Pokušaj regulisanja kriptovaluta na Kosovu zbog proizvodnje na Severu

kriptovaluta
Kriptovaluta/Radio Slobodna Evropa

Izvor: RSE (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, osim naslova koji je adaptiran)

Dugogodišnja zloupotreba električne energije na severu Kosova za proizvodnju kriptovaluta, odnosno digitalnih valuta, navela je Kosovo da razmotri donošenje zakona o ovom pitanju, prenosi RSE.

Skupštinski Odbor za privredu, industriju i trgovinu započeo je proceduru za Nacrt zakona o kriptovalutama.

U četiri opštine sa srpskom većinom Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i Severna Mitrovica, stanovnici koji tamo žive, struju ne plaćaju od posleratnog perioda.

To je dovelo do proizvodnje kriptovaluta i trošenje besplatne električne energije, a i do zarade velike sume nakon proizvodnje.

Uređaji koji služe za proizvodnju kriptovaluta su obično računari sa grafičkim karticama.

Kompjuteri su priključeni na struju i troše struju i obavljaju proceduru poznatu kao „mining“.

Prema rečima stručnjaka iz industrije, uređaj sa pet grafičkih kartica košta oko 100 do 150 evra mesečno potrošnju struje.

Kroz Nacrt zakona o kriptovalutama, cilj je da se kriptovalute i oblici oporezivanja kategorišu, kako bi ova industrija bila u skladu sa domaćim i međunarodnim zakonima o transferu novca i sprečilo pranje novca.

Poslanica Pokreta Samoopredeljenje, koja je u sastavu Odbora za privredu, industriju i trgovinu, Mimoza Kusari-Ljilja (Lila), rekla je da će u regulisanju ove industrije slediti primere Evropske unije.

Prema njenim rečima, u EU je napravljena direktiva čiji je deo verifikacija transakcija radi sprečavanja pranja novca.

„Verujemo i nadamo se da ima dovoljno prostora da se to pitanje pravilno tretira, počev od elemenata mašinerije, postavljanja pravila za uvoz, koja do sada nije regulisana, zatim tretmana same delatnosti, oporezovano ili ne, i kakav će pristup imati Kosovo prema ovoj aktivnosti“, rekla je Kusari-Lila.

Za ovaj Nacrt zakona organizovana je otvorena diskusija na kojoj se razgovaralo o koracima koje treba preduzeti.

Tehnološki inženjer Ermal Sadiku, koji prilično dobro poznaje ovu industriju, rekao je za Radio Slobodna Evropa da Kosovo ne treba više da čeka i da treba doneti odluku da se dozvole ili zabrane kriptovalute.

On je rekao da Kosovo treba da pokaže stranim investitorima da je zainteresovano da donese neophodnu zakonsku regulativu, kako bi mogli da dođu i investiraju.

„U trenutku kada nijedna institucija nije govorila o ovom poslu, on dozvoljava zloupotrebu ljudi od strane lažnih investitora, jer lažni investitori ili zlostavljači, napreduju kada nema zakonodavne vlasti“, rekao je Sadiku.

Sadiku je takođe napomenuo da će veliki broj građana Kosova koji se bave kriptovalutama imati lakši posao ako se izglasa ovaj Nacrt zakona.

„Priča se da se dosta radi, ali i da se ne zna tačan broj, jer je nemoguće kontrolisati. Većina je anonimna i nastaviće tako. Mislim da su ljudi i dalje zainteresovani za izradu ovog nacrta zakona i plaćanje poreza, jer im to olakšava rad“, rekao je Sadiku.

CBK: Nacrt zakona kontroliše pranje novca i finansiranje terorizma

Zamenik guvernera Centralne banke Kosova Sokolj Havoli ( Sokol Havolli), rekao je za Radio Slobodna Evropa da je za CBK bilo veoma važno da građani Kosova budu svesni potencijalnih rizika koji proizilaze iz ulaganja sredstava u ovu imovinu.

„Problematično je reći da se tržište kriptovaluta može regulisati, jer ih kao Centralna banka smatramo imovinom koja se kreće na osnovu spekulacija, a ne na osnovu vrednosti komponente, ali je problematično reći da ovo tržište može biti regulisano jer je to visoko decentralizovano tržište“, rekao je Havoli.

On pokazuje segmente kojima će se ovaj Nacrt zakona baviti, ako u budućnosti bude usvojen.

„One se uglavnom odnose na borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, informisanje i edukaciju potrošača o kripto-imovini ili eventualnom oporezivanju jer se kroz ulaganja stvara profit i kada se ostvaruje građani i preduzeća su obveznici poreza na dobit“, rekao je on.

Šta su kriptovalute?

Kriptovalute, ili „kripto“ (Criptos), već se razmatraju kao budućnost novca. Razlikuju se od tradicionalnih papirnih valuta jer ne postoje fizičke valute i novac je potpuno virtuelan.

Još uvek nisu prihvaćene kao jedna od glavnih valuta, ali sve veći broj kompanija i finansijskih institucija ih kupuje i obraća pažnju na njih širom sveta.

Proizvodnja digitalnih kriptovaluta počela je 2009. godine, ali je najveći podsticaj imala 2017. godine, kada su počele da se proizvode na Kosovu.

Većina se proizvodi u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova.

Samo u prva četiri meseca ove godine, na Kosovo je uvezeno oko 600 hiljada evra grafičkih kartica, a za oko 3 miliona evra je uvežena oprema za proizvodnju digitalnih kriptovaluta.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.