Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu protiv osam osoba inicijala M.K, V.M., D.R., Z.D., C.B., M.I., S.S. i S.K, zbog sumnje da su počinili krivično delo „ratni zločini protiv civilnog stanovništva“.
Prema navodima tužilaštva, oni se terete da su u periodu od 24. do 31. marta 1999. godine u Đakovici, tokom opsežne operacije, „delujući zajedno i u koordinaciji sa policijskim, vojnim i paravojnim strukturama, učestvovali u ubistvima, proterivanju civila, kao i uništavanju i pljački njihove imovine“.
Tužilaštvo navodi da postoji osnovana sumnja da je tokom ove operacije ubijeno 65 civila, dok se 12 vodi kao nestalo.
Kako su osumnjičeni nedostupni pravosudnim organima, tužilaštvo je predložilo Osnovnom sudu u Prištini da se postupak vodi u odsustvu.
Ovaj slučaj dolazi nedugo nakon što je krajem aprila počelo suđenje u odsustvu Grujici Veljoviću u Prištini za ratne zločine, što dodatno ukazuje na trend procesuiranja ovih dela bez prisustva optuženih.
Raste broj postupaka, ali i dileme o pravdi
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo Kosova, tokom 2025. godine vođeno je 50 postupaka protiv 154 pripadnika srpskih snaga optuženih za ratne zločine.
Od toga, 24 optužnice podignute su u odsustvu, protiv ukupno 120 okrivljenih. U istom periodu podignuto je 15 novih optužnica, od kojih je 10 takođe u odsustvu.
Sudovi su doneli 10 presuda – deset osoba je osuđeno, dok je jedno lice oslobođeno optužbi. U tri slučaja izrečene su maksimalne kazne od 15 godina zatvora u odsustvu.
Međutim, iz FHPK upozoravaju da ovakav trend otvara pitanje da li se postiže stvarna pravda ili samo formalni rezultati.
„Pravda se ne meri brojem optužnica ili presuda, već poverenjem da je proces bio pravičan i potpun“, naveo je autor izveštaja Amer Alija.
Problem saradnje i ograničenja procesa
Jedan od ključnih izazova u ovim postupcima jeste nedostatak saradnje sa Srbijom, gde se, prema navodima pravosudnih institucija, nalazi većina osumnjičenih.
Zbog toga sudovi imaju poteškoće da obaveste optužene o postupcima i obezbede njihovo prisustvo, što dodatno komplikuje sprovođenje suđenja u skladu sa standardima pravičnog postupka.
I međunarodni predstavnici upozoravaju na ove izazove. Ambasador Švajcarske poručio je da veći broj optužnica ne znači nužno i više pravde, te da bi suđenja u odsustvu trebalo koristiti samo u izuzetnim slučajevima.
Suđenja u odsustvu – relativno nov mehanizam
Mogućnost suđenja u odsustvu u kosovskom pravosudnom sistemu uvedena je 2019. godine izmenama Zakona o krivičnom postupku, dok su dodatne izmene usledile 2021. i 2022. godine.
Prva optužnica po ovom principu podignuta je 2023. godine i to protiv Čedomira Aksića. Ovaj je slučaj okončan krajem decembra 2024, kada je Osnovni sud u Prištini u odsustvu osudio Aksića na 15 godina zatvora za ratne zločine, uključujući umešanost u događaje koje je sud okarakterisao kao „masakr u Račku“.
Takođe, u junu prošle godine počelo je i suđenje u odsustvu za slučaj Meja, jednu od najvećih optužnica ove vrste. Među optuženima su tada visoki vojni i bezbednosni zvaničnici, uključujući Momira Stojanovića, nekadašnjeg načelnika u Prištinskom korpusu, kao i Franka Simatovića „Frenkija“, bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije.
Procesi ubrzani, ali vreme protiv pravde
Od početka 2026. godine već je osuđeno pet osoba za ratne zločine, dok je jedno lice oslobođeno. Istovremeno, više osoba srpske nacionalnosti je uhapšeno pod istim optužbama.
Zaključak izveštaja FHPK ukazuje da je procesuiranje ubrzano, ali i da vreme postaje sve veći izazov.
Ključno pitanje koje ostaje otvoreno jeste – da li se ovim procesima zaista postiže pravda ili se ona svodi na statistiku.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
