Demokratska partija Kosova (PDK) okupila se i jutros ispred zgrade zgrade vlade u Prištini, odakle je ponovo pozvala vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija da omogući nastavak konstitutivne sednice Skupštine. Poslanik Alijanse za budućnost Kosova (AAK) Burim Ramadani istovremeno tvrdi da je institucionalna blokada postala „višeslojna“ i da sada pogađa i opštine. Samoopredeljenje, koje sa saveznicima ima potrebne glasove za konstituisanje Skupštine, nastavak tog procesa uslovljava prethodnim političkim dogovorom o izboru budućeg predsednika Kosova – što opozicija i deo pravnih stručnjaka osporavaju.
PDK je i jutros nastavio pritisak na Samoopredeljenje zbog nekonstituisanja novog saziva Skupštine.
Poslanici ove stranke ponovo su se okupili ispred zgrade Vlade u Prištini, a Vljora Čitaku pozvala je Kurtija da se vrati u parlament.
„I danas smo ispred Vlade: Albine, dođi u Skupštinu i otvori put povratku ustavnog poretka. Ne drži kao taoca državu, institucije i interese građana zbog svojih političkih kalkulacija“, poručila je Čitaku prethodno u objavi na društvenim mrežama.
PDK je najavio i da će ponovo uputiti pismo predsedavajućem konstitutivne sednice Avniju Dehariju sa zahtevom da sazove njen nastavak.
PDK i AAK su i juče zahtevali nastavak konstitutivne sednice. Njihovi poslanici pokušali su da uđu u skupštinsku salu, ali su vrata bila zatvorena.
Ramadani: Blokada postala višeslojna, ugrožene opštine
Poslanik AAK Burim Ramadani jutros je kritiku proširio i na položaj kosovskih opština, tvrdeći da ih centralni nivo vlasti „vodi u bankrot“.
„Opštine Kosova suočavaju se sa preprekama bez presedana. Ne samo u finansijskom smislu, opštine su pod neviđenim pritiskom centralne vlade“, naveo je Ramadani u objavi na Fejsbuku, optužujući izvršnu vlast i da lokalnom nivou nanosi štetu postupajući, kako tvrdi, suprotno Zakonu o lokalnoj samoupravi.
„Vlada bez mandata sakati opštine. Nekonstituisanje Skupštine nova je blokada države od strane Samoopredeljenja. Danas bi trebalo da u Skupštini raspravljamo o ovoj blokadi opština. Ali blokada je sada postala višeslojna“, naveo je Ramadani.
Glasovi za Skupštinu postoje, sporno vezivanje za izbor predsednika
Aktuelni zastoj usledio je nakon što su poslanici novog saziva, proisteklog iz izbora 7. juna, potvrdili mandate i položili zakletvu, ali predsednik Skupštine još nije izabran, čime se, uz izbor potpredsednika smatra da je skupština de fakto konstituisana.
Samoopredeljenje sa političkim saveznicima i predstavnicima nevećinskih zajednica, sa izuzetkom Srpske liste, ima dovoljno glasova za izbor predsednika parlamenta i konstituisanje Skupštine.
Kurti, međutim, nije predložio kandidata za predsednika Skupštine, insistirajući da se prethodno postigne politički dogovor koji bi omogućio i izbor budućeg predsednika Kosova. On tvrdi da bi konstituisanje parlamenta bez takvog sporazuma moglo da pokrene proces koji bi, ukoliko predsednik ne bude izabran u ustavnom roku od 60 dana, ponovo doveo do prevremenih parlamentarnih izbora.
Takvo povezivanje dva procesa prethodnih dana osporavali su opozicija i pravni stručnjaci. Oni ukazuju da izbor predsednika Skupštine i njeno konstituisanje ne treba uslovljavati prethodnim političkim dogovorom o budućem predsedniku Kosova, odnosno obezbeđivanjem podrške za predsedničkog kandidata. Pravnici su osporavali i Kurtijevo tumačenje početka roka, uz ocenu da rok za izbor predsednika još nije počeo da teče.
LDK je tokom ranijih razgovora sa Samoopredeljenjem otvoreno zagovarao novi mandat Vjose Osmani, dok je LVV insistirao na nestranačkoj, konsenzualnoj ličnosti, ne otkrivajući javno ime kandidata kojeg bi podržao. PDK i AAK su se u međuvremenu usprotivili povezivanju konstituisanja Skupštine sa izborom predsednika i nisu učestvovali u poslednjim razgovorima koje je inicirala vršilac dužnosti predsednika Aljbuljena Hadžiju.
Dodatni obrt usledio je prošle nedelje, kada je LDK odustao od insistiranja na svom kandidatu i saopštio da je spreman da podrži nestranačku, konsenzualnu ličnost za predsednika. Time su se, barem kada je reč o principu izbora nestranačkog kandidata, približile pozicije LDK-a i Samoopredeljenja, ali to nije dovelo do nastavka konstitutivne sednice.
Dehari upozorava i na mogućnost sukoba
Predsedavajući konstitutivne sednice Avni Dehari iz Samoopredeljenja, sa druge strane, pozvao je političke partije da najpre postignu dogovor.
On je upozorio da bi pokušaj nastavka sednice bez političkog sporazuma mogao dodatno da zaoštri situaciju.
„Svaki pokušaj da se sednica nastavi bez političkog dogovora samo dodatno zaoštrava situaciju i povećava rizik od sukoba, pa čak i fizičkog konflikta unutar skupštinske sale“, naveo je Dehari na Fejsbuku.
Vršilac dužnosti predsednika Kosova Albulena Hadžiju takođe je pozvala lidere političkih stranaka na razgovore, ali su PDK i AAK odbili poziv.
Hadžiju je juče izrazila žaljenje zbog njihovog odbijanja, navodeći da su građani kroz tri uzastopna izborna procesa jasno iskazali svoju volju i da je odgovornost političkih lidera da je sprovedu.
Bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani, aktuelni zastoj u Skupštini i postupanje predsedavajućeg konstitutivne sednice Avnija Deharija nazvao je „crnom mrljom u političkoj i ustavnoj istoriji zemlje“.
Hasani smatra da zbog nekonstituisanja Skupštine ne treba ponovo pokretati postupak pred Ustavnim sudom. Istovremeno osporava i status Aljbuljene Hadžiju kao vršioca dužnosti predsednika, navodeći da, čak i kada bi imala takav status, ne bi imala ovlašćenje da saziva konsultacije stranaka o političkim pitanjima, osim kada je reč o određivanju datuma izbora.
Kosovo se tako, nakon izbora 7. juna – trećih parlamentarnih izbora u kratkom periodu – ponovo nalazi pred sporom oko konstituisanja Skupštine, ovog puta neposredno povezanim sa narednim izborom predsednika Kosova.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
