Bivši školski centar u Obiliću odavno je zamenio dom raseljenim licima. Prethodnih godina ovaj objekat bio je utočište mnogim ljudima koji nisu imali svoju kuću, danas, u njemu živi svega pet porodica.
“Niko nas sem novinara ne obilazi,“ rečenica je sa kojom su novinare RTK2 dočekali preostali Srbi koji žive u Obiliću, u bivšem školskom centru, ne želeći da to kažu i pred kamerom.
Raspoložen za razgovor bio je njihov komšija Roman Kranjčić, rodom iz Slovenije, koji je došao na Kosovo 1969. godine, međutim, već dugi niz godina živi u kontejneru koji je smešten u dvorištu ovog “školskog centra”.
”Sedim tu, gledam televizor, kad malo ogreje izađem napolje, malo idem do Obilića, do centra. Komšije izađu, malo i sa njima,“ objašnjava Kranjčić svoju svakodnevicu.
Na vreme je obezbedio ogrev za predstojeću zimu, kupio je ugalj, a predstavnici opštine Obilić obezbedili su mu dva metra drva.
“Leti je vrućina, a zimi kada ložim nije hladno, moram da ložim,“ naglašava Kranjčić, međutim, ne žali se.
„Kako drugi žive, ne mogu da se žalim. Vidim, oni gore žive, ali je svakom svoja muka najteža.”
Mnoge porodice otišle su jer perspektive nije bilo. Preko puta školskog centra, u nekadašnjoj staroj ambulanti živi i Franjo Matić sa suprugom, kako kaže, ovde su komšijski odnosi korektni.
“Bavim se malo slikarstvom na platnu, pa pošaljem ćerkama i one to prodaju. Žena prima 75 evra kao i ja, krpimo se od danas do sutra,” navodi Matić.
Ovi ljudi, kako kažu, ne planiraju da napuste Obilić, ali sa druge strane poručuju nadležnim institucijama da su tu i da bi bar s vremena na vreme neko mogao da ih obiđe.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
