Na Severu Kosova proteklih godina registrovano je više stotina nevladinih organizacija. Uprkos velikom broju, na terenu su prepoznate i vidiljive samo neke od njih. O tome kakav je uticaj civilnog sektora na Severu govorili su na debati "Položaj civilnog društva na severu Kosova", održanoj ove nedelje u Medija centru u Čaglavici – Nenad Radosavljević iz RTV Mir, Aleksandar Arsić iz ECMI-ja, Nenad Maksimović iz CPT-a, Stefan Veljković iz Sinergije, Dušan Radaković iz ACDC-a. Zašto predstavnici civilnog sektora nisu reagovali na ubistvo Olivera Ivanovića – bilo je takođe pitanje. Mišljenja su podeljena. "Teško je odgovoriti, jer smo svi bili prijatelji sa Ivanovićem"; "sveopšta autocenzura delovanja"; "dodvoravanje vlastima i politici"; "osude nemaju konkretan efekat" – bili su odgovori učesnika debate.
A kako ocenjuju teme kojima se civilno društvo na Severu bavi?
Maksimović: Suštinsko bavljenje nebitnim temama
"Ono što jeste bila karakteristika delovanja u proteklom periodu nevladinog sektora na Severu je suštinsko bavljenje nebitnim temama," ocenio je Nenad Maksimović iz Centra za mir i toleranciju.
"Tu ne bih želeo da potcenjujem pitanja nasilja u porodici, vršnjačke edukacije. Pitanje etničke diskriminacije je suštinsko pitanje kojim se niko ne bavi, pitanje neravnopravnosti u odnosu na većinsku zajednicu. To su suštinski bitna pitanja za koja je potrebno više integriteta i hrabrosti. Lako je baviti se nebitnim temama, i nažalost međunarodni donatori upravo preko suštinski nebitnih tema za veći broj građana ulaze u prostor i ispunjavaju ga osećajem pažnje, ali uz suštinski nedostatak bilo kakve promene," ističe.
|
Na ubistvo Olivera Ivanovića bilo je niz reakcija. Ipak, samo su dve organizacije sa Severa, saopštenjima za medije – Inter i Aktiv – reagovale, osudivši ovo ubistvo. Da li je to što srpski civilni sektor nije reagovao na ubistvo Olivera Ivanovića zanemarivanje ozbiljnog problema i zašto nisu reagovali – bilo je jedno od pitanja novinara. Maksimović: Odsustvo reakcije na one koji nas ugrožavaju "Odsustvo reagovanja na ubistvo Olivera Ivanovića je kontinuitet odsustva reagovanja na bilo kakav vid dešavanja na Kosovu, kao i odsustvo reakcije na one koji nas ugrožavaju," kazao je Maksimović. Imali smo, naveo je, ćutanje i velikog broja organizacija sa Severa na etnički motivisane incidente i pretnje koje su, dodao je, dolazile sa najvišeg političkog vrha. "Imali smo jedan standardni obrazac ćutanja, po pitanju svih drastičnih slučajeva kršenja prava da li iz jedne inercije – odsustva modela javnog reagovanja, opet to je jedna praksa koja se gradi godina," naveo je. Možda je, ocenio je, potrebno inspirisati ljude da reaguju. Da li je u pitanju jedna sveopšta autocenzura delovanja? – upitao je. "Prosto je postalo politički nekorektno u ovom trenutku istupiti i javno kritikovati predstavnike vlasti, pa je zavladao jedan oportunizam," naveo je Maksimović. Kada bi neko istupio javno, pojedinac ili organizacija – verovatno bi se, ocenio je, našao na udaru pritisaka. Radaković: Svi smo bili prijatelji sa Ivanovićem "Neke organizacije su pisale saopštenja za javnost kao podršku. Znate šta mislim, teško je odgovoriti na to pitanje, jer smo svi mi bili prijatelji pre svega sa Oliverom Ivanovićem. Što se tiče saopštenja, hajde da kažem sa moje strane – šta reći, a što se ne zna, ili što se zna? Mislim da se mnogo više ne zna, nego što se zna. Ali je poenta da se malo organizacija na Severu bavi bezbednošću, možda samo jedna," kazao je Radaković, dodajući da on lično "kroz sastanke i ljude koje predstavlja svakog dana pričamo da je to pitanje koje bi trebalo hitno da bude rešeno." Veljković: Osuda nema efekta "U ime omladinske organizacije Sinergija iz Kosovske Mitrovice i u ime više od 250 mladih ljudi koji su volonteri i aktivno angažovani u Sinergiji, javno osuđujem ubistvo Olivera Ivanovića. Da li mislite da će ova moja osuda u bilo kom smislu promeniti situaciju da još nemamo pronađene počinioce ili nalogodavce?" – upitao je Veljković. Smatra da je odgovor "odričan": "Ne verujem da će se nešto promeniti u tom smislu." "Mi smo na glavnom mostu u Mitrovici imali više od 1050 etnički motivisanih incidenata od 1999. Da li je Sinergija trebalo da svaki etnički motivisani incident, ili bilo šta što se dešavalo, osuđuje javno i kakvog bi to efekta imalo? Mislim slabog, ili nikakvog," rekao je Stefan Veljković. "Dodvoravanje vlasti i politici" Poremećaj sistema vrednosti doveo je do dodvoravanja intelektualnog kapaciteta iz nevladinih organizacija – vlastima i politici u svakom smislu, i u svakom principu nezameranja, smatra Radosavljević. Ne može, ipak, kazao je, da krivi nikoga ko nije osudio taj čin, jer je, ocenio je, sama situacija u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića – bila teška. A kako su srpske nevladine organizacije prethodno predstavile sebe u okviru Inicijative za unutrašnji dijalog na skupu u Kosovskoj Mitrovici: |
Hrabrost i integritet su vrednosti koje bih stavio iznad ostalih problema, kao što je pitanje transparentnosti i kapaciteta, naveo je.
Veljković: Mi koji živimo na Severu znamo šta su naši problemi; mladi ocenili da su to nezaposlenost i porodično nasilje
Stefan Veljković iz Sinergije se, sa druge strane, ne slaže. Prema istraživanju koje su sproveli, "problem broj dva" među 500 ispitanika – mladih – je porodično nasilje, uz nezaposlenost koja je na prvom mestu, kaže on.
"Mi koji živimo na Severu, mi znamo koji su naši problemi, isto kao što ja neću nikome da spočitavam ko živi u Gračanici, ili u Lapljem Selu ili u Metohiji da treba da se bavi ličnim integritetom, ili da treba da se bavi porodičnim nasiljem ili nekom osamnaestom temom. Dakle, mi ljudi s terena, koji smo zaista potekli iz zajednice, potekli iz naroda, nismo rezultat neke donatorske klime, nego smo potekli iz naroda, iz potrebe mladih ljudi da urade nešto konkretno sa svojim društvom i da ne odu u Beograd, Beč, Berlin, Paris nego da ostanu na Severu i Gračanici, to treba da bude zadatak civilnog društva," ovako je govorio Veljković.
Maksimović: Savršeno je neverovatno da na Severu Kosova ne postoje organizacije koje se bave ljudskim pravima
"Imajući u vidu da ne živimo u normalnom okruženju u kojem su ljudi tretirani isključivo na osnovu pola, godina i interesovanja – već je jedna od ključnih i dominantnih vrednosti ovog društva etnička pripadnost. Prosto je neverovatno da ne postoje organizacije koje su suštinski profilisane da rade na unapređenju prava pojedinaca i naroda i koje bi isključivo delovale kao organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava. I savršeno je neverovatno da na Severu Kosova ne postoje organizacije koje bi direktno, stalno nastupale u tom pogledu," dodao je Maksimović, odgovarajući Veljkoviću.
Radosavljević: Civilni sektor počeo da razmišlja materijalno i da se ponaša snishodljivo
A Nenad Radosavljević ističe da su na nevladin sektor na Severu uticale dve ključne situacije – urušavanje društveno političkog sistema Srbije, zbog čega je došlo i do, kako kaže – urušavanja sistema vrednosti.
"Velika je razlika između hedonizma onakvog kakav treba da postoji i hedonizma kakav je na Severu uspostavljen. Hedonizam je u moje vreme bilo uživanje u zadovoljstvu samim tim što si rezultirao u nekom projektu – nekim rezultatom. Poremećaj sistema vrednosti, naročito na Severu, doveo je do toga da ljudi jedino priznaju kao hedonizam zadovoljstvo onim što mogu da učine novcem koji su zaradili rezultatom svog rada," kaže.
"To je dovelo do toga da je civilni sektor sa takvim kapacitetom počeo da razmišlja materijalno i ponaša se snishodljivo upravo prema onima koji su po principu negativne selekcije ušli u društveno politički sistem i počeli da vladaju," ističe Radosavljević.
"I sve se po pogledu civilnog sektora svelo na profit od koga će se steći novac i sa tim novcem će ići da se uživa, a stranci su nas vrlo lepo navikli na nerad," rekao je Nenad Radosavljević.
Radaković: Saradnja sa opštinskim strukturama postoji
Dušan Radaković iz nevladine organizacije ACDC sa Severa govorio je i o saradnji civilnog sektora sa lokalnim samoupravama.
"Neke organizacije imaju bolju saradnju sa lokalnom samoupravom, neki imaju goru, neki nikakvu, a ovi treći su ponajviše," kaže on. Ipak, njegova ACDC "može da se pohvali" saradnjom sa opštinskim strukturama. Radaković kaže da imaju vrlo dobru saradnju sa opštinskim strukturama kako na Severu, tako i u ostalim delovima, pogotovu u srpskim opštinama južno od Ibra
"Slažem se da civilni sektor je tu koji treba da kritikuje, ali je civilni sektor tu koji treba da daje predloge, predloge rešenja, da bude aktivan, da pruži ruku, i da zajedno rešavamo probleme sa kojima se svi mi suočavamo. Saradnju koju mi imamo, nije laka, ali kada se predoči šta predstavlja problem i kakav je, onda se mnogo lakše dolazi do cilja," ističe.
Priznaje da građani ne veruju civilnom sektoru, a kao jedan od razloga za to vidi u tome što civilni sektor na Severu, kako ocenjuje, najmanje čine ljudi sa Severa.
"Ali se u poslednjih godinu dana iskristalisalo to da građani više veruju ljudima koji su sa Severa," dodao je.
O okruglom stolu sa civilnim sektorom u okviru unutrašnjeg dijaloga
Jedno od pitanja novinara bilo je u vezi sa nedavno održanim okruglim stolom u Severnoj Mitrovici sa predstavnicima civilnog sektora, a u okviru unutrašnjeg dijaloga nakon čega je, kako su podsetili novinari – od strane političara pohvaljen civilni sektor. Kako vi gledate na to da su nevladine organizacije nekad dobre, a nekad su strani plaćenici, domaći izdajnici i slično?
Radosavljević: Političari određivali ko će da dođe na skup
"Što se mene tiče, taj skup je ocenjen vrlo negativno u smislu da su političari određivali ko će na tom skupu biti. Znači, vrlo jasno je Srpska lista određivala ko će tamo biti pozvan i ko će tamo da bude. Znam neke koji tamo nisu bili, a mislim da zaslužuju po osnovu svog rada u civilnom sektoru i po osnovu aktivnosti koje imaju. Nažalost, to je tako i na početku sam govorio o dodvoravanju sektora političarima i vlastima," kazao je Radosavljević.
Maksimović: Falio dijalog
|
Šizofreno: Isti akteri koji podršku Soroša civilnom društvu tumače negativno s ponosom se susreću sa njim i predstavljaju ga kao sjajnog filantropa koji pomaže državu Odnos vlasti prema civilnom sektoru koji se opisuje kao "strani agenti", "plaćenici", Maksimović vidi kao "efekat šizofrenog odnosa od strane naše vlade prema međunarodnim akterima": "Jer imamo priliku da vidimo da se Soroševa podrška tumači na krajnje negativan način, a sa druge strane, isti akteri koji negativno ocenjuju podršku Soroša organizacijama, sa svim ponosom se susreću sa Sorošem i predstavljaju kao sjajnog filantropa koji potpomaže državu." |
"Taj skup je bio jedna vrlo loša prezentacija i političara i načina kako treba podržati civilni sektor i nevladine organizacije da rade" – kazao je Maksimović.
"Upravo je ono što je nedostajalo mogućnost da pokrenemo dijalog u kojem bi obe strane učestvovale," dodao je:
"Nisam video da je neko suštinski hvatao beleške, ili ukoliko vidim izveštaj sa sastanka koji će obuhvatiti sve one teme o kojima smo razgovore i materijale koje su organizacije poslale da bi potkrepile teme o kojima se govorilo, onda ću verovati u korist i ispravnost takvog skupa."
Radaković: Razgovor bio koristan
"Po meni je pozitivna stvar da posle ovoliko godina da ima mogućnosti da se sedne, na takav način, sa državom Srbijom, pre svega sa Kancelarijom za KiM i Srpskom listom," kazao je Radaković, dodajući da se "slaže da su neke nevladine organizacija to pogrešno shvatile i došle tu da traže pare".
Arsić: Takvi sastanci nemaju nikakvog smisla
"Moj lični stav je da ti ad hok dijalozi i sastanci gde se u toku jednog sastanka, gde svako ima po pet minuta vremena – rešavaju tako krucijalna pitanja za zajednicu – nemaju nikakvog smisla. Pre svega imate Kancelariju za KiM koja bi trebalo da budu u stalnom kontaktu sa nevladinim sektorom," dodao je Aleksandar Arsić iz ECMI-ja.
70 odsto od 32 miliona za NVO sektor?
Novinari su učesnike debate ponovo podsetili da su političari nakon događaja u Severnoj Mitrovici hvalili civilni sektor, a da je nekoliko dana pre toga predsednik Srpske liste, Goran Rakić, rekao da je od 32 miliona iz raznih fondova – 70 odsto tog novca za nevladine organizacije koje pljuju po svemu što je srpsko. Pitali su ih da li tu mogu da naprave paralelu i da li je tačno to da je 70 odsto od tog novca za civilni sektor?
Radosavljević: Glupost
"To je takva glupost da ne mogu da je komentarišem" – ističe Radosavljević, dodajući da taj novac nije dat nevladinom sektoru i da se u to uverio i kada je bio odbornik u ranijem sazivu SO Leposavić.
Veljkoviić: Ne treba se osećati prozvanim
"Moj kratak odgovor bi bio – ne treba se osećati prozvanim. Sinergija se uopšte ne oseća prozvanim kada neko kaže za nevladin sektor – vi ste strani plaćenici, domaći izdajnici. Samo je potrebno da se vi kao organizacija ne osećate prozvano i to je kraj svake priče za mene," kazao je Veljković.
Radaković: Za tih 32 miliona nisam čuo
"Ja za tih 32 miliona nisam čuo. Znam da se deli, znam ko je bord koji odlučuje, ali ja projekat da sam čuo da je finansiran od strane Fonda za Sever kroz opštine, iskreno nisam čuo," naveo je Radaković.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
