Propao je danas i 13. pokušaj da se konstituiše deveti saziv kosovske skupštine.
Ni danas nije se uspelo u tome da se formira izborna komisija za tajno glasanje za predsednika Skupštine, što traži Pokret Samoopredeljenje.
Poslanici nisu promenili mišljenje. Za formiranje ove komisije glasalo je 56 njih, a jedan je bio protiv.
Isti je bio slučaj i na sednici održanoj u sredu.
Prema praksi, već za dva dana zakazana je nova i to će biti ukupno 14. pokušaj da poslanici konstituišu zakonodavnu vlast.
Zakazana je za nedelju sa početkom takođe u 10 časova.
Stav opozicije nepromenjen
Stav opozicionih poslanika, i prema njihovim današnjim izjavama, nije se promenio u odnosu na prethodna zasedanja.
Oni od Samoopredeljenja, većinske stranke u parlamentu traže – da odustane od zahteva za tajnim glasanjem i da odustane od svog kandidata za predsednika parlamenta.
Lider stranke PDK, Memlji Krasnići, i danas je kritikovao ovu stranku za institucionalni zastoj, jer je izlaz iz velike političke krize na Kosovu prost:
„Promeniti kandidata za predsednika“.
Samoopredeljenje je Krasnići optužio i da ovime krši i izbor građana.
„Aljbuljena Hadžiju nema i neće imati glasove. Treba predložiti kandidata koji će imati većinu“, istakao je.
A poslanica LDK, Hikmeta Bajrami, poručila je da ova stranka neće podržati zahtev za tajnim glasanjem.
„Možemo zasedati još 48 puta, svakih 48 sati, ali nemamo pravo da menjamo način glasanja“, poručila je ona.
A Ramuš Haradinaj kaže da će, zajedno sa ovim strankama, pripremiti potpise za obraćanje Ustavnom sudu.
„Danas smo u konsultacijama sa PDK i LDK kako bismo prikupili potpise i poslali slučaj Ustavnom sudu. Predmet žalbe biće nekoliko odluka, neformiranje parlamentarnog odbora za tajno glasanje i druge odluke“.
Biće i sporan način glasanja za komisiju, prekid sednica i neučestvovanje Samoopredeljenja u glasanju.
„Sve te radnje predstavljaju kršenje skupštinskih pravila i Ustav“, tvrdi.
Saga
Četiri meseca od održanih izbora, a u drugom mesecu od potvrđivanja konačnih izbornih rezultata, odnosno 25 dana od prve konstitutivne sednice, kosovska skupština je i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.
Prva sednica, odnosno pokušaj konstituisanja devetog saziva kosovske skupštine, usledio je 15. aprila, a sa današnjim danom, prekidana je 11 puta i odlagana za po 48 sati. Ukupan učinak svih ovih zasedanja jeste jedino verifikacija mandata i polaganje zakletve poslanika, i to tek na trećoj sednici održanoj 19. aprila.
U prva dva navrata izostalo je polaganje zakletve zbog neizglasavanja izveštaja o verifikaciji mandata, a potom je usledila serija neuspešnih pokušaja izbora Aljbuljene Hadžiju za predsednicu Skupštine.
Hadžiju je na gotovo svim sednicama dobijala 57 glasova, odnosno falila su četiri za prostu većinu i imenovanje.
Sa mrtve tačke, odnosno sa 57 glasova od potrebnih 61, ona se 29. aprila, pomerila unazad, dobivši tri manje.
Na poslednje četiri sednice se prešlo na taktiku glasanja za članove komisije koja bi omogućila tajno glasanje za predsednika parlamenta, a opozicija kaže – ne mogu se usred igre menjati pravila.
Novina je to da je nakon sednice ovog ponedeljka, lider najveće stranke u parlamentu Aljbin Kurti pismom pozvao predsednika LDK na koaliciju, što je Ljumir Abdidžiku odbio i predložio prelaznu vladu, ujedinjenje i dogovor svih albanskih stranaka zastupljenih u parlamentu.
Takođe, novina je i to da je upravo ova stranka (LDK) juče podnela krivičnu prijavu protiv upravo Kurtija, koji vrši dužnost premijera i protiv njegovih ministara zbog toga što te funkcije i dalje obavljaju iako su položili zakletvu za nove poslanike.
A uoči sednice danas predstavnici SAD, Velike Britanije i Nemačke uputili su poziv političkim predstavnicima na Kosovu reše političku blokadu: „Spremnost na kompromis jedna od evropskih vrednosti“.
Procedura
Poslanici su, u skladu s pravilima, obavezni da se sastaju na svaka 48 sata dok se proces ne okonča, a kako propis o radu skupštine kaže, nema ograničenje o broju ovakvih sednica, sve dok se one održavaju u roku od 48 sati.
Međutim, postoji rok od mesec dana da se odabere predsednik Skupštine i to od dana verifikacije mandata. Ukoliko do toga ne dođe, sledi raspisivanje izbora.
Na izboru Aljbuljene Hadžiju za predsednicu Skupštine insistira Samoopredeljenje, a na suprotnoj strani su PDK, LDK i AAK.
Doskorašnja vlast traži od doskorašnje opozicije da glasa za Hadžiju, dok im oni poručuju da je na stranci koja je pobedila na izborima da obezbedi većinu.
U međuvremenu kosovsko predsedništvo je saopštilo da je Vjosa Osmani spremna za konsultacije sa strankama oko konstituisanja skupštine.
Istovremeno je i Kosovski demokratski institut zatražio od Osmani da preuzme inicijativu, jer je, kako su naveli „Skupština upala u apsurdan ciklus bez rešenja“.
Neuspeh konstituisanja skupštine sve češće povlači najave o mogućnosti održavanja novih izbora. Upravo to su kao poslednju opciju za izlazak iz institucionalnog ćorsokaka, u petak pomenuli poslanici Samoopredeljenja.
Prištinski mediji izveštavaju da je i opoziciona PDK – druga stranka po učinku na izborima, takođe spominjala mogućnost raspisivanja izbora.
Međutim, da bi se izašlo na vanredne izbore, potrebno je da se prethodno konstituiše Skupština, a potom i raspusti. Za raspuštanje je potrebno 2/3 glasova svih poslanika.
Samoopredeljenje ima 48 poslanika. Sledi Demokratska partija Kosova (PDK) sa 24 poslanička mesta, Demokratski savez Kosova (LDK) sa 20, koalicija Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Socijaldemokratska inicijativa (Nisma) sa 8 mandata.
Sve o ovoj temi na posebnoj stranici:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
