Nikolić: Uslov za EU ne sme biti odricanje od Kosova

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju ne sme biti odricanje od Kosova i Metohije, naglasivši da želi da Srbija bude deo EU.

"Moj stav je jasan i apsolutno nepromenjen – mi treba da budemo u EU, kao i da u Uniju treba da uđemo ponosno. Moj stav da uslov za ulazak u Uniju ne sme da bude odricanje od Kosova i Metohije takođe je moj život i tu više nema šta da se promeni. I to je toliko jasno EU, da su sve vreme govorili da to niko od nas i ne traži", kazao je Nikolić u sinoćnjoj emisiji Ćirilica na TV Hepi.

Nikolić je ukazao da je, međutim, novi sastav Evropske komisije nastupio mnogo oštrije, otvorenije o svojim zahtevima.
"Znači, oni sad ne kažu – mi od vas ne tražimo da priznate nezavisnost Kosova i Metohije, već kažu ono što je rekao nemački parlament pre dve godine – da biste postali član EU moraćete da donesete potpisan ugovor o dobrosusedskim odnosima sa Kosovom u kome će biti definisani svi vaši odnosi", rekao je Nikolić.

Nikolić je ocenio da to "nije šija, nego vrat".
"Ako Priština neće da potpiše taj ugovor, kad ćemo da postanemo član EU. A zašto neće (da potpiše), neće jer ne priznajemo nezavisnost Kosova i Metohije", naglasio je Nikolić, dodajući da se "tako vrtimo u krug".

On je istakao da Srbija kao mala zemlja mora da istraje na principu, "a taj princip je da želimo u Evropsku uniju, ali to ne možemo bez Kosova i Metohije".

Nikolić se osvrnuo i na izjavu evropskog komesara za susedsku politiku Johanesa Hana tokom njegove nedavne posete Beogradu, koju je, kako je rekao, ponovio pred novinarima.
"To što je on rekao u Beogradu ja sam ponovio pred novinarima, on je držao slušalicu s prevodom i nije odrečno nijedan pokret glave koristio, saglasio se sa svim tim što sam rekao, a rekao sam dve teške stvari koje nas čekaju", naveo je predsednik Srbije i dodao da "ovaj novi sastav Evropske komisije više ne želi da uvije i da veže mašnicu u paket koji je pripremio za Srbiju".

"Želim da otvoreno i jasno kažem, i čuli ste predsednika Komisije koji je rekao da u prvom njegovom mandatu sigurno neće biti prijema Srbije. To sad više niko ne govori, ali zato u februaru moramo potpuno da implementiramo Briselski sporazum, pa ćemo onda u maju možda neki novi. Ja nisam od onih koji su bilo kada nešto krili, a posebno danas nemam više nikakav razlog, zašto bih ja krio ono što Srbiju čeka", rekao je NIkolić.

On je ponovio da je samo rekao ono što je njemu komesar Han preneo, a da ne može da kaže o čemu je Han govorio sa predsednikom vlade ili ministrom spoljnih poslova.

Nikolić je istovremeno istakao da želi da Srbija bude deo EU.
"Da li volim Rusiju? Da. Da li mrzim EU? Ne. Da li želim da budemo u EU? Da," rekao je predsednik Srbije.

On je naveo da Vladi Srbije ne bi bila potrebna njegova podrška ako iskreno želi da bude deo Evropske unije, i da je ne bi zaustavilo ni to da je on protiv, dodajući da je istina da voli Rusiju, ali i da nije tačno da ne voli EU.
"Što bih bio protiv, a da sam protiv što bih to krio. Danas je, čini mi se, mnogo je lakše da kažeš da si protiv EU, nego da si za nju, posebno kad neko hoće da bude simpatičan građanima Srbije. Možeš da im nabrojiš listu onoga što ne valja u EU, onoga što nas čeka kao jako teško", rekao je Nikolić, navodeći za primer poljoprivrednika i šta će "oni da urade kada potpuno liberalizujemo uvoz poljoprivrednih proizvoda".

Komentarišući ukrajinsku krizu, Nikolić je rekao da "tu više nema razuma, niti dogovora", dodavši da neki predviđaju "rat na proleće".
"Taj rat više ne bi mogao da bude lokalnog karaktera, zato što je i nemačka kancelarka (Angela Merkel) rekla da 2015. godine neće biti prihvatljivo rusko mešanje u događaje u Ukrajini", naveo je Nikolić.

Kako je primetio, postoji "nova terminologija", da se prijateljstvo se među državama meri po obimu ekonomske razmene – "i za sve to važi, osim za EU i Rusiju. Oni tu i dalje razdvajaju obim ekonomske razmene od prijateljstva, inače bi trebalo da budu najveći mogući prijatelji".

Proveriti sastav Biroa za koordinaciju tajnih službi

Nikolić je rekao da je jedan od prvih poslova u 2015. godini proveravanje sastava Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.
"Biro radi, ali istina je da je Aleksandar Vučić preuzimanjem funkcije predsednika vlade preuzeo mnogo više poslova nego što je imao do tada kao potpredsednik i ministar odbrane. Mislim da sada treba proveriti sastav Biroa za koordinaciju službi bezbednosti – to je jedan od prvih poslova iduće godine koji ćemo zajednički da radimo", rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, postoji manjkavost vezana za to ko odlučuje da li je dozvoljeno prisluškivanje, praćenje, kao i da to mora da bude rešavano isključivo u najvišem sudu.
"Predsednik republike nije postavljen da bi kontrolisao službe bezbednosti. On može da, kao što to i radim, usmerava i da s vremena na vreme razgovara o tome dokle su stigli", naveo je Nikolić.

Kako smatra, postoje informacije koje nisu za predsednika države.
"Stvar je procene šta oni misle da je u interesu države. Oni znaju moj stav da ja mislim da nije od interesa za državu ko s kim razgovara, ko se s kim sastaje, takva spletkarenja i ogovaranja", dodao je Nikolić.

Nikolić je rekao i da svoj posao obavlja u skladu sa zakonom i Ustavom, a "takve materijale ne čita", kao što nije pročitao ni svoj dosije.
"U Srbiji je oduvek postojala želja onih koji su na vlasti da znaju o svima sve. Ja ni takvu želju nemam, jer se na taj način drugačije odlučuje", istakao je predsednik Srbije.

Predsednik treba da bude biran u parlamentu

Nikolić smatra da bi trebalo promeniti način izbora predsednika republike, koji umesto direktno, treba da bude biran u parlamentu, kao i da je njegovo pristajanje na sadašnji sistem bio ustupak Demokratskoj stranci.

Nikolić jerekao da je svojevremeno, kad su usaglašavali stavove Vojislav Koštunica, Boris Tadić i on, "a sve preko Koštunice jer Tadić i ja tad nismo imali komunikaciju, Tadićev zahtev je bio da predsednik treba da bude biran direktno".
"Ja sam se zalagao da ga bira skupština s ovlašćenjima koja su mu predvideli. Međutim, on je rekao da uopšte neće da glasa za ustav ako predsednik ne bude biran direktno. Rekao sam mu da se ne bojim tog direktnog izbora, jer sam i ranije bio uveren da ću da ga pobediti. Bilo bi dobro da sam ga pobedio ranije", naveo je Nikolić.

Dodao je da je direktan izbor predsednika republike bio ustupak Demokratskoj stranci, kao i da je Ustav po ovom pitanju ostao nedorečen.
"U ovim okolnostima takvu muku, da stekneš poverenje većine građana Srbije, a da potom predstavljaš zemlju, da ne određuješ predsednika vlade, sastavljaš vladu kao što to rade ostali predsednici direktno izabrani, to je bio ustupak i mislim da je tu Ustav ostao nedorečen, manjkav. Mislim da bi to trebalo promeniti tako da, ukoliko ostanu ove ingerencije vlade, predsednika bira parlament. Teško je promeniti Ustav, ali u toku nekih promena Ustava, ja mislim da bi to moglo da se izvede", ocenio je Nikolić.

Nikolić je rekao i da mi imamo predsednički sistem, način biranja predsednika kao predsednika Rusije, SAD ili Francuske, a da predsednik posle toga nema takvu moć i takvu vlast koju imaju direktno izabrani predsednici u drugim državama.
"Treba rešiti – ili će imati moć – ja sigurno tada neću biti kandidat – ili će ga birati skupština, sa težim uslovima da ga razreši nego što ga bira da bi se moglo biti makar siguran da neće svako da se igra s funkcijom predsednika republike, pa sad si mi po volji, sad nisi", zaključio je Nikolić.