Nakon 54 neuspešna pokušaja da se konstituiše Skupština Kosova, od danas je na snazi privremena mera Ustavnog suda koja poslanicima zabranjuje da preduzimaju bilo kakve radnje u pravcu formiranja skupštine do 8. avgusta.
Ova mera usledila je nakon isteka roka koji je Sud postavio 26. jula, a kojim je od poslanika zahtevao da u tom roku izaberu predsednika Skupštine. Poslanici su imali poslednju priliku da konstituišu Skupštinu u subotu, 26. jula, ali pokušaji su i tada propali.
U subotu su se poslanici sastali dva puta – u 14:00 i u 22:00 – u nastavku sednice koja je počela 15. aprila. I 54. pokušaj, održan u 22:30, bio je neuspešan. Poslanici nisu uspeli da se dogovore oko formiranja Komisije koja bi omogućila tajno glasanje za predsednika Skupštine, čime je bio ispunjen rok koji je Ustavni sud ranije odredio.
Predsedavajući konstitutivne sednice, Avni Dehari (LVV), izjavio je da je uložio sve napore da se rešenje pronađe u predviđenom roku, ali da zbog neuspeha sednice ostaju obustavljene do nove odluke Suda.
„Do druge odluke ili konačne odluke Ustavnog suda, sednice će biti obustavljene“, rekao je Dehari.
Privremena mera, donesena vanredno u četvrtak, izriče zabranu poslanicima da donose odluke ili preduzimaju bilo kakve radnje u vezi sa konstituisanjem Skupštine sve do 8. avgusta. Prema svemu sudeći, do tada neće biti novih sastanaka Skupštine.
Tokom sinoćnje sednice, pre nego što je započelo glasanje, poslanice PDK i LDK, Vjora Čitaku i Hikmeta Bajrami, pozvale su predsedavajućeg Deharija da ne krši Ustav. One su potom ušle u žustru raspravu sa poslanicima Samoopredeljenja. Bajrami je na kraju isključen mikrofon, ali je nastavila da poslanike Samoopredeljenja naziva „kukavicama“.
Dok su poslanici Samoopredeljenja napustili salu, obraćali su se predsednici PDK i LDK, Memlji Krasnići i Ljumir Abdidžiku, koji su kritikovali Samoopredeljenje i Aljbina Kurtija za „uzurpaciju institucija“, ali su sve opozicione stranke bile veoma kritične na račun glavnog čoveka Samoopredeljenja.
Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta ocenio je da su novi izbori neizbežni i da je sinoćnja sednica bila samo farsa.
„Sinoć smo na najsramniji način videli završetak farse sa desetinama sednica održanih od 15. aprila, posebno onih poslednjih nedelja koje su sazvane samo da bi se ‘zatekle’, jer nijedna stranka nije uložila pravi napor. Samoopredeljenje sa jedne i opozicione stranke sa druge strane nisu pokazali iskrenu volju“, rekao je Cakoli jutros za prištinsku Kohu.
On je dodao da je poslednji pokušaj bio još besmisleniji i više pokušaj da se stvori utisak pred građanima nego da se reši ćorsokak.
Ova politička blokada traje već skoro pola godine od održavanja parlamentarnih izbora – 9. februara, a Kosovo i dalje nema predsednika i potpredsednika Skupštine, kao ni novu Vladu.
Ključni kamen spoticanja je kandidatura Aljbuljene Hadžiju iz Samoopredeljenja za predsednicu Skupštine, koja nije uspela da obezbedi potrebnu većinu u šest pokušaja otvorenog glasanja. Zbog toga su prešli na tajno glasanje, ali ni to nije donelo rezultat.
Opozicione stranke optužuju Samoopredeljenje za blokadu institucija i krizu, predlažući alternativne kandidate i rešenja, ali se u tome nije uspelo. Samoopredeljenje na čelu sa Aljbinom Kurtijem, koji je nastavio da aktivno obavlja funkciju premijera je naglašavalo da vlada neometano finkcioniše i radi punom parom.
U međuvremenu su se u javnosti i intenzivirali pregovori između Samoopredeljenja i NISMA-e o formiranju vlade uz zahtev NISMA-e da njihov kandidat, Fatmir Ljimaj, bude predsednik Skupštine, dok se spekulisalo sa druge strane da mu je Samoopredeljenje, u zamenu za podršku Hadžiju nudilo tri ministarska mesta. Međutim, ni to nije dalo rezultate.
U međuvremenu, Vrhovni sud Kosova je sredinom jula doneo odluku kojom je potvrdio da aktuelna tehnička Vlada krši zakon jer ministri istovremeno obavljaju i funkcije poslanika, što dodatno komplikuje političku situaciju. Sud je zapravo 15. jula poništio administrativno uputstvo o fiskalnim kasama koje je potpisao vršilac dužnosti ministra finansija, Hekuran Murati. To je učinio konkretno na zahtev opozicionih stranaka, odnosno LDK koja je poslala tada 17 krivičnih prijava protiv poslanika koji su donosili odluke u svojstvu ministara.
Predsednica Kosova, Vjosa Osmani, pokušala je da reši krizu kroz seriju sastanaka sa liderima stranaka i obraćanje Ustavnom sudu, zahtevajući tumačenje pravnih posledica neuspeha konstituisanja Skupštine u roku. Jedan od najuglednijih ustavnih stručnjaka, Enver Hasani, ocenio je da je zahtev predsednice Osmani bio pravno neosnovan, jer ona nema nadležnost da traži takvo tumačenje, već to pravo pripada isključivo poslanicima ili samom Sudu. Sudu su se obratile PDK i LDK, nakon čega je Ustavni sud Kosova i doneo odluku o privremenoj meri 24. jula 2025. godine.
Profesor Hasani je istakao da konstituisanje Skupštine nakon isteka roka ne znači automatski neustavnost, te da će Ustavni sud uskoro morati da precizno definiše pravne posledice neispunjavanja svoje presude.
Saga o blokadi kosovskih institucija tako će se, prema svemu sudeći nastaviti i u avgustu, a nju nije uspeo da okonča i finalni napor – zapadnih diplomata da čak i svojim prisustvom, ‘nateraju’ poslanike da formiraju skupštinu.
Konstituisanje Skupštine Kosova neuspešno i 53. put, novi pokušaj večeras
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
