Da život zna da bude surov, na svojoj koži oseća i Staniša Marinković iz Kišnice, koji je godinama bez struje, vode i stalnih izvora prihoda. Živi od socijalne pomoći i tuđe milostinje, prenosi RTK2.
Staniša Marinković živi u skromnoj kući, bez kupatila, u kojoj je samo jedna prostorija funkcionalna, a od socijalne pomoći može da obezbedi tek ono najosnovnije. Dok je lepo vreme, nadniči gde se ukaže prilika, ali treba preživeti zimu jer tada posla za njega nema.
„Ne pitaju ni da li imam da jedem, da li ima garderobe. Mučim se privatno ako nađem nešto i godine su u pitanju, bližim se 60-oj, za posao traže mlađe. Počeo je plafon da se obrušava, cele zime duva kroz prozore i vrata jer nemam para da sredim. Kreveti stari, garderober nemam, sve mi fali, ali najviše jednokratna novčana pomoć kako bih mogao da se sredim malo“, kaže Staniša Marinković.
Kao interno raseljeno lice, od Privremenog organa Opštine Priština dobija dva metra drva, što nije dovoljno za celu zimu.
„Tražio sam pomoć od kosovske opštine, dali su mi drva dva puta, dobijam i od srpske opštine, ali ove godine sam dobio samo dva metra od srpske opštine, ali sa dva metra da li može da se prođe zima? Sečem šljive i jabuke što imam u dvorištu, snalazim se nekako. Nemam kupatilo, ona druga soba se ruši. Iz opštine sam tražio pomoć pre mesec dana. Javio sam se u Policijsku stanicu da hoću da štrajkujem, jedan policajac je otišao u opštinu sa mojoj ličnom kartom i rekao mi da idem kući i da će mi stići drva, međutim, do danas niko ništa“, ističe Staniša.
Staniša se srodio sa svim životnim nevoljama, bitno je da ne oskudeva u hrani, a kaže da je bilo mnogo i takvih dana.
„Struju nemam već osam godina, spovodim kabl od komšija za sijalicu, ponudim da platim 5 evra, ali neće da uzmu jer vide u kakvom sam stanju. U KEDS-su mi rekli da dam 125 evra kako bi postavili novi sat, jer imam ovaj stari, još od mog oca. Stanarka, koja je ovde bila nekoliko godina, ostavila je dug za struju oko 4.500 evra i za vodu 1.400, koji moram ja da platim“ izjavio je Marinković Staniša.
Pomoć koju je s vremena na vreme dobijao od nadležnih institucija nije izvukla Stanišu iz nemaštine. Uputio je poziv nadležnima da ga obiđu i uvere se u kakvim uslovima živi. Socijalna pomoć kasni već mesecima pa i dalje zavisi od milostinje svojih komšija. Ovo je jedna u nizu priča o ljudima kojima nečije malo znači mnogo pa verujemo da će naići na odziv onih koji su spremni da pomognu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
