Ovogodišnji osmomartovski marš u PR u znaku solidarnosti sa palestinskim narodom, aktivisti kritikuju vlast zbog „učešća u održavanju kolonijalnog poretka u Gazi“

Izvor: Koha (Tekst je preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Latra Demači, aktivistkinja iz kolektiva „Marširamo, ne slavimo“, najavila je da će poruka ovogodišnjeg osmomartovskog marša u Prištini biti „Pobuna za dostojanstven život“, zasnovan na tri glavna pitanja.

Demači je juče za Koha rekla da će ove godine marš biti protiv rodnog i patrijarhalnog nasilja, kao i u znak solidarnosti sa ugnjetavanim narodima.

Demači je najavila da će marš početi u 12 časova 8. marta u centru Prištine.

„Ove godine se bunimo za život sa dostojanstvom na osnovu tri glavna pitanja ili stuba. Prvo pitanje je pobuna protiv institucionalizovanog i svakodnevnog patrijarhalnog i rodno zasnovanog nasilja. Važno je da se rodno i patrijarhalno nasilje shvati kao strukturno nasilje. Takođe nam je bilo važno da razmišljanje o rodno zasnovanom nasilju počne od naših ličnih iskustava. Ne možemo imati nikakvu društvenu transformaciju koja ne ide ruku pod ruku sa transformacijom materijalnih uslova. Treća i poslednja tačka je solidarnost sa ugnjetavanim narodima, najpre u Palestini. Ne možemo imati život sa dostojanstvom kada su narodi u drugim zemljama sveta ugnjetavani. Ova solidarnost ne proizilazi samo iz odraza naših principijelnih stavova“, rekla je ona.

Govoreći o solidarnosti sa ugnjetavanim narodima, Demači je okrivila Kosovo za političku tišinu u vezi sa situacijom u Gazi.

„Nalazimo se na političkoj tački gde Kosovo, ne samo da je saučesnik genocida u Gazi u smislu političkog ćutanja, već aktivno učestvuje na vojne načine u održavanju kolonijalnog poretka u Palestini i u Gazi. Za nas, učestvovanje Kosova u Odboru za Mir, je učešće u odboru odnosno strukturi koja još uvek nije artikulisala kako želi da donese mir i slobodu za palestinski narod. Odbor za mir je struktura kojom rukovode fašističke ličnosti iz Epstinovih redova, tako da nam je veoma teško da ovu strukturu sagledamo kao miroljubivu strukturu, kao strukturu koja želi slobodu“, naglasila je ona.