Vitez je onaj koji sme da stane ispred svake vlasti, ispred svake vojske, ispred svake duhovne institucije braneći ljudskost i dok me budu držali ovi stentovi, ja ću iza tih principa stajati, kazao je pisac i rok kritičar Petar Peca Popović, kojem je juče u Narodnom pozorištu u Beogradu uručeno priznanje „Vitez poziva“.
U Narodnom pozorištu u Beogradu juče je šestoro laureta primilo prestižna godišnja priznanja Lige eksperata (LEX) „Vitez poziva“. Među njima je i živa legenda rok muzike na ovim prostorima Petar Peca Popović.
Popović je u govoru poručio da je ovaj događaj zapravo trebao da se dogodi 10. decembra 1948. godine – kada je usvojena univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.
Uručivanje godišnjih nagrada LEX-a se godinama odvija 10. decembra u Narodnom pozorištu u Beogradu, a ove je godine po prvi put to učinjeno 21.
„Ona je osam meseci starija od mene. Ceo život me je obavezivalo ono što ona promoviše i zahteva od svega i stanovnika planete zemlje da hoćemo da budemo bolji“, kazao je Popović.
Dolazeći na ovo mesto, kaže, prisetio se tri manifestacije u kojima je učestvovao.
Prva je iz 1982. godine, precizira – kada je organizovao humanitarni koncert za podršku palestinskom narodu.
To je bilo 41 godinu pre ovoga čemu danas prisustvujemo
Zatim 10. decembra 1988. godine, dodaje, organizovao je prvi koncert ikada posvećen ljudskim pravima u Jugoslaviji. Na tom koncertu, podseća, učestvovalo je 12 vodećih jugoslovenskih rok muzičara.
„Od Vlatka Stefanovskog iz Skoplja, Zorana Predina iz Maribora, preko gostiju iz Sarajeva Gorana Bregovića i Neleta Karajlića, preko gostiju iz Zagreba, Jure Stublića i Darka Rundeka i muzičara iz Beograda, pokojnog Vladu Divljana i Gileta iz Električnog orgazma, Slađane Milošević i Margite Stefanović“, kazao je Popović.
„Margita je svirala jednu etidu i rekla je – ‘to je pesma, to je zvuk kako zvuče prava nekih ljudi u jesen 1988. kada se događao narod'“
Godinu dana kasnije, odnosno 1989. godine, priseća se dalje Popović, Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela je konvenciju o dečijim pravima.
Pred vama stoji čovek koji ju je prvi na zemaljskoj kugli štampao i to u tri verzije – ćirilicom, latinicom i bosansku verziju
Zbog toga je, kaže, morao da ide u Palatu Naroda u Ženevi.
„Da objasnim kako je moguće da se u jednoj zemlji nešto štampa u tri verzije“, priseća se Peca Popović.
„Kada sam to objašnjavao na kongresu UNICEF-a u Najrobiju (Kenija) u junu 1991. godine, tenkovi su išli po zemlji u kojoj sam ja rođen i onda vidite da ta borba za ljudska i građanska prava i sve one slobode koje su nam garantovane to je nešto što nikada neće stati, što sve nas obavezuje“
Junaci sa zida
U svojoj profesiji, naglašava, imao je sreće da upozna mnoge ličnosti – „junake sa svojih postera“.
Međutim, posebno je istakao dve – Ninu Simone i Džoan Bejz.
„Nina Simon kao crna umetnica, kao relevantno najveći crni pijanista u 20. veku, kao saborac Martina Lutera Kinga je dobila dve počasne diplome za svoj građanski aktivizam, jedna je Univerziteta u Masačusetsu, a druga je koledža Malkoma Iksa“, kazao je.
Prisetio se i poslednjeg susreta sa ovom umetnicom.
„Poslednji put kada smo se videli u Beogradu, rekla mi je ‘uvek moraš da me oslovljavaš sa doktor, jer to što sam ja počasni doktor za svoj građanski aktivizam, to mene tera da nikada ne zaboravim da na svakom mestu o tome govorim'“, prisetio se Popović.
Popović se prisetio i susreta sa Džoanom Bejz kada je dolazila u Beograd 1966. godine.
„Snimila je tada televizijsku emisiju koja nikada nije emitovana. Nije emitovana jer je tada govorila i pevala Visotskog i Okudžavu i govorila o njihovoj sudbini“, priseća se Popović.
Potom je 1978. godine, dodaje, jedan čovek iz produkcije gramofonskih ploča Radio televizije Beograd – ostao bez posla.
Zato što je objavio njenu ploču, a zaboravio da na poleđini te ploče skine znak Amnesty International
Kada je potom još jednom dolazila u Beograd 1989. godine, kaže Popović, uputila se ka njihovom studiju.
„Mi smo imali tada prvu nezavisnu televiziju koja se zvala tada Ok kanal, ona je došla i rekla je da je neko poslao da se upoznamo“, priseća se Popović.
Džoan Bejz je 2015. godine dobila najveću nagradu koju Amnesty International ima, naglasio je Popović.
„Postala je prvi ambasador savesti, a te godine je ustanovljena nagrada Amnesty Internatinal-a po njoj koja se zove Džoan Bejz za globalno promovisanje ljudskih prava“.
Prisetio se i reči koje je ova umetnica kazala, koje, kako kaže, i danas pamti.
Ne možemo da izabareme kako ćemo i kada umreti, ali možemo da izaberemo kako ćemo živeti i za šta ćemo se boriti
Vitez je onaj koji nikada neće zaboraviti svoju dužnost da stane ispred slabijih
Vitez je osoba koja, poručuje Popović, sme da stane ispred svake sile – braneći ljudskost.
„Kada kažete vitez, šta je vitez danas? Ja mislim ono što je bila zakletva u srednjem veku. Vitez je onaj koji sme da stane ispred svake vlasti, ispred svake vojske, ispred svake duhovne institucije – braneći ljudskost. Vitez je onaj koji nikada neće zaboraviti svoju dužnost da stane ispred slabijih, da čuva ljubav i da ne da nikada da zlo nadvlada dobrotu“, naglasio je Peca.
U tim uverenjima, poručuje legendarni rok kritičar, „nešto je radio i govorio“.
„Pritom dovodio sam u neprilike moje okruženje i izgubio sam neka poznanstva, a ja mojim prijateljima opraštam svako nerazumevanje“, kazao je.
Međutim, u ovakvim vremenima i u ovim godinama, dodaje, „imamo dužnost da stanemo tamo gde nepravda hoće da pobedi, gde su ugrožena građanska prava bilo kojim zlodelom ili krađom“.
I dok me budu držali ovi stentovi, ja ću iza tih principa stajati
Pročitajte još:
Prelević: Ono što je 80-ih bilo sramota, 90-ih poželjno, danas je patriotski
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
