Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je večeras u Katedrali Svete Majke Tereze u Prištini da pismo apostola Pavla, u kojem se navodi da je Jevanđelje objavljeno „od Jerusalima pa sve do Ilirika“, svedoči da su albanske zemlje bile rani deo istorije hrišćanstva.
Obraćajući se na svečanosti organizovanoj na Badnje veče, uoči Božića koji se sutra obeležava po gregorijanskom kalendaru, Osmani je istakla duboku istorijsku povezanost prostora Kosova sa razvojem hrišćanske civilizacije.
„Večeras se prisećamo Poslanice apostola Pavla Rimljanima, u kojoj stoji da je Jevanđelje objavljeno ‘od Jerusalima pa sve do Ilirika’. Ovaj podatak nas podseća da su albanske zemlje bile rani deo istorije hrišćanstva“, kazala je Osmani.
Ilirik je bila rimska provincija na prostoru zapadnog Balkana (delovi današnje Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, severne Albanije).
Govoreći o onom što vidi kao istorijski kontinuit, kosovska predsednica naglasila je ulogu ličnosti koje je povezala sa ilirskim, odnosno dardanskim poreklom.
„U tom istorijskom luku stoje velike ilirske ličnosti poput Konstantina Velikog i Justinijana Prvog, obojice Dardanaca, koji su prihvatanjem hrišćanstva oblikovali temelje evropske civilizacije i ugradili njegove vrednosti u rimsko pravo“, navela je Osmani.
Ona je spomenula i Svetog Jeronima, jednog od najznačajnijih ranohrišćanskih teologa i crkvenih otaca, „čiji je prevod Svetog pisma svetu podario Svetu Bibliju“, kao i papu Klementa, za koga je rekla da je „poznat kao papa Albanac“, dodajući da je njegov doprinos imao trajan uticaj na duhovni i kulturni razvoj Evrope.
Osmani je podsetila i na prve katoličke mučenike sa ovih prostora, Florusa i Laurusa iz Ulpijane, navodeći da su „svojom žrtvom ostavili neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva na ovim prostorima“.
U nastavku govora, Osmani se osvrnula i na istorijsku povezanost Kosova sa Zapadom.
„Naša povezanost sa zapadnim vrednostima vodi nas ka sećanju na Đorđa Kastriota Skenderbega, ‘Atletu Hristovog i zaštitnika hrišćanstva’, kao i na viziju predsednika Ibrahima Rugove, koji je ovu Katedralu video kao simbol mira, dijaloga i međusobnog poštovanja“, kazala je Osmani.
Poseban deo obraćanja bio je posvećen odnosima sa Vatikanom, koji inače i dalje ne priznaje Kosovo, uprkos dugogodišnjim naporima kosovske diplomatije da se to i dogodi. Osmani je navela da je nedavno imala privatnu audijenciju kod pape Lava XIV.
„Pre nekoliko dana imala sam čast da budem primljena u privatnu audijenciju kod Njegove svetosti pape Lava XIV, kome sam uputila poziv da poseti Republiku Kosovo“, rekla je Osmani.
Prema njenim rečima, odnosi Kosova i Vatikana zasnovani su na zajedničkim vrednostima mira, ljudskog dostojanstva i međureligijske harmonije.
„Kosovo ostaje posvećeno jačanju odnosa sa Svetom Stolicom, kao i promovisanju mira, tolerancije i suživota među svim zajednicama“, poručila je Osmani.
Na kraju obraćanja, Osmani je istakla da Božić nosi poruku nade i podseća da „svetlost uvek pronađe put“, pozvavši građane da praznične dane provedu u duhu solidarnosti, međusobnog poštovanja i brige jednih za druge.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je večeras u Katedrali Svete Majke Tereze u Prištini da pismo apostola Pavla, u kojem se navodi da je Jevanđelje objavljeno „od Jerusalima pa sve do Ilirika“, svedoči da su albanske zemlje bile rani deo istorije hrišćanstva.
Obraćajući se na svečanosti organizovanoj na Badnje veče, uoči Božića koji se sutra obeležava po gregorijanskom kalendaru, Osmani je istakla duboku istorijsku povezanost prostora Kosova sa razvojem hrišćanske civilizacije.
„Večeras se prisećamo Poslanice apostola Pavla Rimljanima, u kojoj stoji da je Jevanđelje objavljeno ‘od Jerusalima pa sve do Ilirika’. Ovaj podatak nas podseća da su albanske zemlje bile rani deo istorije hrišćanstva“, kazala je Osmani.
Govoreći o onom što vidi kao istorijski kontinuit, kosovska predsednica naglasila je ulogu ličnosti koje je povezala sa ilirskim, odnosno dardanskim poreklom.
„U tom istorijskom luku stoje velike ilirske ličnosti poput Konstantina Velikog i Justinijana Prvog, obojice Dardanaca, koji su prihvatanjem hrišćanstva oblikovali temelje evropske civilizacije i ugradili njegove vrednosti u rimsko pravo“, navela je Osmani.
Ona je spomenula i Svetog Jeronima, jednog od najznačajnijih ranohrišćanskih teologa i crkvenih otaca, „čiji je prevod Svetog pisma svetu podario Svetu Bibliju“, kao i papu Klementa, za koga je rekla da je „poznat kao papa Albanac“, dodajući da je njegov doprinos imao trajan uticaj na duhovni i kulturni razvoj Evrope.
Osmani je podsetila i na prve katoličke mučenike sa ovih prostora, Florusa i Laurusa iz Ulpijane, navodeći da su „svojom žrtvom ostavili neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva na ovim prostorima“.
U nastavku govora, Osmani se osvrnula i na istorijsku povezanost Kosova sa Zapadom.
„Naša povezanost sa zapadnim vrednostima vodi nas ka sećanju na Đorđa Kastriota Skenderbega, ‘Atletu Hristovog i zaštitnika hrišćanstva’, kao i na viziju predsednika Ibrahima Rugove, koji je ovu Katedralu video kao simbol mira, dijaloga i međusobnog poštovanja“, kazala je Osmani.
Poseban deo obraćanja bio je posvećen odnosima sa Vatikanom, koji inače i dalje ne priznaje Kosovo, uprkos dugogodišnjim naporima kosovske diplomatije da se to i dogodi. Osmani je navela da je nedavno imala privatnu audijenciju kod pape Lava XIV.
„Pre nekoliko dana imala sam čast da budem primljena u privatnu audijenciju kod Njegove svetosti pape Lava XIV, kome sam uputila poziv da poseti Republiku Kosovo“, rekla je Osmani.
Prema njenim rečima, odnosi Kosova i Vatikana zasnovani su na zajedničkim vrednostima mira, ljudskog dostojanstva i međureligijske harmonije.
„Kosovo ostaje posvećeno jačanju odnosa sa Svetom Stolicom, kao i promovisanju mira, tolerancije i suživota među svim zajednicama“, poručila je Osmani.
Na kraju obraćanja, Osmani je istakla da Božić nosi poruku nade i podseća da „svetlost uvek pronađe put“, pozvavši građane da praznične dane provedu u duhu solidarnosti, međusobnog poštovanja i brige jednih za druge.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
