Apoteke na Severu Kosova od 1. juna neće moći da uvoze lekove bez kosovskih licenci za uvoz, kao ni lekove proizvođača iz Srbije, jer oni nisu registrovani u kosovskom registru lekova. Da bi se licencirale za uvoz, apotekama su neophodni farmaceuti sa kosovskom licencom. Farmaceuti sa diplomama iz obrazovnog sistema Srbije, međutim, ne mogu da dobiju ove licence, jer ne postoji mogućnost nostrifikovanja njihovih diploma. A nametnuće se i dodatan problem za sve pacijente koji koriste lekove srpskih proizvođača – srpski lekari ne mogu da propišu zamenu za ove lekove iz kosovskog registra, jer za propisivanje lekova inače koriste registar Srbije, a isti lekovi nisu registrovani u ova dva registra. Iz jedne od najsnabdevenijih apoteka na Severu, "Moć prirode", poručuju da je potrebno da se rok prolongira i pronađe rešenje. U suprotnom, sledi kriza u zdravstvenoj oblasti, a srpski pacijenti će po lekove srpskih proizvođača morati da odlaze u Rašku, ili Novi Pazar. Iz Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici demantuju nestašicu lekova i pretnju promene tzv. lekarskog šifrarnika.
„Iz Administrativne kancelarije Severne Mitrovice danas su nas obavestili da su dobili mejl od Carine Kosova da od 1. juna nećemo moći da uvozimo lekove bez kosovske licence. To podrazumeva da nije dovoljno što smo mi apoteke registrovali u Agenciji za lekove u Prištini, nego je potrebno da se registrujemo kao veledrogerije i sa druge strane moći ćemo da uvozimo samo one lekove koji su registrovani na Kosovu. Za lekove Galenike, Hemofarma, Aktavisa, Zdravlja, uopšte nećemo moći ni da apliciramo, jer oni nisu registrovani na Kosovu,“ objasnio je za KoSSev farmaceut u apoteci "Moć prirode", magistar farmacije Miodrag Trajić.
On dodaje da tako svi oni koji budu hteli da kupe srpski lek to više neće moći da urade ni u jednoj apoteci na Severu, već u najbližem gradu u Srbiji, kao što su Raška, ili Novi Pazar:
|
Na Severu Kosova registrovana i radi jedna veledrogerija po kosovskom sistemu, ali broj preparata u prodaji nedovoljan "Na Severu Kosova se registrovala jedna veledrogerija Farmalogis konekt, u Doljanima, koja je krenula da radi, ali vrlo mali lager ima. Nijedna veledrogerija ne može kompletno da pokrije potrebe apoteke, jer nijedna veledrogerija ne može da ima sve preparate. Mi, primera radi, imamo gotovo 14.000 preparata, lekova, kozmetike u apotekama. Da ne radimo sa 3-4 jake veledrogerije u Srbiji, mi ne bismo mogli nikako da pokrijemo taj lager," objasnio je takođe Trajić. Od apoteke "Moć prirode" i sve zdravstvene ustanove na Severu uzimaju lekove. Uzimaju urgentne lekove, ali i one koje nemaju. "Primera radi, desio se napad mladića na mostu. U bolnici nisu imali Orvažil i mi smo morali da otvaramo apoteku i pošaljemo to hitno," dodaje Trajić. |
„To praktično znači da će naši pacijenti, da bi uzeli lekove proizvođača iz Srbije, morati da odlaze za Rašku, ili Novi Pazar i to za osnovnu terapiju i biće pogođene sve grupe pacijenata – i do novorođenčadi. Ono što preti nama na Severu, već imamo u enklavama. Bila je akcija Igrajmo za bebe zato što KBC Gračanica nije imao osnovne stvari, čak ni rukavice. Ništa. To može da se dogodi i na Severu,“ objašnjava Trajić.
On ističe i da se na Severu leče pacijenti iz svih srpskih enklava, što problem mogućeg nedostatka srpskih lekova produbljuje još više:
„Mi smo najsnabdevenija apoteka na Severu i Sever jeste specifičan, jer se sve srpske enklave leče u mitrovičkom zdravstvenom centru, gde dobiju terapiju i onda dođu kod nas. Znači, doći ćemo u situaciju da kao što sada ljudi iz enklave dođu ovde, onda ćemo mi odavde da idemo za Rašku i Novi Pazar.“
Razlike u registrima i šifrarnicima pa srpski lekari ne mogu da propišu zamene za srpske lekove
On dalje objašnjava da kao rešenje iz kosovske agencije za lekove vide to što svaki Galenikin lek ima u kosovskom registru zamenu drugog proizvođača. Međutim, prema Trajićevim rečima, to nije rešenje, jer lekovi u kosovskom sistemu nisu registrovani u srpskom. Tako srpski lekari, koji inače rade po registru Republike Srbije ne mogu da propišu zamenu prema kosovskom registru.
„Iz Agencije su nam i rekli da svaki Galenikin lek ima zamenu, ima paralelu. Ali ta zamena uopšte nije registrovana u Srbiji. Naši lekari funkcionišu u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije i propisuju lekove na osnovu šifrarnika i registra Srbije. I naravno da ne mogu da propišu zamenu, jer ne znaju, primera radi, koje su kontraindikacije. Znači, naši lekari poznaju samo lekove koji su registrovani u Agenciji za lekove u Srbiji. Ti lekovi – moguće zamene, nemaju ni uptstvo na srpskom. Lekari ne smeju da ih propišu, a mi bez lekara ne smemo da damo zamenu. A ako damo, onda se desi kontraindikacija – neko izgubi život. Šta ćemo onda?,“ upitao je on.
|
Elek demantuje da postoji nestašica lekova, a o promeni šifrarnika ne razmišljaju – rade po sistemu Republike Srbije U Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici već nekoliko meseci lekovi preko administravnih prelaza stižu u vidu humanitarnih isporuka, a uz privremene dozvole koje je do sada izdavala Administrativna kancelarija za Severnu Mitrovicu. U Zdravstvenim ustanovama na Severu Kosova, prema svedočenju brojnih građana, ali i same uprave zdravstvenih centara u nekoliko navrata, nestašica lekova traje već godinu dana. U ovo vreme prošle godine, Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici obišao je i srpski oficir za vezu, Dejan Pavićević, koji se još tada upoznao sa nestašicom lekova i pozvao Srbe sa severa da izađu na kosovske parlamentarne izbore, tada zakazane za 8. jun. Međutim, da postoji nestašica lekova nedavno je u izjavi za KoSSev demantovao zamenik direktora mitrovičke bolnice, dr Zlatan Elek. On je rekao da su to dezinformacije i da zdravstvu na Severu nedostaju samo rastvori – “kao i svuda u Srbiji”, da preko administrativnih prelaza lekovi putuju kao i između “bilo kojih srpskih gradova”, da se nisu pominjale privremene dozvole za uvoz lekova, da ima “malo problema” sa lekovima strane proizvodnje zbog plaćanja takse od 10 odsto, da jesu upoznati sa junskim rokom za dobijanje kosovskih licenci za uvoz lekova iz Srbije, ali da to rade “nadležni republički organi”, da o problemu menjanja šifrarnika za prepisivanje lekova i dobijanja lekarskih licenci ne razmišljaju, jer oni rade po sistemu Republike Srbije. Kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri je nedavno, na ženskoj regionalnoj konferenciji u Južnoj Mitrovici, objasnila i da kosovske vlasti imaju razumevanja, potvrdivši da lekovi iz Srbije za srpske zdravstvene ustanove na Kosovu stižu "u vidu humanitarne pomoći" i da će se to nastaviti, ali i da se očekuje da se uspostavi sistem licenciranja. |
Lekovi u apotekama na jugu Kosova su iz inostranstva, među njima ima turskih, indijskih, pakistanskih i iz drugih zemalja. Međutim, i Albanci su navikli na srpske lekove, te tako u apoteke na Severu dolaze ne samo ljudi iz enklava, već i Albanci širom Kosova.
„I pacijenti Albanci su se navikli na srpske lekove. I oni dolaze masovno kod nas i kupuju srpske lekove," dodaje ovaj farmaceut.
Za registrovanje veledrogerije potrebni licencirani farmaceuti po kosovskom sistemu
Dodatan problem je i to što registrovanje veledrogerije u kosovskom sistemu nije moguće ukoliko apoteka koja želi da se registruje nema licencirane farmaceute po kosovskom sistemu. Međutim, farmaceuti koji su i pokušali da se licenciraju, a čemu prethodi nostrifikovanje diploma, to nisu mogli da urade, jer kancelarija koja vrši nostrifikaciju, to zapravo ne radi već mesecima.
„Mi imamo dva farmaceuta. Jedan je magistar, jedan je diplomirani farmaceut. Oboje su pokušavali da se nostrifikuju, odnosno da se uradi priznanje njihovih diploma da bi dobili kosovsku licencu. Međutim, to radi kancelarija SPARK-a u okviru Evropske unije koja to ne radi već mesecima. A da bi smo mi registrovali našu veledrogeriju i apoteku, moramo da uzmemo kosovske farmaceute iz Prištine, zato što naši farmaceuti, koji podležu nostrifikaciji, ne mogu da ostvare svoje pravo, jer to ide isključivo preko kancelarije SPARK-a koja, kao što sam rekao, mesecima to ne radi. Čak smo dobili od njih informaciju da neki koji su i dobili priznanje Evropske univerzitetske asocijacije, nisu uspeli da ostvare svoje pravo u Prištini,“ objasnio je on.
Pokušavali smo da objasnimo problem
Iz apoteke Moć prirode objašnjavaju da su na više sastanaka sa predstavnicima pregovaračkih delegacija u Briselu i pokušavali da objasne problem uvoza lekova.
"Bojim se da su na sastancima oni to olako shvatali, ali smo im i rekli da ako su doneli tu konačnu odluku da nam tako i kažu i da ćemo javno, kao sada, da kažemo da od 1. juna neće biti lekova. Oni su zahtevali da ne dižemo i stvaramo paniku. Mi ne stvaramo paniku, mi u zdravstvu moramo da se ponašamo odgovorno prema pacijentima. Ne možemo da ćutimo i da tvrdimo da će sve da bude u redu, a onda da ostavimo pacijente bez terapije," dodaju iz apoteke Moć prirode.
Ukoliko ne bude bilo uvoza lekova od 1. juna, apoteka Moć prirode je, na primer, snabdevena toliko da će imati sve lekove u narednih mesec dana, nakon toga, počeće nestašice.
Ostalim kompanijama sa Severa Kosova rok za podnošenje zahteva za dobijanje kosovske licence za uvoz kontrolisanih roba, bio je 31. decembar 2014, koji je inače već produžavan prethodno dva puta, a iz ovog roka tada su bile izuzete upravo kompanije koje uvoze lekove i medicinsku opremu, za koje je još tada postavljen rok do 31. maja 2015.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
