Sve ono što činite, po blagoslovu Vladike Teodosija i trudim monaha i monahinja, braće i sestara sa Kosova i Metohije svedoči da je i Kosovo Crkva, i da je i Kosovo u Crkvi. Zato ono za nas ne samo da nije prošlost, nego naprosto, po svojoj prirodi, po svojoj suštini, ne može biti prošlost, nego je jedno večno – sada, poručio je juče poglavar Srpske pravoslavne crkve.
On je u Hramu Svetog Save dočekao i obratio se studentima iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, učesnicima Prizrenske duhovne škole na prvom velikom Liturgijskom okupljanju svih polaznika Prizrenske Letnje Duhovne škole.
Porfirije je zagrlio sve studente, kako je rekao, u Duhu Svetome, u Crkvi u kojoj su se sabrali i poručio im da „gde je Crkva, tamo je prisutno i carstvo Božje, tamo je prisutno i Carstvo nebesko“.
„Letnja duhovna škola je izraz te činjenice, jer duhovnost ne postoji bez Duha svetoga. Oni, koji su imali blagoslov Božji, mogućnost da u Duhu Svetome dožive lepotu Sina Božjeg i da kroz njega upoznaju Oca njegovog i našeg – znaju da tamo gde je Crkva ne postoji ono što je prošlo, sadašnje i buduće. Postoji samo radost i tajna večne ljubavi Hristove“.
Crkva ne poznaje prošlo, ne poznaje samo sadašnje i ne poznaje samo buduće, iako sve dolazi iz budućnosti iz večnosti, poručio je polaznicima patrijarh Porfirije.
„Zato sve što je u crkvi ono postoji – vaša pesma, vaša reč, a iznad svega vaš osmeh, pa i vaše suze duhovne, otkucaji vašeg srca“, kazao je.
Tako, kazao je dalje, i KiM ne može biti prošlost.
„Sve ono što činite, po blagoslovu Vladike Teodosija i trudim monaha i monahinja, braće i sestara sa Kosova i Metohije svedoči da je i Kosovo Crkva, i da je i Kosovo u Crkvi. Zato ono za nas ne samo da nije prošlost, nego naprosto, po svojoj prirodi, po svojoj suštini, ne može biti prošlost, nego je jedno večno – sada“.
Istakao je potom da upotreba reči „nije naše“, „jeste naše“, „bilo je“, „biće“ jesu reči koje su tekuće, ali:
„Ono što mi znamo je da tamo gde su Pećka patrijaršija, Dečani, Gračanica i sve po redu – jeste i Crkva“.
A tamo gde je Crkva, tu postoji i jeste jedno, večno – sada
A to nije tako jer „mi to tako više želimo ili smo to više ili manje zaslužili“, kazao je dalje srpski patrijarh.
„To je zbog toga što je to istina prisustva blagodati duha Setoga. Istina prisustva gospoda Hrista koji je glava Crkve i koji iz konteksta tekućeg i prolaznog i relativnog, izdvaja sve ono što je večno“, poručio je.
„Ove sitno izatkane mreže na Kosovu i Metohiji, svetinjama koje su podizali naši sveti preci, zbog te mreže – Kosovo ostaje kao opiljci metala spojeni za magnet koji se zove Hristos kao trajna vrednost, istina i činjenica, trajna realnost za nas pravoslavne Srbe“.
A Srbi su verom vezani da poslušaju reči Hristove u kojima on poziva da „volimo i neprijatelje svoje“.
„Samo ljubavlju prema gospodu i ljubavi međusobno – mi ćemo biti pobednici. Šta god to značilo. Ta vrsta pobede se ne meri merilima ovog sveta. Ta ljubav podrazumeva da volimo bližnjeg kao samoga sebe, ta ljubav je iracionalna, nelogična. Ona nas poziva na to da volimo neprijatelje svoje. U toj reči Hristovoj podrazumeva se da mi nikoga i nemamo kao svoje neprijatelje. To je gospod naš…“
Studentima je uputio poruku da nema duhovnosti bez Svetog Duha i Boga „kao centra našega postojanja“, kao „mere i merila našega života“.
„Tu činjenicu ne treba zaboraviti na putu iskušenja kojima smo svakodnevno izloženi. Živimo u fluidnom svetu, u svetu koji menja oblike i sadržaje, u svetu u kojem se insistira na percepcijama, u svetu u kojem postoje centri ili oruđa, nazovimo ih onako kako su među nama poznata i ovde su prisutni, u svetu medija iza kojih ipak stoji ruka, koji stvaraju glad, a onda nude i hranu kojom treba ta glad da se utoli. Ali po pravilu te ruke nisu spojene sa Duhom Svetim i po pravilu te ruke nemaju isti cilj koji ima Duh Sveti“, rekao je srpski patrijarh.
Pre njegovog obraćanja polaznicima Prizrenske Letnje Duhovne škole služena je sveta liturgija, a služio ju je episkop novobrdski Ilarion.
Prizrenska duhovna škola svakog leta održava se na Kosovu, u okrilju eparhije raško-prizrenske.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
