Paljokaj: „Čudno je da nema nijedne NATO zastave za Dan oslobođenja“

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Paljokaj: Posle Banjske, Albanija je promenila pristup prema Srbiji – nema više razumevanja koje je imala

Novinar Augustin Paljokaj (Palokaj) izjavio je da se stav Albanije prema Kosovu pozitivno promenio nakon napada u Banjskoj. On je dodao da Kosovo nema bezuslovnu podršku ni od jedne države, pa ni od Albanije, i da ne bi trebalo da očekuje tako nešto.

„Albanija neće ugroziti sopstvene interese da bi nešto učinila za Kosovo, iako se ponašanje Albanije promenilo posle Banjske. Na međunarodnim nastupima, Albanija više nema ono razumevanje za Srbiju koje je imala pre Banjske – to je pozitivna promena. Kosovo nema bezuslovnu podršku ni od koga, pa ni od Albanije. Na primer, Rusija za Srbiju kaže: ‘šta god da Srbija uradi, mi smo na strani Srbije’. Za Kosovo to niko ne kaže – ni Albanija, ni Sjedinjene Američke Države, ni Nemačka. Podržavaju nas dok misle da smo u pravu“, rekao je Paljokaj u emisiji „Konfront“ na KTV.

Upotreba nuklearnog oružja od strane Rusije značila bi samouništenje Rusije

Iako je Rusija opasna, ona nije snažna. Rekao je da bi upotreba nuklearnog oružja značila samouništenje.

„Zemlja koja ima toliko nuklearnih bombi jeste opasna, ali to ne znači da je i jaka. Strah od Rusije postoji jer ima nuklearno oružje, ali stručnjaci kažu da Rusija zna da bi upotreba tog oružja značila uništenje same Rusije“, izjavio je on u emisiji „Konfront“.

Takođe je rekao da Nemačka sprovodi odluku o zatvaranju svih nuklearnih reaktora i da više ne proizvodi električnu energiju iz nuklearnih generatora.

„Nemačka mora da moli Francusku i Veliku Britaniju, koje su jedine nuklearne sile u Evropi, da ako se SAD povuku iz uloge nuklearnog odvraćanja, one preuzmu taj položaj, i da se atomske bombe postave u Nemačkoj kao deo strategije odvraćanja“, rekao je Paljokaj.

Čudno je da nema nijedne NATO zastave za Dan oslobođenja

Paljokaj je rekao da tokom boravka u Prištini nije video nijednu zastavu NATO-a, iako se obeležava godišnjica oslobođenja Kosova.

„Proslavlja se Dan oslobođenja Prištine, ali se ne zna da li se slavi dan ulaska NATO-a na Kosovo ili kada je neka jedinica OVK-a ušla u neki deo grada. Danas sam video manifestaciju na kojoj je pisalo ‘Dan oslobođenja – 11. i 12. jun’. Da li je ulazak NATO-a oslobođenje, ili ulazak OVK-a? Žao mi je, danas se ponosimo što imamo svoju državu i svoju zastavu, ali nisam video da je Priština okićena NATO zastavama“, rekao je Paljokaj.

Dodao je da ne bi bilo moguće NATO bombardovanje bez Oslobodilačke vojske Kosova, niti OVK bez NATO-a.

Bugarska i Rumunija su spasile Kosovo od ruske invazije 1999. godine

Paljokaj se prisetio 11. juna 1999. godine, kada su ruske trupe ušle u Prištinu, a zatim se rasporedile na aerodromu u Prištini, što je izazvalo zabrinutost Zapada zbog moguće eskalacije sukoba.

„Iznenada su se ruski vojnici pojavili u Prištini, dočekani od strane tadašnjih srpskih građana, dok je to bio trenutak užasa za Albance, koji su očekivali NATO. Napustili su grad i otišli ka aerodromu, koji je bio strateška tačka“, rekao je Paljokaj.

Istakao je da su Bugarska i Rumunija tada postale spasioci Kosova jer su zatvorile svoj vazdušni prostor, čime su sprečile dolazak ruskih trupa iz Moskve.

„General Vesli Klark je naredio da se aerodrom preuzme pod kontrolu. Nije bilo druge mogućnosti – ili da molimo Ruse da nam ga prepuste, ili da se sukobimo s njima. Nisu predstavljali problem za NATO, ali su ipak bili ruski vojnici. Čekali su pojačanja iz Moskve – hiljade specijalaca s padobranima – i to je zaista moglo da se desi. Međutim, Bugarska i Rumunija nisu dozvolile da se koristi njihov vazdušni prostor. Njihov stav je bio iskren i čvrst, iako su tada bile najsiromašnije zemlje Evrope. Mnogo toga je moglo da krene drugim putem“, zaključio je Paljokaj.