Prava nestalih na Kosovu i njihovih porodica krše se već treću deceniju

Foto: Medija centar Beograd

Državne institucije u Beogradu i Prištini da prestanu da ignorišu probleme nestalih na Kosovu, jedna je od poruka konferencije Udruženja porodica kosmetskih stradalnika, koja je održana juče u Medija centru u saradnji sa Resursnim centrom za nestala lica u Prištini.

Na jučerašnjoj konferenciji, koja je organizovana u susret obeležavanju Međunarodnog dana ljudskih prava (10. decembar), poručeno je da godinama unazad traje borba i nastojanje dela srpskih i albanskih porodica nestalih na KiM, da podstaknu zvaničnike u Prištini i u Beogradu, kao i sve međunarodne i domaće institucije i organizacije, da se ozbiljno posvete pronalaženju svih 1.630 osoba, čija se imena već 22 godine nalaze na integrisanoj listi nestalih lica.

Kako je ukazano, već treću deceniju se krše najelementarnija prava nestalih pre, tokom i nakon oružanih sukoba na Kosovu, ali i prava članova njihovih porodica.

Gordana Đikanović iz Udruženja kosmetskih stradalnika, istakla je da bez medija, reči porodica nestalih ne mogu da se čuju i dopru do onih kojima su namenjene, a to su vlasti i institucije u Beogradu i Prištini.

„Naša pisma ostaju bez odgovora zato što oni za naše probleme uglavnom drže zatvorene oči i uši. I posle 22 godine mi pričamo o istom problemu i muci koju nosimo. Imamo pravo da znamo gde su naši nestali, imamo pravo na istinu“, poručila je Đikanović.

Nataša Šćepanović, predsednica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika, istakla je da su njihovi najbliži prisilno otimani i da su potom prikrivani tragovi tog zverstva.

„Tužne su naše sudbine, nema većeg zlostavljanja ljudske duše. Dokle će se prava nestalih krštiti?“, upitala je Šćepanović.

Kako je navela, za prisilne otmice svi počinioci moraju snositi odgovornost u skladu međunarodnim normama i domaćim pravom, jer, kako je ukazala, od toga zavisi proces pomirenja i izgradnja multetničkih društava.

Prema njenim rečima, nadležne institucije imaju obavezu i zadatak prema porodicama nestalih lica.

„Imamo pravo da saznamo sudbinu naših bližnjih, imamo pravo na pristojan ukop, pravo da se procesuiraju ratni zločni, pravo na reparaciju, na izgradnju memorijala za nestala lica na mestu gde su se zločini dogodili…“, naglasila je Šćepanović.

Marinko Đurić iz Udruženja porodica kosmetskih stradalnika, izjavio je da je potrebno vratiti dostojanstvo žrtvama i porodicama.

„Pokrenuli smo inicijativu da napravimo spomenik za nestala lica koji bi bio lišen bilo kakvih etničkih i religijskih obeležja“, istakao je Đurić.

Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo, javila se za reč nakon uvodnih izlaganja i istakla srpskim i albanskim porodicama da je bitno da imaju jasne zahteve – a to su političi zahtevi – da insisitiraju da imaju pravo da svoje najbliže sahrane na dostojanstven način.

„Kada nema groba, onda je pozicija porodica nestalih drugačija od pozicije onih koji su svoje sahranili. Svi komandanti koji su odgovorni vremenom su pokušavali da sklone podatke kako ne bi bili izloženi mogućem procesuiranju“, navela je Kandić i dodala da je, između ostalog, potrebna saradnja kosovskog i srpskog tužilaštva.

Odgovarajući Kandić, Bajram Ćerkinaj, direktor Resursnog centra za nestala lica u Prištini, rekao je da porodicama nestalih politika ne da da idu napred.

„Kako da zovemo komandante na odgovornost? Mi shvatamo da to na neki način političari treba da traže. Imamo gde da se obratimo, tužilaštvu, komisiji za nestala lica, ali ta vrata su preokupirana političarima koji nam daju da ne idemo napred“, istakao je Ćerkinjaj.

On je u uvodnom izlaganju zatražio od svih članova porodica nestalih da se ujedine i da izađu ispred parlamenata u Beogradu i u Prištini i da kažu „gospodi da bi bilo drugačije da su im sinovi nestali i da su videli svoje majke kako plaču“.

Zajedničke konferencije za novinare u Prištini (održana pre tri dana) i u Beogradu, održavaju se pod nazivom uz poruku “Imamo pravo na istinu – pravo da znamo gde su naši nestali”.

Danas

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.