O sudbini jednog siročeta

Izvor: Koha (Tekst je izvoro prevede sa albanskog)

Kada je predstavljan sastav Vlade, premijer Kurti izašao je za govornicu Skupštine i predstavljao ministarstva jedno po jedno. Ministar za ovo, ministar za ono, i tako redom. Međutim, jedna stvar je ostala bez ministarstva – zapravo, ostala je potpuno nepomenuta: evropske integracije. Drugim rečima, evropske integracije su ostale siroče.

Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha)

Prošle nedelje dobili smo Vladu. Vlada će imati tri zamenika premijera i devetnaest ministarstava. Kada je predstavljan sastav Vlade, premijer Kurti izašao je za govornicu Skupštine i predstavljao ministarstva jedno po jedno. Ministar za ovo, ministar za ono, i tako redom. Ali jedna stvar je ostala bez ministarstva, zapravo, ostala je potpuno nepomenuta: evropske integracije. Drugim rečima, evropske integracije su ostale siroče.

Već duže vreme proces evropskih integracija izgubio je svoj sjaj. Vremena kada su evropske integracije bile epicentar predizbornih obećanja, a najbolji političari se borili da budu imenovani za ministre za integracije, odavno su prošla. Nekada su posete Briselu, Berlinu ili Parizu bile simbol legitimiteta i inspiracije političkih snaga, dok su danas, u najboljem slučaju, simboli cinizma jedne neispunjene budućnosti. Već deset godina proces evropskih integracija Kosova nalazi se u moratorijumu. Poslednji značajan korak na evropskom putu Kosova bilo je stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 1. aprila 2016. godine. Od tada je integracioni proces zemlje praktično suspendovan.

To je proizvelo i svoje posledice. Sa svakim novim izbornim ciklusom sve se manje i manje govorilo o evropskim integracijama. Političari su postepeno odustajali od bilo kakvih obećanja u vezi sa integracijom. Biti imenovan za ministra za integracije ili biti upućen u Komisiju za integracije u Skupštini Kosova postao je indikator da vaša politička karijera ide u pogrešnom smeru. Vremenom je Ministarstvo za evropske integracije zatvoreno, dok su pozivi na evropske reforme počeli da se doživljavaju više kao smetnja i iritacija nego kao motivacija i inspiracija.

Dolaskom Vlade Kurti 2 pojavila se nada da će se to promeniti. Kurti je izabrao Brisel kao destinaciju svoje prve zvanične posete u inostranstvu. Tokom dva dana u Briselu, Kurti se sastao sa gotovo svim čelnicima institucija EU i NATO-a, kao i sa velikim brojem evropskih komesara. Bila je to neviđena poseta. Kurti je dobro uhvatio novi entuzijazam za proces integracija kada je rekao: „Evropa je naš kontinent, a EU naša sudbina“. U međuvremenu, unutar Kosova, iako vlada nije uspostavila institucionalnu strukturu zaduženu za integracije, zadatak upravljanja integracionom agendom poverila je prvom potpredsedniku vlade.

U početku je sve to izgledalo kao da daje rezultate. EU je konačno odlučila da liberalizuje vize za Kosovo, a ohrabrena tim zamahom, Vlada je podnela zahtev za članstvo u EU i dobijanje statusa kandidata. Međutim, vrlo brzo su se tamni oblaci ponovo nadvili nad evropskom perspektivom zemlje. Nakon „medenog meseca“ nove vlade, premijer Kurti je brzo shvatio da će bez napretka u dijalogu njegov zahtev za dobijanje statusa kandidata završiti sahranjen na groblju dobrih ideja u Briselu. Sa komplikovanjem dijaloga, zakomplikovao se i naš integracioni proces. Uvedene su mere, institucionalni kontakti su prekinuti, a evropski fondovi suspendovani. Pitanje krivice za to postalo je tema političke polarizacije.

Ipak, promena te realnosti bila je van naše moći. Ono što je bilo u našoj moći jeste da nastavimo sa evropskim reformama snažnije i kvalitetnije. Na kraju krajeva, one su u našem interesu, a ne u interesu EU. Međutim, vlada je i tu nastavila sa osrednjim radom. Iz godine u godinu, izveštaji EU potvrđivali su da je napredak veoma spor.

To nije bila slučajnost. Ovo stanje bilo je direktna posledica raspuštanja struktura za evropske integracije na centralnom i ministarskom nivou. Vlada Kurti 2, nakon zatvaranja Ministarstva za integracije, imala je više opcija za reorganizaciju tog sektora. Od svih mogućih opcija, izabrala je najgoru – da ne uradi ništa. Imenovanje potpredsednika vlade kome su evropske integracije bile sporedni zadatak bio je čin forme, a ne suštine. U nedostatku političke volje, bez liderstva, i lišene pažnje i resursa za razvoj institucionalnih kapaciteta, strukture za evropske integracije su se urušile. Sa njima se urušila i delotvornost vlade u vezi sa evropskom agendom.

Evropske integracije su, otprilike, kao rad vojske. U vojsci general, odgovoran za viziju i strategiju borbi, delegira naređenja svakoj jedinici preko svojih neposrednih potčinjenih, dok oni dalje sprovode naređenja kroz hijerarhiju i vojne formacije. Istovremeno, general redovno okuplja Ratni savet i zahteva stalno izveštavanje o sprovođenju strategije, kao i savete za neophodne korekcije. Ako, s druge strane, general delegira naređenja formacijama koje uopšte ne postoje ili onima koje su loše vođene, loše organizovane i loše snabdevene, tada je on u praksi general bez efektivne vojske.

Tokom poslednje četiri godine, premijer Kurti bio je general bez vojske. Samim tim, bez snažnih, sposobnih i motivisanih institucija koje bi političku viziju pretočile u konkretne ciljeve, aktivnosti i fondove, govori poput „Evropa je naš kontinent, a EU naša sudbina“ ostaju samo to – govori.

Nemogućnost da se politička volja pretoči u konkretne reforme nije izazov sa kojim se suočavamo samo mi. Iako je Toni Bler  ušao u premijerski kabinet sa neviđenom podrškom građana, vrlo brzo je shvatio razliku između lepih govora i praktične primene reformi. Taj osećaj frustracije njegov šef kabineta, Džoatan Pauel, slikovito je opisao u svojim memoarima rečenicom: „Povlačili smo poluge vlasti, a ništa se nije događalo“.

Vlada Kurti 2 je prošlost. Gledajući unapred, važno je da nova vlada nauči lekcije iz grešaka prethodnog četvorogodišnjeg perioda u oblasti evropskih integracija. Vlada ne može da kontroliše šta će Brisel uraditi sa dijalogom, ali može da kontroliše naše evropske reforme ovde, na Kosovu. Da bi to učinila, Vladi je potrebna vojska – a kao i svaka vojska, ona se ne stvara preko noći. Izgradnja vojske ili institucionalnih kapaciteta za integracije slična je izgradnji reputacije u našim ličnim životima – gradi se veoma sporo, a uništava veoma brzo.

Prvi korak u tom pravcu jeste politička pažnja. Premijer Kurti mora da pokaže ozbiljnu pažnju prema evropskim reformama. I ovde ne govorim o konferencijama i javnim govorima, već o zatvorenim, dugim i često dosadnim institucionalnim sastancima koji bi omogućili premijeru da prenese ozbiljnost integracione agende i da intimno razume njenu mehaniku i izazove. Drugo, evropske integracije moraju biti organizovane unutar institucije sa snažnim političkim liderstvom i obilnim resursima za izgradnju kapaciteta. Ta institucija mora postati Pretorijanska garda naših evropskih reformi i temelj na kojem će se graditi buduće strukture za pregovore o članstvu. Uspostavljanje takve strukture mora biti praćeno jačanjem kapaciteta ministarskih struktura za evropske integracije.

Na kraju, pravi proces evropskih integracija ne donosi lake odluke. Pitanja koja dolaze na sto premijera često su izbor između dva zla. Zbog toga se premijer mora okružiti širokim spektrom alternativnih mišljenja koja će mu ponuditi različite opcije odlučivanja, kako bi mogao da donese informisanu odluku. U svojim memoarima, Obama se priseća kako je, na vrhuncu finansijske krize, iako su njegove ekonomske politike pripremali velikani poput Larija Samers, Tima Gejtera i Pola Volkera, uoči svake ključne odluke organizovao dodatne sastanke sa konzervativnim i liberalnim ekonomistima kako bi se izložio što raznovrsnijim ekonomskim stavovima.

Sve je ovo mnogo lakše napisati i reći nego sprovesti. Obnova kapaciteta za evropske integracije zahtevaće mnogo vremena i energije, ali, kako kaže stara narodna izreka, „ovde nema spasa, samo odlaganja“. Pre ili kasnije, prozor Kosova za članstvo u EU će se otvoriti, a tada se od kosovskih institucija neće očekivati lepi govori, već efikasni administrativni kapaciteti za ispunjavanje obaveza koje proizilaze iz članstva u EU. Vreme za izgradnju tih kapaciteta je sada.