„Narode, ljudi, Siniša će da kupi pljeskavice i ćevape za ljude koji idu vozom, a ja ostajem dosledan našoj tradiciji i rešio sam da spremim 20 sendviča. To će biti moj poklon za ljude koji idu u Mitrovicu. Ali kod se bar nešto zna, to je ko plaća i ko ne plaća. Ponešto platimo mi, najveći deo plati stranka, ali ono što je mnogo važnije, ne plaća ni USAID ni NED, niti bilo ko drugi. Zato kod nas nema baš gozbe, ali majonez, sir, malo šunke, negde parizera. Ja mislim da će ljudi biti veoma zadovoljni. Ali mi sendvičari danas imamo mnogo važnijeg posla, a to je da odbranimo Srbiju, sačuvamo Srbiju od onih koji bi da je unište.E, ovako smo mi nekada iz škole jeli i kao što vidite do 120 kila doteralo“.
Ovako govori predsednik Republike Srbije na dan kada i on i država kojom predsedava proslavljaju svoj državni praznik – dan Prvog srpskog ustanka i Dan prvog ustava Srbije. U to vreme, gozba se nalazi na drugom kraju Srbije – u srcu Šumadije i kolevci Sretenjskog Ustava.
Pokušaj da se ograniči apsolutizam, istorija se ponavlja
Republika Srbija danas obeležava dva ključna datuma za srpsku državu – 1804. godinu od početka Prvog srpskog ustanka u Orašcu i 1835. godinu od proglašenja prvog srpskog Ustava. Ovi događaji simbolizuju početak obnove srpske države i donošenje jednog od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog vremena.
Ustavopisac Dimitrije Davidović uneo je u dokument proklamovanje osnovnih prava i sloboda građana, izvršivši podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ustavom je zapravo pokušano da se podelom vlasti ograniči apsolutističku vlast knjaza Miloša Obrenovića. Iako značajno napredan za svoje vreme, dokument je suspendovan za samo 55 dana pod pritiscima Turske, Rusije i Austrije. Sretenjski ustav je ostavio dubok trag u srpskoj istoriji kao simbol težnje za modernizacijom i demokratizacijom društva, a to se upravo ogleda u onom što se danas u istom gradu 190 godina kasnije.
U kolevku prvog modernog srpskog ustava, aktuelni ustav Srbije, sinoć su unele hiljade studenata, koji su u grad umarširali iz tri pravca posle višednevnog marša iz svih krajeva Srbije. Kroz špalir, crveni tepih, pogaču i so, zahvalnice, zagrljaje i suze, oduševljeno su ih dočekale hiljade Kragujevčana, ali i građana iz drugih krajeva Srbije. Njima se danas u 15-satnoj blokadi, priključuje još veći broj građana, među njima i sa Kosova.
Put Kragujevca krenuli su i studenti sa Kosova, uz građane, uz besplatni prevoz lokalnog autoprevoznika „Joe Travel“. Prema svedočenju ovih putnika, njih na putu ka Kragujevcu pozdravljaju, a na pauzama ih građani fotografišu. Oni su se na putu mimoišli sa više autobusima drugih prevoznika sa Kosova koji prevoze Srbe na drugi skup – kod predsednika u Sremsku Mitrovicu.
Narodna gozba
Kragujevčani su pripremili istinsku gozbu za goste. Svedočenja su o opštoj mobilizaciji građana, uz slike sa društvenih mreža i televizija koje prate ovaj događaj. Upravo je opšte narodno oduševljenje slika već mesecima unazad širom Srbije kuda studenti prolaze i podižu moral.
Studenti iz Beograda, Novog Sada, Novog Pazara, Užica, Čačka, Gornjeg Milanovca i Niša marširali su protekla četiri, odnosno tri dana iz svojih gradova ka Kragujevcu, a najduži put od 150 kilometara imali su studenti iz Niša, koji su sinoć i poslednji ušli u Kragujevac.
Marševi su deo borbe studenata za vladavinu zakona i primenu Ustava u Srbiji.
Studenti u Srbiji protestuju zahtevajući utvrđivanje odgovornosti za tragediju u Novom Sadu, sankcionisanje svih onih koji su u ova četiri meseca napadali studente, povećanje budžeta za visoko obrazovanje od 20% i političku odgovornost vlasti.
Oni svakoga dana u 11:52 zastaju i tišinom odaju počast na 15 minuta žrtvama urušene nadstrešnice renovirane železničke stanice u Novom Sadu. Istovremeno, odrekli su se nastave i ispitnog roka, blokirajući rad svojih fakulteta, na kojima pristup imaju samo studenti, održavaju plenume na kojima se dogovaraju i donose odluke.
Protesti su masovni, gotovo da nema više grada ili varošice a da im se nisu priključile grupe građana ili ustanova, istaknutih pojedinaca, uz profesore, dekane, rektore. I sa Kosova stiže podrška, od profesorske onlajn peticije, pojedinačnih poruka, izraza solidarnosti pojedinih pokreta i jedne stranke, do četiri skupa „15 minuta tišine“ koja su do sada održana u Kosovskoj Mitrovici.
U međuvremenu se započelo sa marševima, i to „Maršom na Novi Sad“ 31. januara, a nakon toga je trčana i štafeta, kojom je i iniciran današnji skup „Sretnimo se na Sretenje“
Štafetu su organizovali upravo studenti iz Kragujevca. Pet studenata je 9. februara krenulo na maraton od 115 kilometara ka Beogradu, kako bi kolegama iz drugih gradova uručili pozivnice za protest zakazan za 15. februar u Kragujevcu, na Dan državnosti.
Tokom maratona, studenti su nosili Ustav Srbije kao simbol pravde i borbe za odgovornost. U suprotnom smeru tada dočekani su na isti način kako danas dočekuju studente koji idu ka Kragujevcu.
Šta radi vlast?
Državnici ga obeležavaju kroz razne organizovane aktivnosti, a deo zvaničnog programa počeo je dan ranije, kada su pripadnici Garde Vojske Srbije izvršili istovremeno tradicionalnu počasnu artiljerijsku paljbu u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Centralna državna ceremonija obeležavanja Sretenja – održava se u Orašcu, kod Spomenika Karađorđu, a predvodi je Miloš Vučević, kao izaslanik predsednika Republike.
Glavni skup se održava u Sremskoj Mitrovici gde govori predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Vlast je upotrebila unekoliko modifikovanu studentsku krilaticu za Kragujevac. Umesto „Sretnimo se za Sretenje“, vlast poručuje „Srećemo se na Sretenje“.
Ovaj skup počeće u 17.00 časova na platou ispred Sportskog centra „Pinki“ u Sremskoj Mitrovici. Tamo će, kako je predsednik ranije najavio, aklamacijom biti usvojena narodna Deklaracija o Vojvodini „koja će omogućiti bolje razumevanje celokupnog srpskog naroda“.
A pred susret u Pinkiju, predsednik države pravi sendviče i to svega 20.
„Narode, ljudi, Siniša će da kupi pljeskavice i ćevape za ljude koji idu vozom, a ja ostajem dosledan našoj tradiciji i rešio sam da spremim 20 sendviča. To će biti moj poklon za ljude koji idu u Mitrovicu. Ali kod se bar nešto zna, to je ko plaća i ko ne plaća. Ponešto platimo mi, najveći deo plati stranka, ali ono što je mnogo važnije, ne plaća ni USAID ni NED, niti bilo ko drugi. Zato kod nas nema baš gozbe, ali majonez, sir, malo šunke, negde parizera. Ja mislim da će ljudi biti veoma zadovoljni. Ali mi sendvičari danas imamo mnogo važnijeg posla, a to je da odbranimo Srbiju, sačuvamo Srbiju od onih koji bi da je unište. E, ovako smo mi nekada iz škole jeli i kao što vidite do 120 kila doteralo“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
