Posmrtni ostaci Boljetinca u kosovskoj skupštini: On i Hasan Priština "pokretu otpora dali pečat antiotomanskog i antisrpskog"

Manifestacija ukopa posmrtnih ostataka Ise Boljetina se i danas nastavlja. Posmrtni ostaci su danas prenešeni u Srbicu, nakon čega će od 12 časova biti održana posebna sednica kosovske skupštine, a kovčeg izložen u holu kosovske skupštine od 14 časova. Boljetinac je danas ocenjen i kao jedna od ličnosti koja je "pokretu otpora" Albanaca dala "pečat antiotomanskog i antisrpskog". Sa druge strane, britanski pisac i diplomata, Obri Herbert, koji je bio lični prijatelj Ise Boljetinca, opisujući prvi susret sa njim u Mitrovici 1912. godine opisuje simpatije koje Boljetinac i Albanci imaju za turskog sultana i otomansku imperiju, želeći da se Albanci sa Turskom bore protiv Italijana, ali i zamerajući Turcima što su Albancima oduzeli oružje, te naglašavajući zabrinutost Albanaca da će posle sloma Turske doći pod crnogorsku i srpsku vlast, što je, verovali su, bila najgora opcija za njih.

Pročitajte još: 

Pred sahranu Boljetinca na Severu – Srpska se oglasila, kosovski mediji ocene Srpske nazvali skandaloznim​

Isa Boljetinac u Južnoj Mitrovici; Bahtiri razgovarao sa mati Makarijom u Sokolici

Pred sahranu u Boljetinu: Posmrtni ostaci Boljetinca sutra u KBS-u u Južnoj Mitrovici – opština Zvečan nije informisana

Sahrana Ise Boljetinca u Zvečanu: "Moje kosti i telo sada počivaju u duši Kosova"

Sahrana posmrtnih ostataka "heroja Kosova" juna u Boljetinu kod Zvečana; KFOR ne dopušta KBS da uđe na Sever

Kovčeg sa "ostacima heroja" će biti postavljen u blizini kule Adem Jašari u Prekazu, a o "životu i radu Ise Boljetina, nacionalnog heroja govoriće se danas na sednici Skupštine," prenose kosovski mediji.

"Sednica počinje u 12 časova, a od 14 časova kovčeg sa posmrtnim ostacima heroja biće u holu Skupštine, gde će poslanici moći da odaju poštu," navode ovi mediji, dodajući da će "kovčeg sa posmrtnim ostacima proći zatim bulevarom Bil Klinton, a mučenik nacije nastaviti dalje kroz gradski trg."

Dan pred sahranu posrmtnih ostataka Boljetinca u selu Boljetin, nadomak manastira Sokolica, kosovski mediji pišu i o novim detaljima o Boljetincu. Tako je, kako prenosi "Epoka e re", profesor istorije međunarodnih odnosa prištinskog univerziteta "Hasan Priština," Ibrahim Gaši, ocenio da je "nacionalni heroj, Isa Boljetini, jedan od ključnih političkih i vojnih lidera kosovskih Albanaca."

On je u intervjuu za "Epoka e re" rekao da je u "političkim i diplomatskim analima, iz susednih zemalja, ali i od strane velikih sila, Isa Boljetin viđen kao čovek sa visokim kredibilitetom."

Međutim, po Gašiju, Boljetin i Hasan Priština su "pokretu otpora" Albanaca i dali pečat "antiotomanskog i antisrpskog".

"Gaši je rekao da su Isa Boljetini i Hasan Priština, dve ličnosti koje su pokretu otpora dale pečat antiotomanskog i antisrpskog," navodi ovaj kosovski list i odaje da je Gaši istakao da sahrana posmrtnih ostataka Boljetinca u "njegovom rodnom Boljetinu ne bi trebalo da bude problem za bilo koga."



Boljetini: Albanija želi da bude pod turskim sultanom,

ali Albanci moraju da imaju oružje da brane svoju zemlju, a to oružje su glupi Turci oduzeli

Kako je lični prijatelj Ise Boljetinca, britanski pisac i diplomata, osnivač albanskog komiteta na mirovnoj konferenciju u Londonu 1913. i borac za "albansko nacionalno pitanje" – Obri Herbert opisao svoj prvi susret sa Boljetincem u Mitrovici 1912. godine:

"Bila je savršena noć napolju, sa ogromnim punim mesecom na vedrom nebu. Hadži Salih je čekao bespotrebno držeći lampu i brzo smo hodali ulicama van grada ka hanu, gde je Isa stigao da me upozna. Bio je okružen svojim brojnim divljim gorštacima, pokrivenim oružjem. Bili su lepa sika na mesečini. Čekao sam u dvorištu. Jedan ili dvojica od njih došao je da sa mnom razgovara; generalno, bili su veoma rezervisani, ali činilo se da trepere od uzbuđenja. Pokazali su mi put stepenicama na gore, a pre samog mesta gde su bili smešteni, nalazila se još jedna gomila naoružanih Albanaca. Zidovi su svi bili prekriveni oružjem. Ušao sam u veću prostoriju, gde sam zatekao Isu Boljetinca, veoma visokog, okretnog, naočitog Albanca, orlovskog nosa, nemirnih očiju i zgodnog žestokog lica, u haljini Gega. Jedan od njegovih sinova, najstariji od devet, kako je rekao, veoma zgodan momak – ostao je u sobi da tumači na italijanskom, što se pokazalo kao nepotrebno. Ostale je poslao napolje, osim jednog čoveka, i seli smo na niski divan kraj prozora. Pre svega sam mu se zahvalio zbog toga što je poslao telegram, i rekao da mislim da je velika šteta što je jadni kajmakam ubijen. On se u potpunosti složio, i rekao da mu je žao što sam ja doveden u neugodnu situaciju. Ljudi su prošli kroz užasno teška vremena i ne može se očekivati uvek da budete informisani ili da postupite mudro. Rekao je da Albanci vole Englesku i da se nada da Engleska voli Albance. Pitao sam: "Da li Albanci žele autonomiju?" "Ne", rekao je on, "Da li želite ujedinjenje", rekao sam, "između severa i juga?" "Pa", rekao je, "mi smo jedan narod," ali je nastavio da priča da unija ne bi bila korisna za sever, jer su Tosci sa juga bili obrazovaniji i pametniji od severnjaka. Albanija želi da bude pod sultanom, ali Albanci moraju da imaju oružje da brane svoju zemlju, a to oružje su glupi Turci oduzeli. Kada se Besa (primirje) bude na Bajram i završila, on nije mogao da mi kaže šta će se tada i dogoditi. Sve je bilo nepredvidivo. Albanci bi voleli da su se borili protiv Italijana (Tu su se spojili sa Turcima.) Ali ne mogu to da urade bez flote. Rekao sam da vladaju velike poteškoće na koji način i okončati rat, ali i da produžetak rata predstavlja opasnost od narušavanja Turske, a samim tim i velike opasnosti za Albance. Sigurno je najbolja politika za Albance da postignu častan mir najbrže što mogu? Pitao me je šta je britanski interes u tursko-italijanskom ratu? Rekao sam da je naš interes da smo najveća muslimanska vlast i da želimo da okončamo situaciju koja je bila veoma bolna za mnoge od naših muslimanskih aktera. Takođe, poremećaj Turske značio bi da će druge zemlje – koje nisu za nas prijateljske kao što je to Turska – uzeti obale, utvrđenja i luke. U tom trenutku nekoliko hitaca otišao je ispod prozora. Bio sam zainteresovan za razgovor i nisam obraćao pažnju. Isa je povukao malo zavesu i pogledao u mesečinu…"

U istom tekstu, Boljetinac govori Herbertu da se Albanci "dive sultanu i da ne žele da napuste njegovu vladavinu", ali "šta bi im drugo preostalo osim da dođu pod dominaciju Srba i Crnogoraca".



 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.