podršku u svojim zemljama“, kaže dalje, dodajući:

„Ti ljudi će, ili postići dogovor ili neće. I Kaja Kallas, ili bilo ko drugi na njenom mestu, moraće da pije mnogo kafe sa njima ili da radi nešto drugo“, kaže Jozvjak.

Za Hartvela, lopta je trenutno na strani EU. On smatra da Kalas treba da podstakne pet članica EU – Grčku, Slovačku, Španiju, Kipar i Rumuniju – da priznaju Kosovo i na taj način da stvori pritisak na Srbiju da se odrekne svog odbijanja da prizna Kosovo.

„Dokle god Srbija vidi Kosovo kao deo svoje teritorije, ona je obavezna da brani sve što se dešava na toj teritoriji, a to stvara situaciju nesigurnosti. To je prvi razlog“, kaže Hartvel.

„Drugi razlog je da svaki sporazum koji EU promoviše između Srbije i Kosova mora biti korak ka priznanju Kosova. Kvoas ne može da se fokusira na održavanje statusa quo. Mora da pomera reciprocitet napred“, smatra Hartvel.

Za više od decenije pregovora, Beograd i Priština postigle su desetine sporazuma – od slobodnog kretanja do priznavanja „državnih simbola“ – ali mnogi od njih nisu implementirani, a strane se međusobno optužuju za nedovoljnu angažovanost.

Ni jedan od sagovornika ne očekuje da će Evropska unija povećati saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama u vezi a dijalogaom s obzirom na to da će od januara imati novu administraciju.

Jozvjak je skeptičan u vezi sa trenutnim interesovanjem SAD-a da se angažuje u ovom pitanju.

„Imalo bi smisla da EU i SAD budu na istoj strani po pitanju Zapadnog Balkana. Međutim, imam utisak da će dijalog ostati u rukama EU. Nisam siguran da SAD ima stvarni interes da bude na čelu kad je u pitanju Zapadni Balkan. Možda će se to promeniti“, kaže Jozvjak.

Sa rečima profesora Hartvela, Kaja Kallas, kao Estonka, „dobro zna šta znači živeti pored velikog suseda koji predstavlja kontinuiranu pretnju za tvoju sigurnost“. To se ovde odnosi na Rusiju, koja deli granicu, dugu skoro 300 kilometara, sa Estonijom.

„Hartvel je ubeđen da Kalas neće dati prioritet dijalogu Kosovo-Srbija, ali naglašava da je važno da ga ne ignoriše u potpunosti. Proaktivni pristup ne samo da bi umirio tenzije između dve zemlje, već bi pomogao i stabilnosti regiona u celini“, piše RSE, prenosi Gazeta.

Na sastanku sa predsednicom Kosova, Vjosom Osmani, 2021. godine, bivša premijerka Estonije naglasila je potrebu za poboljšanjem odnosa Kosova sa Srbijom, obrazlažući to time da je siguran Zapadni Balkan „interes celokupne Evrope“.

„Koliko će još pregovori koji su počeli 2011. godine trajati, a koji su često donosili nesigurnost umesto rešenja, niko ne zna. Ali, hajde da se nadamo da neće trajati još 13 godina“, zaključuje RSE u članku koji prenosi Gazeta Express.

Visoka predstavnica fokusiraće se na Rusiju, treba očekivati novog specijalnog izaslanika za dijalog BG-PR