Autor: Žarko Joksimović
Nedavno sam, na nekim demonstracijama u Prištini, dok su iznad glava popriličnog broja novinara, sevale kamenice i molotovljevi kokteli, primetio petočlanu televizijsku ekipu.
Kacigama su se izdvajali u masi izveštača, koji su pratili paljenje zgrade Vlade Kosova.
I nije to sve, imali su na sebi pancirne prsluke, a o opremi da i ne govorim, možete pretpostaviti, kad ih je petorica na terenu! Čuh kasnije da je to bila ekipa izveštača BBC-ja.
Naše su kolege, i ja među njima, kao jedinu zaštitu od kamenica ili pak pendreka imale press kartice i tek po neko fluorescentni prsluk. Srećom po nas, demonstranti su dobro ciljali, zgrada Vlade je zapaljena, nas promašiše.
Juče je ekipa TV Most u Obiliću napadnuta. Teško da bi i kaciga i pancir sačuvao glavu kolegi Bobanu Sekuliću, da sam nije bio priseban u trenutku napada. Ali ko zna, možda kaciga od lopate ponekad može glavu da sačuva?!
Živimo u rizičnom okruženju. Naravno, i profesija nam je takva. Neki će reći, sami smo je birali! Treba li i pored toga uopšte imati dilemu nad potrebom da se konačno ozbiljnije pozabavimo pitanjem bezbednosti novinara na Kosovu?!
Pitanje najpre postavljam menadžerima (i sebi lično) i vlasnicima medija. Treba li štedeti na opremi koja se i zakonom podrazumeva kao neophodna zaštita na radu, ili se možda štedi novac ili čak razmišlja o tome da su vesti o napadima i povređenim kolegama najprodavanije!!!
Zakon o zaštiti na radu nas obavezuje da brinemo o bezbednosti radnika, bilo da smo rukovodioci ili vlasnici medija. I ta priča o nedostatku novca ne može nikog da abolira od odgovornosti.
Pitanje drugo, bezbroj puta postavljano, i dalje prećutkivano – zašto se napadači ne identifikuju i ne procesuiraju? Zašto, ako se na snimku vidi ko su ili se kao juče, identitet napadača zna, a od hapšenja ništa?!!!
Odgovora nema, bojim se neće ga skoro ni biti, a novinari će i sutra na svoje zadatke u istom okruženju, pod istim rizikom. Političari i Udruženja će sa nekoliko fraza osuditi napade, neki će iskoristiti novinarsku muku za ličnu promociju.
Boban, Jasmina i Stole će već danas na nove zadatke, sa istim tablicama na teren. Treba podsetiti da je ista ekupa, sa istim vozilom pre nepunih godinu dana napadnuta u centru Prištine, i opet su povod bile tablice sa BG oznakama.
Da se razumemo, ne pravdam napadače koji jurišaju na sve ono što ima srpsko obeležje. Ne optužujem, već opominjem one kojima bi, po logici stvari, jedan napad na kolege bio dovoljan razlog da nađu način, a svakako postoji, kako bi izbegli sličan povod izlaganja životnoj opasnosti novinara na terenu. Hoće li to biti neke druge tablice, ili šta već, neka odluče i to što pre. Neće to Televiziju Most koštati mnogo!
Na meni je da već na narednom sastanku ponovo podsetim kolege iz menadžmenta RTK da je zaštitna oprema za novinare prioritet nad prioritetima, utoliko pre što se već 14-og, dakle u subotu, najavljuju demonstracije u Prištini.
A da slučajno ne pomislimo da će problem bezbedosti kolega biti rešen zamenom tablica i kupovinom pancira i kaciga. Neće, nazalost, sve dok na Kosovu ne zaživi pravni sistem.
Dotle se čuvajmo lopata!
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
