Piše: Milivoje Mihajlović
Nova Vlada Republike Srbije je rešavanje problema na Kosovu i Metohiji postavila kao jedan od važnijih ciljeva. Premijer Aleksandar Vučić obećao je "institucionalno prisustvo Srbije" i "snaženje srpskog nacionalnog identiteta i jedinstva našeg naroda", kao i "uspostavljanje Zajednice srpskih opština". Novost je to što je Premijer najavio masovniji povratak raseljenih Srba i "svakoj povratničkoj porodici garantovanje jednog radnog mesta". Aleksandar Vučić je izrazio i čvrsto opredeljenje da se nastavi dijalog, jer je to jedini put ka miru i stabilnosti. Svi ovi ciljevi u suštini zavise od toka dijaloga između Beograda i Prištine. Koja iskušenja čekaju Vladu Srbije na Kosovu i Metohiji?
Normalizacija je ključna reč kada su u pitanju odnosi Srba i Albanaca u ovom veku. Normalizacija treba da bude osnova budućeg mira na Balkanu; jer, odnosi Srba i Albanca nisu normalni.
Dijalog između Srbije i Kosova u Briselu, počeo je sa ambicijom da bude najozbiljniji postkonfliktni proces u Evropi posle Drugog svetskog rata. Posle šest godina nejasnih dogovora, izbegavanja implementacije i međusobnih optuživanja nije se ni približio konačnom rešenju. Protivnici briselskog procesa u Beogradu i Prištini spremni su da, uz lepljenje etikete izdajnika 'svojim' pregovaračima, ocene da je sada stanje gore nego pre početka dijaloga, da su etničke tenzije veće i da je potreban dijalog dva naroda, a ne dve vlade.
Dijalog je jedini put do rešenja
Dijalog je značajan za pomirenje Srba i Albanaca, za finalizaciju rešavanja etničkih pitanja na Balkanu, za stabilnost regiona, ali i za evropsku budućnost ovog područja.
Sve tri strane su u proces dijaloga ušle sa sopstvenim interesom. Albanska strana je ušla u dijalog sa nadom da će se on okončati priznavanjem nezavisnosti Kosova od strane Beograda. Srbija je u dijalog ušla sa ambicijom da pojača svoje prisustvo na Kosovu. Međunarodna zajednica (šta god pod tim terminom se podrazumevalo) nastoji da se putem dijaloga omogući trajno vojno, policijsko, pravno prisustvo međunarodnog faktora na Kosovu.
Kosovo je lako ranjiv prostor. Svaki slobodan strelac može da u desetine mesta u kojima živi nacionalno mešovito stanovništvo napravi incident kojim se otvara desetogodišnja kriza. Trusno područje kao što je Kosovo, uz latentnu etničku napetost, zahteva stalnu budnost i prisustvo međunarodnih snaga.
Proces normalizacije stanja ili pomirenja mora da za rezultat ima pravedno rešenje. Samo pravedno rešenje može da otvori proces smirivanja strasti i novi početak u srpsko-albanskim odnosima na Balkanu.
Koliko je kosovska strana spremna na kompromis?
U atmosferi nesigurne vlasti na Kosovu, slabih institucija, snažne korupcije i katastrofalne socijalne slike, ne može se očekivati jasan stav, niti spremnost na kompromise u briselskom dijalogu kada je kosovska strana u pitanju.
Vodeći albanski političari na Kosovu imaju mnogo većih briga od briselskog dijaloga. Svaki dogovor sa Srbijom u Briselu samo im pravi probleme 'kod kuće'. Zbog toga se oni trude da dogovore minimiziraju slabom ili nikakvom implementacijom.
Najveći problem političke elite na Kosovu je Specijalni sud za ratne zločine koje su počinili pripadnici OVK. Zakasnelo suočavanje sa ratnim zločinima Albanaca, sa čim se u proteklih 17 godina izbegavalo eliminacijom svedoka, korupcijom u međunarodnim misijama, ucenama centara moći na Zapadu (po sistemu – ako bude procesa protiv komandanata OVK imaćemo nasilje nad Srbima i pripadnicima međunarodnih misija), sada se pojavljuje u obliku noćne more za veliki broj Albanaca u vladajućim strukturama.
Specijalni sud za ratne zločine OVK mogao bi na nekoliko godina da desetkuje albansku političku scenu. Od predsednika Kosova, pa do brojnih poslanika – niko nije siguran. Po svoj prilicu sud u Hagu bi mogao da u narednih deset godina određuje ko će biti na vlasti u Prištini.
Srpska strana ima snažnu podršku u parlamentu za briselski dijalog. Ali i beogradskoj ekipi svako popuštanje u Briselu smanjuje popularnost u Srbiji.
Evropske integracije su način da se 'omekša' srpski tim, kao što je Specijalni sud put do 'slabljenja otpora' kosovskog tima
Briselski dijalog nije samo potreba, već i alibi za nastavak rada međunarodne misije u južnoj pokrajini.
Iako se na Kosovu i u centralnoj Srbiji često čuje da dijalog nije doneo ništa novo i ništa dobro, da je konstantno u svojevrsnoj blokadi, da nema izgleda za krupnije pomake…ipak se nešto promenilo.
U proteklih šest godina nema masovnog nasilja na Kosovu. Priština je dobila (ili, bar, mislimo da je dobila) integraciju Severnog Kosova, ukidanje takozvanih paralelnih institucija, normalniju komunikaciju sa Severom, učešće Srba na lokalnim i parlamentarnim izborima po kosovskim zakonima.
Priština će sve to imati onoliko koliko će Srbi imati Zajednicu srpskih opština.
Protivljenje formiranju Zajednice srpskih opština, pokušaj da se ZSO uslovi priznavanjem „nezavisnosti Kosova“ nastavak je opstrukcije briselskog procesa.
Međutim, spori evropski mehanizam se ubrzava prema potrebama velikih sila Zapada i one će, kada za to dođe vreme, umeti da 'kazne' sve koji opstruiraju, posebno zato što je zapad zadovoljan dosadašnjim razvojem dijaloga.
Albanci i Srbi dobili nastavak iluzije, NATO osigurao prisustvo
U dosadašnjem toku mirovnog procesa svi su, u suštini, dobili nastavak iluzije u kojoj žive poslednjih 17 godina. Albanci – da je Kosovo nezavisna država u punom kapacitetu. Srbi – da je Kosovo deo Srbije.
Na dobitku je Međunarodna zajednica jer, osim što vodi mirovni proces, ona je svoje prisustvo obezbedila verovatno još koju deceniju. NATO je osigurao prisustvo na području Kosova i verovatno će uskoro obelodaniti da Bondstil ostaje na Kosovu i Metohiji – najnoviji razlog za to je DAEŠ ili ISIS. Najgore je upravo to što to zapravo polako postaje pravi razlog za prisustvo NATO-a u ovom delu Evrope.
Etnički i verski ekstremizam, loša društvena situacija, pa sve do ideje o 'velikoj, etničkoj ili prirodnoj Albaniji' koja se pothranjuje s 'one strane Prokletija' – to su političke opasnosti danas po mir na Kosovu i Metohiji.
Po svoj prilici i srpski premijer, ali i predstavnici kosovskih vlasti će i ubuduće dosta vremena provoditi na maratonskim sastancima u Briselu. Njihova spremnost na dogovore biće jedna od najvažnijih odrednica trajanja njihovih mandata, a Brisel kao važan faktor normalizacije srpsko-albanskih odnosa i regionalnog mira.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
