Predsednik Skupštine opštine Bujanovac Driton Redžepi (Driton Rexhepi) pokrenuo je inicijativu za održavanje zajedničke sednice skupština opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, povodom, kako je naveo, najavljenog ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka u Srbiji. Redžepi predlaže da se zatraži moratorijum ili odlaganje ove obaveze kroz politički dijalog, zabrana slanja u kasarne, kao i uvođenje lokalne civilne službe bez oružja za one koji koriste „pravo na prigovor savesti“.
Ovi navodi dolaze nakon što je juče predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je će Srbija biti potpuno spremna za uvođenje vojnog roka koji će trajati 75 dana i koji bi trebalo da počne u martu naredne godine.
Vučić je, na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio paket mera za socijalno ugrožene kategorije stanovništva, istakao da će kasarne biti logistički i infrastrukturno spremne za prijem kandidata za obavezno služenje vojnog roka.
„Vojni rok će se služiti na istoku, zapadu, na jugu i na severu zemlje, da ne ide sve u Beograd, Novi Sad, Kragujevac“, naveo je on.
Redžepi: Izazvana velika zabrinutost
Redžepi je naveo da je najavljeno vraćanje obaveznog vojnog roka izazvalo, kako je rekao, „potpuno opravdanu zabrinutost“ među porodicama i mladima u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, kao i u, kako tvrdi, dijaspori.
„Naše specifične istorijske i političke okolnosti zahtevaju razboritost, koordinisano delovanje, ali pre svega — institucionalno delovanje i konkretna rešenja, ne samo reči“, naveo je Redžepi.
On je saopštio da je pokrenuo koordinaciju za održavanje zajedničke sednice tri opštinske skupštine, kako bi se zauzeo „jedinstven, odlučan i zvaničan stav“.
Izneo predloge koji uključuju moratorijum na vojni rok, zabranu slanja u kasarne i uvođenje civilne službe bez oružja
Kao predloge zajedničke platforme, Redžepi je naveo četiri tačke.
Prva se odnosi na zahtev za moratorijum ili odlaganje obaveznog vojnog roka kroz politički dijalog, uz obrazloženje da treba uzeti u obzir „specifične postkonfliktne okolnosti“, kako je naveo, uz koordinaciju sa međunarodnim partnerima i garancije odobrene u relevantnim institucijama.
Drugi predlog je „zaustavljanje slanja u kasarne“, uz model civilne službe koji bi, prema njegovim navodima, izbegao borbenu obuku i boravak u kasarnama.
Treći predlog odnosi se na ovlašćivanje zvanične delegacije, sastavljene od predstavnika tri opštinske skupštine i Nacionalnog saveta Albanaca, koja bi razgovarala direktno sa Ministarstvom odbrane o primeni ovih predloga.
Četvrti predlog je da se mladima koji koriste ustavno pravo na prigovor savesti omogući civilna služba bez oružja, koja bi se obavljala isključivo u lokalnim institucijama, među kojima Redžepi navodi zdravstvene ustanove, javna preduzeća, vatrogasne službe i Crveni krst.
Redžepi je naveo da bi politički i institucionalni predstavnici Bujanovca, Preševa i Medveđe trebalo da nastupaju „jednim glasom“ i da bi usvojeni predlog bio zvanična platforma prema državnim institucijama Srbije i međunarodnim predstavnicima.
On je dodao da smatra važnim da se o inicijativi obavesti ambasador Albanije u Beogradu Bardilj Čanaj (Bardhyl Canaj), uz zahtev za njegov doprinos u pripremi i realizaciji zajedničke sednice, kao i diplomatski doprinos u vezi sa ovim pitanjem.
„Naša omladina treba da ostane ovde i da bude sigurna“, poručio je Redžepi.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
