Preduzetnik iz Gušterice o problemima preduzetnika: Brojni su ali prošlo vreme da se živi od nerada

Preduzetnik Miroslav Stolić
Miroslav Stolić

Neizgrađeno tržište, zatvoreni plasman proizvoda, neusaglašene pravne regulative, nemogućnost udruživanja i zajedničkog nastupa na tržištima u okruženju, nedostatak stručnih radnika, ali i zloupotrebe sredstava namenjenih za podršku – problemi su sa kojima se suočavaju srpski preduzetnici na Kosovu, ocenio je preduzetnik iz Gušterice Miroslav Stolić u najnovijoj emisiji „Slobodno srpski“, novinara Budimira Ničića. Stolić, koji se bavi proizvodnjom i preradom mesa od 2004. godine i upošljava više od 50 radnika, smatra i da je za „trenutni veliki broj nezaposlenih“ kriv sistem koji je nezaposlene „uspavao“ socijalnim primanjima – i iz Srbije i sa Kosova – zbog čega je, ocenjuje – izgubljen preduzetnički duh.

Privreda – 90% trgovina

„Privredna situacija u srpskim sredinama na Kosovu je dosta loša. Čak 90% je trgovina – kupi se – proda se. Uvozimo iz svih zemalja i to je to. To je veliki problem. Trebalo bi da se sačini jedna grupa koja bi se bavila time, jedno naše udruženje koje će imati nekog ko će time da se bavi. Mi imamo udruženje preduzetnika u Gračanici i imamo privredne komore Srbije i Kosova. Stalno pokušavaju da nešto rade, ali su tu uvek neke prepreke i neki problemi… Na primer, ako bismo hteli da izvozimo sad svinjsko meso u Srbiju – ne možemo, zato što stupa na snagu fitosanitarna zabrana i tako već šest-sedam godina,“ objasnio je Stolić.

Bez finansijske podrške, ili po političkom opredeljenju; visoki kriterijumi

Ovaj preduzetnik kaže i da Privredna komora Kosova i Metohije, koja funkcioniše po sistemu Republike Srbije, čiji je član, ne funkcioniše, a da sa Privrednom komorom Kosova nema nikakav kontakt.

Ljudi uspavani socijalnim primanjima

“Od kada je formirana nova opština Gračanica i pre toga su krenuli takozvani vaučeri i ljudi su tada preko UNMIK-a dobijali vaučere i nisu radili. I da se izrazim onako prosto – osladilo im se to. Videli su da ne rade ništa, a primaju neku platu od 200-300 evra. Umesto da ih stimulišu, da kažu ‘vi ste radno sposobni, ako ste socijalno ugroženi, hajde krenite da radite nešto, da radite negde’. Oni im daju socijalu, a čim im je neko dao socijalu, on ih je uspavao. Druga socijala dolazi iz Srbije i zašto bi on radio kad prima 200 evra, na primer? Mladi ne žele da se zaposle, jer im je lakše da ne rade i da žive od socijalnih penzija, minimalca od Republike Srbije i od Kosova. Sistem je kriv, država je kriva za ovo. Možda grešim, ali to je moje  mišljenje. Dakle, država ih je uspavala zato što je davano ljudima i šakom i kapom.“

Svuda u svetu svako živi od svog rada, a ne nerada. Kod nas je obrnuto

Kaže da bi se većina mladih ljudi na Kosovu radije zaposlili u nekoj državnoj instituciji, nego što bi pokrenuli svoj privatni biznis.

“To se zna, svaka majka voli svoje dete u opštinu da da. ‘Da krcka vrata’ – što bi se izrazili naši, da ne radi ništa. To će da izumre, to će biti još danas, sutra, još par godina i ugasiće se. Neće moći da opstane taj sistem. Svuda u svetu svako živi od svog rada, a ne nerada. Kod nas, ovde, je obrnuto, zato je dosta teško sada naći i radnika”.

Istovremeno navodi i da od Vlade Srbije nije nikada dobio pomoć, niti mu je, kako kaže, poznato da je neki preduzetnik dobio pomoć od Srbije:

„Oni dođu, tu budu neki sastanci, pričaju nešto, a ništa se ne realizuje. Kažu nam – dajte vi vaše podatke. Uzmu to, krene se u neki dogovor i ništa od toga.“

Kaže i da Kancelarija za Kosovo i Metohiju izdvaja ogromna sredstva za privredu i ekonomski razvoj na Kosovu, ali tvrdi i da ima zloupotreba.

„Da nije bilo zloupotreba, je li znate koliko bi bili mi jaki? Bili bi jaki kao, što se kaže, crna zemlja. Ali to nije dato pravim ljudima, nego po nekom političkom opredeljenju. Trebalo bi da imaju strategiju i plan po kom će to da se radi. Trebalo bi da se nađu ljudi – ne može onaj iz Beograda, ili iz Novog Sada da zna bolje kome bi trebalo da se da taj novac. U komisiji bi trebalo da budu ljudi koji su realni i ljudi koji imaju nekog poslovnog iskustva u vođenju preduzeća i proizvodnje,“ kazao je preduzetnik Miroslav Stolić, koji je pre četiri godine, nekoliko meseci bio i savetnik gradonačelnika Gračanice za poljoprivredu.

Sa druge strane, kriterijumi za dobijanje pomoći od kosovske vlade su visoki i te kriterijume gotovo ni jedno srpsko preduzeće ne ispunjava, kazao je, navevši i primer:

„Jedan od kriterijuma, na primer, je da imate 12 prijavljenih radnika. Ako tražite 50.000 evra pomoći, morate da imate obrt preko banke 50.000 evra. Trebalo bi da je preduzeće staro tri godine…“

Nema stručnih ljudi

Stolić, koji se bavi proizvodnjom i preradom mesa od 2004., kaže i da na Kosovu ne postoje stručni ljudi, koji bi radili ovaj posao.

“Prodavca možete naći, možete naći i mesara, ali ne možete naći mesara sa iskustvom. Mi imamo poljoprivrednu školu koja, ja mislim, da ima smer mesarstvo, ali ti mesari, kao i mlekari nemaju praksu. Nemaju stručno usavršavanje, osposobljavanje…,“ tvrdi on.

Ali šanse za biznis ipak postoje. Podseća da na centralnom Kosovu nema nijedne klanice u srpskim sredinama:

“Puno puta sam govorio i prethodnom gradonačelniku da je nama klanica veoma bitna. Govorim za neku vrstu stabilnosti. Kada bi mi imali neku klanicu gde bi svi seljaci, mislim na lokalno stanovništvo, koji imaju 10-20-30 tovljenika, svi bi sigurno povećali na 50. Napravili bi plan i strategiju kako bi to išlo i sigurno bi to bilo bolje. Zašto bi mi, na primer, kupovali svinje iz Poljske, Bugarske, iz Makedonije, kad bi mogli da kupimo ovde?“

Neka se ljudi dozovu pameti, neka shvate da je prošlo vreme da se živi od nerada

Mogućnost za opstanak Srba na Kosovu vidi u tome da se mladi, pre svega mladi bračni parovi, više posvete poljoprivredi i ratarstvu. Ipak, smatra im je u tome potrebna i pomoć od opštine:

“Šanse su u poljoprivredi, što se tiče naše opštine – Gračanica, da se bave povrtarstvom, na primer. Ili da se bave stočarstvom. Opština bi trebalo da oživi zadrugu, da traži, aplicira za jednu hladnjaču i posle toga bi trebalo da naše mlade ljude koji hoće da rade – da ih uposlimo, da im damo plastenike da oni to rade. Da se napravi ugovor, da se obavežu da će se tom vrstom delatnosti baviti narednih pet do deset godina i da su u obavezi da, na primer, isporuče tonu krastavaca, pet tona malina i slično. Ako to ne ispune, izgubiće sredstva pod hipotekom. Pa i neka ostanu bez toga, neka se ljudi dozovu pameti, neka shvate da je prošlo vreme da se živi od nerada. Mislim da bi sad ovaj novi saziv opštine trebalo malo da obrati pažnju i da pokrene to pitanje, da nađemo donatore koji će da podrže mlade ljude i da to budu ideje koje su održive, realne.“

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.