Podkast sa Mitićem: Kad god je kriza na Severu deo lokalnih medija pristupi pažljivije u odnosu na beogradske i prištinske


Kako je iz ugla novinara koji je bio na terenu tokom čitavog dana, izgledalo sve ono što se krajem septembra dešavalo u Banjskoj? Na koji način su mediji proveravali informacije, imajući u vidu da nije bilo moguće doći do tog mesta? Šta je odlika lokalnih novinarskih redakcija i zašto su one važne? Kako vidi odnos međunarodne zajednice prema Beogradu i Prištini po pitanju Kosova? O svemu navedenom i drugim temama razgovarali smo u novom izdanju podkasta sa Ivanom Mitićem, novinarom portala KoSSev.

Tokom oružanog sukoba koji se dogodio 24. septembra u Banjskoj kod Zvečana nastradali su kosovski policajac i trojica Srba.

Taj događaj je specifičan po mnogo čemu, pa i po tome što novinari nisu bili u mogućnosti da sa lica mesta izveštavaju o onome što se tamo događalo, već sa udaljenosti od oko pet kilometara.

„Problem je tog dana bio to što mi novinari nismo mogli da priđemo Banjskoj. Policija je blokirala ulaz u selo, pa su mediji tada mogli da dođu samo do deonice magistralnog puta koji vodi do tog mesta… Jedina stvar na osnovu koje smo mi imali taj lični osećaj da smo na terenu jesu ti rafali koji su se čuli na svakih par minuta, a to je trajalo i trajalo“, kazao je Mitić.

Tokom trajanja sukoba u Banjskoj, jedine zvanične informacije kojima su raspolagali novinari na terenu – bile su one što su dobili od predstavnika Kosovske policije.

Medije je u radu ometala i negativna pojava poznata kao lažne vesti, imajući u vidu da tada dostupne podatke nije bilo moguće lično i detaljno proveriti, rekao je Mitić.

„Od samog jutra smo mogli da čujemo razne navode iz Prištine o tome šta se dešava u Banjskoj. Odmah su počeli da se koriste termini ‘teroristi’ i neke poruke iz kojih bi mogao da izvučeš zaključak da je možda Vojska Srbije prisutna u Banjskoj… Sa druge strane, zanimljivo je bilo to što su režimski mediji u Beogradu tog jutra prosto zaćutali i ljudi nisu mogli da dobiju informacije o tome šta se u Banjskoj dešava“, podvukao je Mitić.

Mišljenja je da su pojedini novinari, koji su 24. septembra izveštavali o dešavanjima u Banjskoj, svoj posao radili profesionalno i u skladu sa etičkim kodeksom.

„Mediji koji izveštavaju iz srpskih sredina trudili su se da dođu do informacija, da budu obazrivi i ne šire paniku. Razumem da je nekim ljudima bitnije da imaju što više klikova, da se njihova vest mnogo više čita, ali to nije posao odgovornih medija. Na tebi je da dođeš do informacije i proslediš je građanima, a ukoliko nisi siguran da je ona tačna – možeš da se pozoveš na nezvanične navode, ali i tu treba da meriš… Možda je ta vest zanimljiva, ali može biti opasna i netačna. U većini slučajeva, kad god je neka kriza deo lokalnih medija pristupi pažljivije čitavoj situaciji – možda zato što živimo ovde i odavde izveštavamo, deo smo tih problema. Mediji koji iz Prištine i Beograda izveštavaju nemaju taj lični osećaj…”

Tokom kriznih situacija, pojedine medije u centralnoj Srbiji koji rade pod uticajem aktuelne vlasti, prema Mitićevim rečima, karakteriše sledeće:

„Beogradski režimski mediji su poznati po tome što kad god imamo napetu situaciju – oni izlaze sa informacijama ‘bliži se rat, sprema se rat, počeo je rat’… Ne baš tim rečima, ali definitivno može da se nasluti da to žele da kažu“.

On je naveo i da “neprijatne situacije nisu ništa novo za zaposlene u ovdašnjim lokalnim medijima”.

„Pogotovo je to slučaj u poslednje dve godine, stalno imamo neke proteste, dešavanja, fizičke sukobe itd. Ne bih rekao da je tako lepo i sigurno raditi kao novinar, a uzbudljivo i zanimljivo to svakako jeste“, naglasio je Mitić.

O čemu je još bilo reči tokom razgovora sa novinarom portala KoSSev, pogledajte u podkastu na početku vesti.

Radio Kontakt Plus



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.