U multietničkom selu Poneš, desetak kilometara udaljenom od Gnjilana, živi oko 130 srpskih i 80 albanskih porodica. Naviknuti na život u selu, nadaju se boljim vremenima.
Selo u brdsko-planinskom predelu podeljeno je na dve mahale. Njegovi stanovnici se sa setom sećaju vremena kada je Poneš vrveo od života. Danas je sve drugačije. Mnoge napuštene kuće svedoče da je veći broj nekadašnjih meštana otišao odavde.
"Malo nas je ostalo, većina je otišla. Ostali su stariji ljudi. Kada završe srednju školu, mladi odmah odlaze, jer ovde posla nema. Tu su samo oni koji su zaposleni u prosveti i zdravstvu," kaže meštanka Katica Cvejić.
"Doktor nam dolazi jednom nedeljno. Dolaze ljudi, uspevamo da pokrijemo najosnovnije potrebe meštana," dodaje medicinska sestra Verica Trajković.
Nezaposlenost je učinila svoje pa su Ponešani upućeni na težački život svojih predaka. Poljoprivreda je većini jedini izvor prihoda.
"Veliki je broj onih koji su napustili ovo selo, to je najveći problem. Ovde ne mogu naći posao, oni koji su ostali bave se poljoprivredom, ali i to se više ne isplati," kaže nastavnik engleskog jezika, Slađan Paunović.
U istoj školi i albanska i srpska deca
Kao i u većini ostalih sela, i ovde je mahom starije stanovništvo.
Pod istim krovom, osnovnu školu pohađaju srpska i albanska deca, a od nekadašnjih 180 učenika, u klupama je danas svega dvadesetak srpskih đaka. Zabrinjava i to što je broj prvaka iz godine u godinu sve manji.
"Naša smena je prepodne, albanska deca su posle podne, delimo sve prostorije. Nemamo nikakvih problema, ali je broj srpskih đaka sve manji," navodi direktor Osnovne škole Sveti Sava, Milentije Denić.
Problem je i prevoz. Bez automobila se ne može nikuda, ističu meštani. Tu su i brojni infrastrukturni problemi sa kojima se suočavaju.
Tri bebe su prošle godine obradovale meštane Poneša, jer gde ima dece ima i budućnosti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
