Stav crkve o Kosovu se nije menjao i on je svima dobro poznat. Ono što je za Rimokatoličku crkvu Vatikan, to je za nas Kosovo. Za nas je Kosovo najdublji koren, kazao je večeras srpski patrijarh.
U intervjuu za RTS, na pitanje o tome „da li se sve vladike slažu sa njegovom rečenicom da je referendum za Kosovo i Metohiju održan 1389. godine“, kazao je:
„Ja dosad nisam naišao ni na jednog od braće episkopa, a i u sveštenstvu, na disonantne tonove kada je reč o Kosovu. Naravno da za nas Kosovo nije samo političko pitanje, to je mnogo dublje duhovno pitanje. Zato mi kažemo da Kosovo nije naprosto mit, zato što na planu mita vi možete biti gubitnik ili dobitnik. Kosovo je kao zavet za nas vezano za Novi zavet, a u središtu, u srži Novog zaveta stoji svetost i mi smo pozvani na svetost i za nas je Kosovo zaista svetinja“.
U brojnim susretima sa međunarodnim predstavnicima, u pokušaju da, kako kaže „dočara“, šta Kosovo Srbima znači, mnogima je govorio:
„Ono što je za Rimokatoličku crkvu Vatikan, to je za nas Kosovo“.
„Najbolje je Vasko Popa rekao, ‘polje kakvog nema, nebo iznad zemlje i nebo ispod zemlje’. Dakle, Kosovo je za nas okovano nebom i u tom smislu, ne može biti predmet pragmatičnosti, predmet racionalnog i logičnog. Šta je to efemerna dobit, šta je to praktično korisno, jer onog trenutka kad mi ugasimo Kosovo u sebi, mi naprosto postajemo identitetski nešto sasvim drugo u odnosu na čitavu našu istoriju i predistoriju, u odnosu na svoje oce, praoce i svega ostalog“, poručio je patrijarh Porfirije.
Kontinuitet i pogled i hod u budućnost jednog naroda nemoguć je bez dubokog korena, a Srbima je Kosovo najdublji koren.
Na pitanje da razjasni ranije navode o „ogradama“ Srba i Albanaca, patrijarh je kazao da „ograda ne mora da deli“ i da pod ogradom on podrazumeva samosvest i identitetski karakter naroda.
„Suštinska i prava ograda je put spajanja isključivo i samo kada smo mi osvešćeni kao pojedinci i narodi. Onda mi imamo neku svojevrsnu ogradu, definiciju svog bića ali takva ograda podrazumeva opštenje naroda. U tom smislu smatram da je veoma važno razgovarati. Potrebna je elementarna emocija poštovanja a da bi se to saznalo, mora da se razgovara koliko god bilo teško i bili na krstu. I Albanci na svom krstu sa svojim ambicijama, zahtevima i snovima“, naveo je.
Patrijarh je naglasio „da je potrebna istrajnost, da su potrebni razgovori, upoznavanje drugog“, te da to, „pre ili kasnije, odblokiraće blokade“, kao što su to mnogi slučajevi u istoriji pokazali.
Na pitanje o „snovima“ onih sa jedne strane o „Kosovu bez Albanaca“ i „Velikoj Albaniji bar do Kruševca a posle ćemo da vidimo“, patrijarh kaže:
„Možda ima takvih sa snovima i željama da Albanaca nema i obrnuto, ali to ne bi bilo u skladu sa istorijskim realnostima a naročito ne sa jevanđeljem. Verujem da najveći deo našeg naroda i najveći deo albanskog naroda nema tu vrstu problema“.
Već da nasuprot tome, smatra, narodi imaju potrebu za deljenjem, zajednicom i da se samo tako potvrđujemo kao ljudi.
Kaže i da kada god bi se sretao sa Albancima nije imao veće probleme u komunikaciji.
„Naročito to svedoče naši ljudi koji žive na Kosovu, bez obzira na sve teškoće. Jedno su političke ambicije i ciljevi određene političke strukture a drugo je narod koji ima dovoljno svojih muka i problema, tako da mu ne preostaje mnogo prostora da se bavi velikim pitanjima“, zaključio je patrijarh u delu o Kosovu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
