Porodica Stanić: Skromnost je vrlina srećnih

Porodica stanić
FOTO: RTK2

Teška životna priča stiže iz Zubinog Potoka gde živi osmočlana porodica Stanić. Bez stalnog posla, porodicu Stanić svakodnevno muči neizvesno pitanje: „Kako sutra prehraniti porodicu?“ Ova priča je dokaz da se uz prave porodične vrednosti, ljubavi i u slozi mogu prevazići nedaće kojima se nepredvidiva igra zvana život često poigra. Baš kao što je Tolstoj rekao „Sve srećne porodice liče jedna na drugu. Sve nesrećne porodice su nesrećne na svoj način“.

Niti skromnijeg života niti više osmeha na licima osmočlane porodice Stanić. Iako žive teško, bez stalnog zaposlenja, u razgovoru sa porodicom Stanić ne možete čuti žal. Vujka Stanić izrodila je šestoro dece. Ponosno ističe da su njene ćerke njeno najveće bogatstvo.

„Muž radi privatno, inače primamo samo socijalu i dečiji dodatak. Snalazimo se. Deca su naučila da budu skromna, ne traže mnogo već su zadovoljni onim što imaju. Ono što imaju pozajmljuju jedno od drugog, kad jedno poraste nosi sledeća generacija. Trudimo se da ne oskudevaju ni u čemu“.

Stanići žive u nedovršenoj kući. Imaju tek toliko da se prehrane. Snalaze se, kažu, kako umeju i znaju. Iako su se u više navrata obraćali za pomoć, ipak je nisu dobili. Žive od poljoprivrede i mukotrpnog rada kako bi prehranili svoju porodicu.

„Pa čime da se bavim? Mukom, vidiš. Šuma, jadi, sve… Šta drugo da kažem. Svi znaju za našu situaciju. Ipak, nisu me zaposlili. Radim šta god mogu. Teško je. Pogledajte mi ruke. Pet puta su dolazili i niko mi nije pomogao. Čak ni da postavim krov“, navodi Dragutin Stanić, glava porodice.

„Obećavali su nam posao. I jedni i drugi kažu „biće posla“. Tražili smo stalni posao ali nismo uspeli u tome. Vidite i sami, snalazimo se. Završili smo samo osnovnu školu, ne možemo da tražimo neki bolji posao“, dodaje Vujka Stanić.

Dragana Stanić je najstarija ćerka. Ističe da ništa nije toplije od porodičnog doma i vrednije od ljubavi koju dele roditelji i deca. Mami pomaže u obavljanju kućnih poslova, dok ocu pomaže oko utovara drva. Ova dvadesetogodišnjakinja je dokaz da je skromnost vrlina srećnih.

„Živimo u skromnoj kućici. Naš je samo donji sprat kuće a vlasnik gornjeg sprata je moj stric. Imamo dve sobe, kuhinju i kupatilo. Svi smo smešteni u jednoj sobi, imamo dvospratne krevete i dva manja kreveta. Drugi vršnjaci imaju više ali se mi ne žalimo. Presrećna sam što imam sestre. To je neprocenjivo. Moja porodica je moje sve“.

Osmočlanu porodicu Stanić održava nada u bolje sutra. Za razliku od svojih vršnjaka Dragana ima samo jednu želju – da njeni roditelji dobiju stalni posao. Oni se nadaju da će neko od nadležnih prepoznati njihovu patnju i pomoći im da izgrade bolju budućnost.

RTK2

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.