Nova zamenica šefa UNMIK-a iz američke ambasade u Beogradu naprednjake nazvala "avetima", a Koštunicu "srpskim Nosferatuom"

Generalni sekretar UN, Ban Ki Mun, imenovao je amerikanku Dženifer Braš za zamenicu Specijalnog predstavnika UNMIK-a, saopšteno je juče iz UNMIK-a, uz biografiju Dženifer Braš, u kojoj nije navedeno, međutim, da je ona bila i zamenica ambasadora SAD-a u Beogradu kasnih dvehiljaditih. Dženifer Braš je u žižu srpske javnosti dospela nakon što je otkriven izveštaj iz 2009. koji je Brašova poslala iz Beograda u Vašington, a koji je objavio Vikiliks i u kojem je ona članove Srpske napredne stranke nazvala "avetima", njihovu partiju "nacionalističkom", dok je Vojislava Koštunicu nazvala "srpskim Nosferatuom", a Srbiji pripisala "nezasit apetit za dramom i tolerisanjem haosa." I dok se šefovi međunarodnih misija na Kosovu smenjuju iz različitih zemalja i sa različitim profesionalnim biografijama, njihovi zamenici su po pravilu – amerikanci, i to uglavnom diplomate iz Stejt departmenta, uključujući i UNMIK. Brašova, takođe, nije jedini kontraverzni američki diplomata koji stupa na dužnost zamenika šefa UNMIK-a.

Naprednjaci – aveti, a Koštunica srpski Nosferatu
 
Izveštaj tadašnje zamenice američkog ambasadora u Beogradu, a sada novopostavljene zamenice šefa UNMIK-a, Dženifer Braš, od 4. avgusta 2009, koji je Vikiliks objavio, posvećen je tadašnjoj krizi u vladajućoj srpskoj koaliciji zbog glasanja o Zakonu o informisanju, koje je inicirao G17 plus:
 
"Vlada je zasad izbegla krizu, ali i dalje će morati da se bavi tim pitanjem, koje preti da je sruši. Vlada i Liberalna demokratska stranka, koje su došle do ovog sporazuma, izgleda da rade naporno kako bi izbegli ovu mogućnost. I dok situacija izgleda neodrživom, novi izbori ne izgledaju verovatnim u bliskoj budućnosti. Usled nezasitog apetita Srbije za dramom i tolerisanjem haosa, dolazi do 'erupcija', kao što je to da je kriza u vezi sa Zakonom o informisanju – pre pravilo, nego izuzetak. Konačno, avet Nikolića i njegovih naprednjaka (koje podržava srpski Nosferatu – bivši premijer Vojisla Koštunica), okončali su tako što su ojačali rešenje unutar koalicije da se ne bi koalicija rasturila.  
 
Brašova je na mestu zamenika šefa UNMIK-a od 1. septembra nasledila dosadašnjeg zamenika, takođe amerikanca i zvaničnika Stejt departmenta – Roberta Sorensona.
 
U njenoj biografiji, objavljenoj na sajtu UNMIK-a, navedeno je da Dženifer Braš na Kosovo dolazi sa mesta šefa misije OEBS-a u Moldaviji, gde je radila od 2012. do 2014, a da je više od 25 godina bila deo tima američkog Stejt departmenta i angažovana na Zapadnom Balkanu, u Poljskoj, Turskoj, Maršalskim ostrvima i Turkmenistanu. Brašova je takođe bila i direktorka Kancelarije za južnu i centralnu Evropu u Vašingtonu i viša koordinatorka u Birou za neširenje i smanjivanje pretnji. Međutim, u ovoj biografiji nije navedeno da je Dženifer Braš bila i zamenica ambasadora u Beogradu kasnih dvehiljaditih.
 
I dok su se šefovi UNMIK-a od 1999. godine smenjivali iz nekoliko zemalja, sa različitim profesionalnim biografijama, njihovi zamenici su, sa izuzetkom prvog zamenika, Toma Keningsa, koji je poreklom iz Nemačke, uvek bili Amerikanci, od kojih su svi, sa izuzetkom generala američke vojske, Stivena Šuka, bili diplomate američkog Stejt departmenta, te se Brašova od svojih kolega razlikuje po tome što je prva žena zamenica šefu UNMIK-a. 
 
Na Kosovu se do sada smenilo devet šefova UNMIK-a iz sedam zemalja (Brazil, Francuska, Danska, Nemačka, Finska, Italija i Avganistan), kao i šest zamenika šefova UNMIK-a iz Stejt departmenta. I dok su šefovi UNMIK-a, zbog funkcije koju su obavljali, bili prepoznatljivi u javnosti, diplomate Stejt depratmenta, kao njihovi zamenici su sve vreme bili van fokusa pažnje javnosti, ali u najvišoj meri uključeni u delovanje UNMIK-a na terenu, kao i u Njujorku. 
 
Tako je na primer, pretposlednji zamenik, Robert Sorensen, ranih dvehiljaditih bio zamenik šefa Kancelarije SAD-a u Prištini, koja se tada još uvek nije nazivala ambasadom, ali je praktično, obavljala istu ulogu. U, za Srbiju kritičnim godinama (1993-1996), Sorensen je bio generalni konzul u Beogradu, a služio je i u Istočnoj Slavoniji, kao i u Vukovaru.
 
Jedan od najkontraverznijih zamenika, američki general Stiven Šuk, je u istom periodu, kada je Sorensen obavljao dužnost drugog čoveka u američkoj kancelariji, bio komandujući u bazi Bondstil. Tokom njegovog diplomatskog mandata u UNMIK-u, kasnijih godina, nije bio poznat po diplomatskim manirima, te nije krio svoje agresivno ponašanje, kao i vrlo bliske veze za kosovskim zvaničnicima, pre svega sa Ramušom Haradinajem i tadašnjim ministrom za energetiku, Etemom Čekuom, uz snažne glasine o privatnim aferama. Šuk je dospeo i kao predmet istrage unutrašnjih organa Ujedinjenih nacija, uključujući i navodnu aferu u kojoj je otkrio identitet zaštićenog svedoka i mesto gde se on nalazi, tokom suđenju Haradinaju u Hagu. Kao zvaničan razlog njegovog odlaska 2007, navedeno je to da mu nije produžen ugovor, iako se znalo da su afere bile suviše jake da bi američki general ostao. Šuk je naredne godine izašao iz UN-ove istrage kao neko protiv koga nema dokaza da je na bilo kakav način pogrešno delovao tokom svog mandata. On trenutno savetuje Ramuša Haradinaja.
 

Uloga UNMIK-a je od leta 2008. godine, od kada je ova misija “rekonfigurisana”, a nekoliko meseci posle unilateralnog proglašenje nezavisnosti Kosova – u potpunosti marginalizovana na terenu i od tada se uglavnom svodi na pripremu redovnih kvartalnih izveštaja o situaciji na Kosovu koji se šalju u Savet bezbednosti, a poslednji je podnet prošle nedelje.

Uprkos zvaničnim demantijima, tokom godina dolazilo je do neslaganja između kancelarije UNMIK-a u Mitrovici i štaba u Prištini u vezi sa načinom viđenja i rešavanja situacije na Severu, kao i uloge UNMIK-a u tome. Kancelarija UNMIK-a u Mitrovici, kao i opštinske administrativne kancelarije pod supervizijom UNMIK-a u severnim opštinama, poslednjih godina su bile izložene jakom pritisku da izgube uticaj koji su imale na Severu Kosova, što se u međuvremenu i dogodilo. Iako misija UNMIK-a i dalje formalno postoji na osnovu važeće rezolucije 1244 i formalno deluje kao statusno neutralna misija, proces “rekonfiguracije”, to jest, drastičnog smanjenja broja osoblja UNMIK-a, mnogi su tada na terenu razumeli kao de fakto priznanje proglašenja nezavisnosti Kosova, tim pre što su u međuvremenu počele da deluju i druge misije, poput Međunarodne civilne kancelarije, osnovane prema neprihvaćenom Ahtisarijevom planu, a potom i EULEX-a. Trenutno, na Kosovu radi oko nekoliko stotina lokalnog i međunarodnog civilnog osoblja, od čega je najveći broj obezbeđenje i tehničko osoblje, dok je u regionu Mitrovice ostalo da radi njih oko četrdesetak. 


 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.