Počeo je Veliki Vaskršnji post. Ove godine završava se 16. aprila – jednim od najvećih hrišćanskih praznika – Vaskrsenjem Hristovim.
Post tokom prve nedelje strožiji je nego ostalih dana, izuzimajući poslednju nedelju. Prva tri dana Velikog posta, poznata kao trimirje, po vekovnom tipiku Crkve odlikuju se uzdržavanjem od bilo koje hrane i pića. Tokom ta tri dana pravoslavni vernici ništa ne jedu i ne piju.
Postoje još četiri načina posta – suhi post, post na vodi, ulju i ribi, u zavisnosti od uzrasta i psihofizičkog stanja vernika.
Prva nedelja Velikog posta naziva se Čista, a poslednja nedelja je Nedelja Pravoslavlja, dok se do Vaskrsa, po posebnim pravilima, smenjuju – Prečista, Krstopoklona, Srednji post, Gluva, Cvetna nedelja i Strašna ili Strasna nedelja.
Vaskršnji post će trajati sve do Vaskrsa, odnosno 48 dana ili sedam nedelja. Ovo je ujedno i najduži post od sva četiri i predstavlja pripremu za najradosniji hrišćanski praznik – Vaskrs.
Pored Vaskršnjeg, Srpska Pravoslavna Crkva obeležava i Božićni, Petrovski i Gospojinski post.
Vaskrs, jedan od najznačanijih praznika za pravoslavne hrišćane ove godine pada 16. aprila.
Uoči početka posta, na Nedelju praštanja, odnosno praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog, u Podgorici je liturgiju u sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služio episkop budimljansko-nikšićki Metodije. Liturgiji je prisustvovao i episkop raško-prizrenski Teodosije sa monasima.
„Uzimimo krst svoj na pleća svoja i da idemo smireno za Gospodom našim. Praštanje je jedna od najlepših ljudskih vrlina zato što je božanska osobina. Onaj koji prašta – taj je istinski bogolik čovjek. Bez toga nema nama nikakvoga napretka, ni kao pojedincima, a pogotovo ne kao zajednici naroda Božjega“, poručio je vladika Metodije.
Kazao je da je Nedelja bila dan praštanja kada se zapravo priprema za Veliki post, „ulazi u pustinju kroz koju se prolazi iščekujući svetlost i Hristovo vaskrsenje“, a praštanje je upravo „ključ pomoću kojeg se pokreće prevozno sredstvo do tog željenog cilja“.
„Bez tog ključa uzalud ćemo pokušavati. Stotine puta da izgovorimo molitvu Oče naš neće se ništa pokrenuti, niti će stići na ono mesto gde ona treba da stigne. Samo blagodaću Duha Svetoga možemo da učinimo dobro delo. Bez toga duha blagodati ne možemo ni najmanje delo učiniti po svojim moćima i snagama. Nema toga hrišćanina, koji je živi član Crkve, koji to nije u sebi osvestio i prepoznao nemoći svoje. To jedan, možda i ključni razlog zbog koga smo se, evo, i danas ovde okupili – da se napojimo blagodaću Duha Svetoga da bismo onda tom silom božanskom mogli da idemo onim putem kojim je išao i onaj koga se danas sjećamo i koga proslavljamo, Sveti Simeon Mirotočivi“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
