Dan političkog pritiska na vlast Aljbina Kurtija – od Specijalnog tužilaštva do skupštinske govornice. Alijansa za budućnost Kosova (AAK) jutros je podnela krivičnu prijavu protiv Vlade u tehničkom mandatu, odnosno premijera u tehničkom mandatu, zbog 17 odluka donetih 12. avgusta, za koje tvrdi da su protivzakonite. Nekoliko sati kasnije njeni poslanici, zajedno sa poslanicima PDK-a, ponovo su se okupili u skupštinskoj sali, zahtevajući nastavak konstitutivne sednice. Time Kadrijaj je albansku nacionalnu zastavu sa mesta na kojem sedi Kurti prenela za govornicu, dok je Burim Ramadani poručio da je danas „18. dan nove faze blokade“ i ustvrdio da je Samoopredeljenje u „pravnoj, a ne samo političkoj panici“.
Istovremeno, u ranim večernjim satima u istoj zgradi sastali su se Kurti i predsednik LDK Ljumir Abdidžiku, sa saradnicima, kako bi razgovarali o konkretnim imenima za budućeg predsednika. Kurti je pred sastanak poručio da pokušavaju da izbegnu nove izbore i da će imena ostati poverljiva dok ne postignu dogovor. Sastanak je počeo oko 18 časova, a do zaključenja ovog teksta njegov ishod nije bio poznat.
Od jučerašnje najave do prijave protiv 17 odluka
AAK je još sinoć najavio da će Specijalnom tužilaštvu predati krivičnu prijavu protiv Vlade u tehničkom mandatu, ali tada nije precizirao ni koje odluke osporava, niti protiv koga će prijava konkretno biti usmerena.
Jutros je to učinio.
Poslanik AAK Besnik Tahiri nakon predaje prijave rekao je da se ona odnosi na Vladu u tehničkom mandatu, odnosno na premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija, zbog odluka donetih na sednici Vlade 12. avgusta.
Reč je o 17 odluka koje se uglavnom odnose na imenovanje komisija za izbor visokih državnih službenika, dok se jedna odnosi na izbor sekretara.
Među njima su, prema podacima koje je objavila Koha, komisije za izbor zamenika generalnog direktora Državne agencije za arhive, generalnog sekretara Ministarstva zdravlja, direktora u Inspektoratu Ministarstva pravde, Agenciji za besplatnu pravnu pomoć i Agenciji za upravljanje zaplenjenom i konfiskovanom imovinom.
AAK smatra da Vlada u tehničkom mandatu za takve poteze nema zakonsko ovlašćenje.
Tahiri je kazao da su prijavu podneli jer, prema proceni stranke i pravnika koji zastupaju predmet, odluke „padaju u suprotnost sa zakonom“ i pravilima koja obavezuju Vladu.
Naglasio je da, prema njihovom tumačenju Zakona o Vladi, kabinet u tehničkom mandatu ne može da donosi takve odluke.
Time je konkretizovana jučerašnja najava AAK-a, koja je usledila nakon sednice Predsedništva ove stranke.
Đini juče: „Blokirano 120 poslanika“
Predsednik AAK Ardian Đini juče je institucionalnu situaciju opisao kao jedno od „najbrutalnijih kršenja Ustava“ koje Kosovo pamti.
Tvrdio je da se neuspehom konstituisanja parlamenta praktično onemogućava svih 120 izabranih poslanika da preuzmu i vrše mandat.
„Ovo je jedno od najbrutalnijih kršenja Ustava, ustavnog poretka i demokratije na Kosovu koje se dogodilo do sada. Sprečavanje poslanika da obavljaju svoju funkciju kao predstavnici naroda jedno je od najbrutalnijih kršenja koje se dogodilo do sada i ne verujem da iko pamti nešto slično, osim 1989. godine“, kazao je Đini.
Prema njegovim rečima, tada su poslanici bili sprečeni da vrše mandat, dok danas „jedan čovek ne dozvoljava konstituisanje organa“ i time blokira svih 120 poslanika, uključujući predstavnike nevećinskih zajednica.
Đini je stanje tokom poslednjih godina opisao kao „epohu prevare“, optužujući vlast za institucionalnu, moralnu i ekonomsku krizu.
„Ovih sedam godina ostaće zabeležene u istoriji Kosova kao godine najveće prevare, godine depresije i godine permanentne krize izazvane namerno“, poručio je.
PDK i AAK ponovo u skupštinskoj sali
Pravni potez AAK-a jutros je pratila nova politička akcija u Skupštini.
Poslanici PDK-a i AAK-a okupili su se u skupštinskoj sali i ponovo zatražili nastavak konstitutivne sednice.
Poslanik PDK-a Eljmi Rečica poručio je da niko nema pravo da zaustavi konstituisanje parlamenta.
„Ova država nije ničija privatna svojina, Ustav nije privatna svojina, Skupština nije privatna svojina“, poručio je Rečica.
Kritikovao je i skupštinsku administraciju zbog toga što ozvučenje u sali nije bilo uključeno, tvrdeći da niko nema pravo da poslanicima onemogućava da govore u skupštinskoj sali.
„Mnogo je lakše oštetiti instituciju nego je izgraditi. Država se ne ruši nužno preko noći, ona se ruši polako“, kazao je.
PDK i AAK već danima organizuju slične akcije. Juče su se njihovi poslanici okupili ispred zgrade Vlade, gde su tražili da Kurti i njegov kabinet napuste kancelarije i da se politički proces vrati u Skupštinu.
AAK: „Država ne može sa zatvorenim vratima“
AAK je današnju akciju predstavio kao protest Predsedništva stranke i poslaničke grupe zbog, kako su naveli, „institucionalne blokade i uzurpacije prostora koji pripadaju institucijama“.
„Naša poruka je jasna: Država ne može da funkcioniše sa zatvorenim vratima, blokiranim institucijama i uzurpiranim prostorima“, poručila je ova stranka.
Najupadljiviji deo današnje akcije usledio je kada je poslanica AAK Time Kadrijaj prišla prvom redu skupštinskih klupa, uzela albansku nacionalnu zastavu koja je stajala na mestu na kojem sedi Aljbin Kurti i prenela je do govornice.
Kadrijaj uzela zastavu sa Kurtijevog mesta: „Te vozove u Srbiju možeš ispratiti samo zastavom Srbije“
„Obraćam se Aljbinu Kurtiju. Kuda si krenuo, Aljbine? Na pogrešnom si putu i na pogrešnoj strani“, započela je Kadrijaj.
Potom se osvrnula na nekoliko tema koje je Samoopredeljenje ranije koristilo u svojoj političkoj kampanji, uključujući smrt Astrita Deharija i ubistvo policajca Afrima Bunjakua u Banjskoj.
Za Bunjakua je kazala da ga AAK i ona lično poštuju kao policajca koji je poginuo na dužnosti, ali je vlast optužila da je njegovo ime koristila u kampanji.
Podsetila je da su opozicione stranke posle događaja u Banjskoj tražile od Brisela sankcije Srbiji „zbog ubistva, povrede suvereniteta i integriteta i svega što je Srbijа učinila Kosovu“.
A potom je temu povezala sa nedavnom polemikom oko popravke vagona Trainkosa u Srbiji.
„Umesto toga, mi smo Srbiju nagradili sa skoro pola miliona evra za renoviranje vagona“, kazala je Kadrijaj.
Vagoni poslati na popravku u Zrenjanin izazvali sukobe poslanika Alijanse i Samoopredeljenja
Tada je objasnila i zbog čega je sa Kurtijevog mesta uzela albansku zastavu.
„Hoću da kažem Aljbinu zašto sam uzela ovu zastavu. Ne možeš te vozove ovom zastavom da ispratiš u Srbiju. Ne možeš ih ispratiti ni zastavom Kosova. U Srbiju te vozove možeš da ispratiš samo zastavom Srbije“, poručila je.
Kurtija je zatim nazvala „kršiocem Ustava“ i „patriotom na baterije“, uz optužbu da namerno ruši ustavni sistem.
„Ne možeš da se kamufliraš ni ovom zastavom, niti bilo kojom drugom, jer si ti kršilac Ustava i namerno rušiš ustavni sistem Kosova“, kazala je.
Govor je završila pozivom:
„Dosta je. Vratite se poslu, vratite se institucijama, konstituišite Skupštinu, poštujte Ustav.“
Kadrijaj je i pre dve i po nedelje bila u centru incidenta u skupštinskoj sali – 8. avgusta je, nakon odluke da se konstitutivna sednica ponovo odloži, Kurtija gađala jajima.
Spor oko vagona: Šta kaže Trainkos
Optužbe AAK-a u vezi sa vagonima nisu nove.
Polemika je intenzivirana početkom ove nedelje nakon što je objavljeno da je pet vagona javnog železničkog preduzeća Trainkos poslato na popravku u Zrenjanin.
Kadrijaj je i tada tvrdila da je, posle Banjske, vlast umesto snažnijih mera prema Srbiji ovoj zemlji „dala pola miliona“ kroz posao popravke vagona.
Trainkos je, međutim, saopštio da je tender dobila domaća kompanija „Profitech“, koja je potom izabrala podizvođača u Srbiji, te da javno preduzeće prema pravilima javnih nabavki nije određivalo podizvođača.
Iz kompanije su naveli i da im je izvođač objasnio da je vagone bilo moguće popraviti upravo tamo.
Vršilac dužnosti ministarke ekonomije Artane Rizvanoli odgovorila je AAK-u tvrdnjom da su vagoni na popravku u Zrenjanin slati i 2017. godine, odnosno pre dolaska Samoopredeljenja na vlast.
Ramadani: „Danas je 18. dan nove faze blokade“
Poslanik AAK Burim Ramadani današnje stanje opisao je kao „18. dan ove nove faze blokade“, nakon, kako je kazao, „stotina dana prethodnih blokada“.
On tvrdi da postoje dva ključna problema – nedostatak „ozbiljne institucionalne i državne svesti“ o očuvanju institucija i, kako je ocenio, kontinuirano kršenje zakona.
Potvrdio je i podnošenje krivične prijave.
„Kao što znate, Alijansa je danas podnela krivičnu prijavu Specijalnom tužilaštvu Republike Kosovo za nešto što je crno na belo, za nešto za šta je potpuno jasno da nemaju zakonsko pravo, niti mandat dobijen od parlamenta da donose odluke u ime naroda Kosova“, kazao je Ramadani.
Prema njegovim rečima, ako vlast dobije mandat u parlamentu, odnosno većinu za koju tvrdi da je ima, tada se može govoriti o zakonitom stanju.
„Suština ove situacije na Kosovu jeste nekonstituisanje Skupštine, dakle blokada Skupštine“, poručio je.
Ramadani je pozvao javnost da, bez obzira na druge političke teme, ima u vidu da je, prema njegovom viđenju, centralna politička tema upravo blokada parlamenta.
„Ova blokada ugrožava funkcionisanje institucija, ali zapravo ugrožava Kosovo da uđe u situaciju u kojoj ne samo da nikada ranije nije bilo, nego ni ovi koji danas drže uzde u rukama neće znati šta da rade“, kazao je.
„Samoopredeljenje je u pravnoj, ne samo političkoj panici“
Ramadani tvrdi i da se Samoopredeljenje sada nalazi u „pravnoj, a ne samo političkoj panici“ zbog poteza koje je preduzimalo.
Prema njegovom tumačenju, cilj Samoopredeljenja su novi izbori.
„Kao što smo mnogo puta rekli, oni su, po mom mišljenju, odlučili da zemlju ponovo odvedu na izbore, a svi ostali potezi samo su alibi da pronađu datum koji njima odgovara“, kazao je.
Govoreći o predsedniku, Ramadani je ponovio stav AAK-a da je za njegov izbor potreban politički dogovor.
Međutim, kaže da Alijansa nije zainteresovana za partijsku nagodbu koja bi se svela samo na ime kandidata.
„Za izbor predsednika potreban je politički dogovor. Za partijski politički dogovor mi nismo zainteresovani. Zainteresovani smo za sadržaj, a to su naših šest zahteva za strateške i etičke odluke za Kosovo“, kazao je.
Podsetio je da AAK još od 26. juna tvrdi da je spreman da pomogne formiranje institucija ukoliko se preuzme obaveza da tih šest zahteva bude sprovedeno.
„Za nas je važnije šta, a ne ime. Dogovor o imenu možemo da napravimo, ali ćemo ga podržati ako obuhvati šest pitanja koja smo pokrenuli. Ako ih ne obuhvati, nećemo pomoći“, rekao je.
Ramadani insistira i na tome da Kosovo ne može da ide na nove izbore bez prethodnog konstituisanja Skupštine.
„Kosovo ne ide na izbore bez konstituisanja Skupštine“, poručio je, dodajući da će nakon toga biti potrebno analizirati pravne rokove i osnov za eventualne dalje odluke.
Dok AAK govori o blokadi – Kurti i LDK pregovaraju o predsedniku
Dok su AAK i PDK tokom dana ponovo pritiskali vlast zbog Skupštine, uveče je u istoj zgradi počeo novi sastanak lidera Samoopredeljenja i LDK-a – Aljbina Kurtija i Ljumira Abdidžikua. Tema sve vreme ista: kandidat za budućeg predsednika.
Sa Abdidžikuom su na sastanak došli Vjosa Osmani i Ljutfi Haziri, dok su uz Kurtija bili Hekuran Murati i Arberije Nagavci.
Ni Abdidžiku, Haziri ni Osmani pre sastanka nisu želeli da kažu da li dolaze sa konkretnim imenom kandidata.
Kurti je, međutim, potvrdio da je cilj razgovora da se pronađe ime oko kojeg bi mogao da bude postignut dogovor i da se izbegnu novi izbori.
„Kao što smo se dogovorili, kako bismo zajedno zemlji ponudili ime novog predsednika i izbegli nepotrebne nove izbore“, kazao je pred sastanak.
Najavio je da javnost za sada neće saznati imena o kojima razgovaraju.
„Bićemo otvoreni prema vama kada je reč o procesu, ali dok ne postignemo dogovor moramo da čuvamo poverljivost razgovora.“
Dodao je: „Ja uvek očekujem najbolje, zato i danas na sastanak idemo sa dobrom voljom.“
Ranije tokom dana Gljauk Konjufca kazao je da Samoopredeljenje već ima spremna imena kandidata i izrazio očekivanje da postoji „prilično velika verovatnoća“ za dogovor sa LDK-om.
Kurti i Abdidžiku su se prethodno sastali 18. avgusta. Tada su razgovarali o kriterijumima za budućeg predsednika i saglasili se da na naredni sastanak dođu sa konkretnim imenima.
Skupština, u međuvremenu, ni nakon izbora održanih 7. juna još nije završila konstituisanje. Posle sednica 6. i 8. avgusta, na dnevnom redu ostali su izbor predsednika i potpredsednika parlamenta.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
